Око овог предања је било неслагања у повести цркве, а када је установљена догма о безгершном зачећу и девичанству Марије, онда је почела прича око њене богородичности.<ref>{{Cite web| url = http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Teologija/Presveta.htm| author = Јован Шангајски| title = О поштовању Богородице| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160313110548/http://svetosavlje.org/biblioteka/Teologija/Presveta.htm| archivedate = 13. 03. 2016| accessdate = 7. 01. 2008|dead-url=yes|df=}}</ref>
'''Богородица''' ([[Грчки језик|грч.]] -{''Θεοτόκος}-'' [''ТеотокосTheotókos'']}- — Теотокос) је један од назива који јој се придаје у [[хришћанство|хришћанству]]. Назив ''Богородица'' је почео званично да се користи тек после [[Трећи васељенски сабор|Трећег васељенског сабора]], чему су претходиле бројне расправе. [[Цариград]]ски [[патријарх]] [[Несторије]] се противио увођењу новог назива „Богородица“ (грч. -{''Θεοτόκος'' [''Theotókos'']}- — Теотокос) за Марију, Исусову мајку и уместо тога је предлагао назив „Христородица“ (грч. -{''Χριστοτόκος'' [''Khristotókos'']}- — Христотокос), сматрајући да он укључује и [[Христос|Христово]] човештво. Ипак, назив ''Богородица'' је усвојен а Несторије и његови истомишљеници су проглашени [[јерес|јеретицима]].
== Рођење ==
Ред 86:
Богородичини празници (грч:. -{''Θεομητορικές εορτές'' [''Θεομητορικές εορτές'']}-), обележавају успомену на догађаје из живота Пресвете Богородице, а такође на све оно што се везује за њено име - покров, полагање појаса, чудотворне њене иконе у целом православном свету<ref name="Вукашиновић"/>, а такође и дани избављења појединих градова у Византији, Русији и другим земљама.
Богородични велики празници су<ref name="Вукашиновић"/>:
