Фибер оптички кабл — разлика између измена

м
Разне исправке
м (ciscenje mrtvih veza)
м (Разне исправке)
Предност оптичких каблова су:
* њихове далеко мање димензије у односу на [[бакар]]не каблове,
 
* могућност преноса велике количине информација,
* мало слабљење сигнала што дозвољава домете и до 200 -{km}- без појачања сигнала
Широка област савремених [[телекомуникација]]. Посебно интензивно развија се после [[1980]]. године. Постоје и бројни примери из раније прошлости који не могу да се сврстају у оптичке комуникације у данашњем смислу. Користили су поступке за пренос порука које су биле видљиве корисницима. (сигнализација, заставице, семафори, светионици, разни оптички системи као француски телеграфски систем који је за 15 мин преносио поруку на удаљеност од 200 km, итд.). Први научни покушај кроз млаз воде.
 
Као резултат, можемо да закључимо следеће: [[светлост]] може да се креће пратећи закривљеност светловода. Примену оптике у данашњем смислу покренуо је изум [[ласера]] 1958, полупроводничког ласера [[1963]]. године и након неколико година, првих оптичких влакана. <ref name="телекомуникација">{{cite web|title=телекомуникација|url=https://www.scribd.com/doc/111601457/Opticke-Telekomunikacije-VETS|website=Opticke Telekomunikacije VETS}}</ref>
 
[[Оптичко влакно]] је танка стаклена нит сачињена од [[силицијума]]. Стакло које се користи има изузетну чистоћу. Не може се ни упоредити са стаклом на које смо навикли. [[Стакло]] дебљине неколико километара има провидност обичног прозорског стакла дебљине 3-4мм. Светлост путује кроз стаклена влакна захваљујући појави која се назива [[тотална унутрашња рефлексија]]. Релације којима је описано заробљавање светлости унутар равне стаклене плоче извео је [[Фреснел]] још [[1820]]. године, [[1962]]. год. оптичко влакно имало је слабљење 1000дБ/км (атмосфера 20-30 дб/км). [[1966]]. године [[Чарлес Као]] и [[Георгес Хоцкхам]] утврдили су да велики губици у оптичком влакну теоретски настају због малих нечистоћа унутар стакла, а не због унутрашњих ограничења самога стакла. Проценили су да се губици светлости која путује влакном могу драстично смањити, са 1000 дб/км на мање од 20 дб/км. Захваљујући открићу Чарлса Каоа и Георгеа Хоцкмана [[1970]]. године почео је врло интензиван развој оптичких комуникација када је тим стручњака из компаније “[[Цорнинг Гласс]]” произвео оптичко влакно дужине стотину метара. [[1976]]. год. започела је експериментална примена оптичких влакана у телефонским системима Атланте и Чикага, а 1984. године пуштено је у рад оптичко влакно компаније [[АТ&Т]] повезујући Бостон и Wашингтон. 1988. године постављен је први трансатлантски оптички кабел, са регенераторима на удаљеностима од 64 км. Током осамдесетих година уложени су огромни напори да се отклоне проблеми везани за поправку прекинутих оптичких каблова и да се побољша техника њиховог постављања. 1991. године приказани су оптички појачавачи који су уграђени у саме оптичке каблове и који су у стању да обезбеде 100 пута већи капацитет од система са електронским [[појачавачима]]. 1996. године постављени су каблови састављени искључиво од оптичких влакана и преко [[Тихог океана]]. Код нас је постављање оптичких система почело 1984 у БГ, а 1991. постављена је оптичка веза НС - Сремски Карловци. Упркос рату, инфлацији и свему што се дешавало, оптички системи и код нас преовлађују у новоизграђеним комуникационим системима. Примена оптичког влакна као проводника светлосног сигнала значајно је зависила од технологије израде влакна, првенствено елиминације нечистоћа које утичу на слабљење, механичке издржљивости и заштите влакна од ломљења.
== Типови оптичких влакана ==
 
Два основна типа оптичких влакана су '''једномодно''' (''мономоде, [[синглемоде]]'') и '''вишемодно''' (''[[мултимоде]]'') влакно, према броју модова светлосног таласа који се простиру кроз влакно. [[Мод]] најлакше визуелизује као светлосни зрак одређене дебљине, који се простире кроз влакно. Једномодно влакно има толико мали пречник језгра само једног зрака-мода. Кроз вишемодно влакно више зрака-модова се простире различитим путањама кроз језгро. Постоје две врсте вишемодних влакана: влакна са СТЕП, индексом, са наглом променом индекса преламања на граници језгра и омотача и влакна са [[градијентним]] индексом, са постепеним смањењем индекса преламања од центра језгра према и у омотачу. Путања зрака у влакну са степ индексом има изломљен цик-цак облик, што је последица одбијања зрака на граници језгра и омотача. Путања зрака у градијентном влакну је глатка и закривљена увек према унутра, задржавајући зрак увек око централне осе. <ref name="типови оптичких влакана">{{cite web|title=Singlemode&Multimode Fiber Optic|url=http://www.multicominc.com/training/technical-resources/single-mode-vs-multi-mode-fiber-optic-cable/|website=Multicom|accessdate=14. 5. 2017}}</ref>
=== Типови према профилу индекса преламања ===
* ''СТЕП ИНДЕКС (СИ) ВЛАКНО'': Влакно са две вредности индекса преламања, са скоковитом променом, назива се СИ влакно.
Оптички комуникациони системи се састоје од [[предајника]], комуникационог канала и [[пријемника]].<ref name="оптички комуникациони систем">{{cite web|title=Архитектура система|url=http://andrijakunarac.com/strucni_radovi/RFTS.pdf|website=Remote FIber Test Systems|accessdate=14. 5. 2017}}</ref>
 
[[Датотека:OKS.jpg|thumbмини|центар|700п|''Оптички комуникациони систем'']]
 
Могу бити [[вођени]] и [[невођени]].
* Оптички пријемник
=== Оптички предајник ===
[[Датотека:Блок шема оптичког предајника.jpg|thumbмини|лево|420п|Блок шема оптичког предајника]]
'''Оптички предајници''' врше претварање електричног сигнала у светлост.
 
1.572.075

измена