Покахонтас — разлика између измена

'''Покахонтас''' ([[1595]] - [[21. март]] [[1617]]) је била индијанска принцеза. Право име јој је било Матоака што на језику њеног народа значи ''мала чигра''. Ушла је у историју захваљујући томе што је ризикујући свој живот 1609. спасла живот енглеског капетана Џона Смита. Рођена је 1595. у племену Поухатан [[Алгонквини|Алгонквиналгонквинском]] Индијанацаплемену [[Похатани|Поухатан]], које је живело на простору данашње [[Вирџинија|Вирџиније]]. Када је имала 13 година срела је капетана [[Џон Смит|Џона Смита]] који као енглески колонизатор убрзо бива заробљен у рату који су [[Индијанци]] водили против белаца. Када је дошао тренутак да буде погубљен, спустивши главу на његове руке спасла га је сигурне смрти. Љубав измеђи њих двоје је кратко трајала јер се 27-годишњи капетан Смит морао вратити у Енглеску где су га чекали жена и син. 1614. Покахонтас је отео бродом [[Семјуел Аргал]] и држао као таоца док не буде ослобођен и последњи енглески колонизатор. За време путовања бродом у њу се заљубљује члан експедиције [[Џон Ролф]] (први донео [[Дуван (род)|дуван]] у Европу) са којим склапа брак у [[Џејмстауну]] [[1614]]. и изненада се разболела 1617. и умрла у 22. години, сахрањена је у Енглеској, где је последњи пут видела Џона Смита. Била је инспирација многих сликара, сценарија за филмове итд.

О најранијем животу Покахонтас се релативно мало зна, укључујући тачан датум њеног рођења. Њена мајка је била једна од многих супруга поглавице [[Вахунсанакава|Вахунсанакаве]], који је владао племеном Поухатан и [[Похатани|истоименом]] конфедерацијом подложних племена. Након што је родила кћер напустила је Поухатаново домаћинство, што је био тадашњи обичај међу Поухатанима.<ref>[http://forum.arheo-amateri.rs/biografije/pokahontas/ ''http://forum.arheo-amateri.rs/''] ''приступљено 19.3.2014. године''</ref>

Године [[1607]], када је Покахонтас имала 10 или 12 година, Енглеска је на обалама Вирџиније почела градити колонију звану [[Џејмстаун (Вирџинија)|Џејмстаун]]. Један од људи укључених у тај пројекат био је капетан [[Џон Смит (Џејмстаун)|Џон Смит]]. Њега су заробили ловци из племена Поухатан те га довели у насеље ВервакамакоВеровокомоко, које је тада било једно од седишта конфедерације. Тамо је Смит, у складу с обичајима, требало да буде погубљен. У последњем тренутку пре погубљења се на његово тело као живи штит бацила Покахонтас те му тако спасила живот. Њен отац је тада одлучио не само Смиту поштедети живот, него га пустити да се врати у своје насеље.

Касније је Покахонтас отишла живети код племена [[Патавомек]], који су били вазали Поухатана и имали територијатериторију око реке [[Потомак (река)|Потомак]]. У марту 1613. ју је Japazaws, поглавица Патавомека, заробио и предао енглеским колонистима из Џејмстауна како би се преко ње откупили два Енглеза заробљена од стране Поухатана. Поухатани су пристали вратити Енглезе, али не и њихово оружје, те су се обе стране припремале за рат. Сама Покахонтас је одведена у [[Хенрикус]] у данашњем [[Округ Честерфилд (Вирџинија)|округу Честерфилд]]. Тамо ју је свештеник [[Александар Витакер]] подучавао [[Енглески језик|енглеском језику]] и [[хришћанство|хришћанскухришћанској]] наукунауци, а после је и крштена те добила име Ребека.

За време боравка у Хенрикусу, у Покахонтас се заљубио [[Џон Ролф]], успешни узгајивач дувана чија је супруга недавно била умрла. Ролф је од гувернера тражио дозволу да се ожени за њуњом, а кад ју је добио, пар се венчао [[5. април]]а 1614. Њихово прво и једино дете - син [[Томас Ролф|Томас]] - родио се [[30. јануар]]а [[1615]].

Покахонтас је имала само једног сина, а преко њега само једну унуку - Џејн Ролф - која је пак родила Џона Болинга, угледног војника и политичара који је дошао у сродство с многим другим угледним породицама - тзв. [[Прва породице Вирџиније|Првим породицама Вирџиније]]. Захваљујући томе, велики број познатипознатих и угледних личности вуче порекло од Покахонтас, од којих је најпознатија [[Идит Вилсон]], супруга председника [[Вудро Вилсон|ВилсонВилсона]].

У 18. и 19. веку је, пак, легенда о Покахонтас уз своју романтичну, добила и политичке и верске конотације. Тако су хришћански фундаменталисти њено пријатељство с колонистима - који је, по њиховом тумачењу омогућио опстанак Џејмстауна - те каснији прелаз на хришћанство схватали као инструмент Божје воље која је [[WASP|белим англосаксонским протестанским]] насељеницима дала право да управљају северноамеричким континентом. Амерички националисти су је, пак, сматрали својеврсном прамајком [[Американци|америчке]] нације.