Снежна сова — разлика између измена

м
Разне исправке
м (linkovi; козметичке измене)
м (Разне исправке)
 
== Палеобиологија ==
У Северној Америци се плеистоценски остаци ове сове могу наћи на бројним локацијама, међу којима и на [[Рт Принц од Велса|Рту Принца од Велса]], острву [[Мала Кишка (острво)|Мала Кишка]], острву [[Сент Лоренс (острво)|Сент Лоренс]], као и у [[Илиноис]]у и [[Округ Емонс (Северна Дакота)|округу Емонс]].<ref name="Brodkorb1971">{{cite journal|last=Brodkorb|first=P.|title=Catalogue of fossil birds, Part 4 (Columbiformes through Piciformes).|journal=Biol. Sci.|date=1971|volume=15|issue=4|publisher=Bull. Florida State Mus.}}</ref> Када је реч о Канади, остаци су пронађени у [[Гатино|Гатину]], Квебек.<ref>{{Cite bookharvnb|last=Harrington|first=C. R.|title=Annotated bibliography of Quarternary vertebrates of Northern North America with radio carbon dates|year=2003|publisher=University of Toronto Press|location=Toronto}}</ref><ref>{{cite journal|last=Harrington|first=C. R.|title=Quarternary vertebrates of Québec: A summary.|journal=Geographie Physique et Quarternarie|year=2003|volume=57|issue=1|pagespp=85-94}}</ref>
 
Пре око 20.000 година, снежна сова насељавала је и просторе готово читаве континенталне Европе, укључујући Аустрију, Азербејџан, Чешку, Словачку, Француску, Немачку, Мађарску, Италију и Шпанију.<ref name="Brodkorb1971" /> У Француској, током археолошких ископавања на неколико локација у равницама [[Аквитанија|Аквитаније]] пронађене су кости ове птице. Неки од локалитета на којима су пронађене кости јесу Буа-Раго у департману [[Вијен (департман)|Вијен]], Сен-Жермен-ла-Ривијер, [[абри ди Морин]] и Фостин у [[Жиронда|Жиронди]], [[абри де ла Мадлен]] и железничка станица Куз у [[Дордоња|Дордоњи]], као и у пећини Песак-сир-Дордоњ. Анализом ових остатака од стране археозоолога дошло се до закључка да су ловци-скупљачи из [[Магдаленијен|магдаленијенске културе]] ловили ову врсту. Наиме, они су по свој прилици користили месо снежне сове за исхрану, док су њене кости и перје користили за израду коштаних алатки или украшавање. Канџе су се такође користиле као украс за копља, али и као кремен.<ref>{{cite journal|last=Véronique|first=Laroulandie|title=Hunting fast-moving, low-turnover small game: The status of the snowy owl (Bubo scandiacus) in the Magdalenian|journal=Quaternary International|date=13. 3. 2016|doi=10.1016/j.quaint.2015.11.146|url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1040618216001762|access-date=8. 4. 2016}}</ref> Поред овога, докази постојања снежне сове у Француској у палеолиту представљају и цртежи на зидовима пећина Портел<ref>{{citeCite book|last=Andrews|first=P.|title=Owls, caves and fossils|year=1990|publisher=University of Chicago Press|location=Chicago}}</ref> и Труа Фрер.<ref name="Burton1973">{{citeCite book|last=Burton|first=J. A.|title=Owls of the world|year=1973|publisher=E. P. Dutton|location=New York}}</ref>
 
У касном плеистоцену распрострањеност ове птице проширила се јужно све до [[Бугарска|Бугарске]] и већег дела [[Апенинско полуострво|Апенинског полуострва]]. Наиме, у пећини [[Козарника]], на северозападу Бугарске, пронађени су остаци 43 врсте птица, од којих бројне врсте данас уопште не насељавају ове делове Европе, а међу којима је и снежна сова.<ref name="boev">{{cite journal|author=Boev, Z.|year=1998|title= First fossil record of the Snowy Owl ''Nyctea scandiaca'' (Linnaeus, 1758) (Aves: Strigidae) from Bulgaria|journal=Historia naturalis bulgarica|volume= 9|pages= 79–86}}</ref> Ради се о периоду 80.000—16.000 година пре нове ере, када је ледени покривач досезао и до Централне Европе, па је ареал распрострења снежне сове био знатно већи.<ref name="Burton1973" />
=== Брига о себи ===
[[Датотека:Snowy Owl (25406844473).jpg|220px|мини|Снежна сова чисти својом канџом кљун након јела]]
У дивљини, снежна сова се често може приметити како треби своје тело од паразита и инсеката и то чини тако што своје перје пропушта кроз кљун.<ref name="Parmelee1992" /> Користи своје ноге за чешање и чишћење лица, главе и кљуна, а такође и за брисање кљуна након јела, а забележено је и да користи снег за потоње. Често протеже крила и ноге, а купа се углавном у гнезду.<ref name="Tulloch1968" /><ref name="Tulloch 1969">{{cite journal|last=Tulloch|first=R. J.|title=Snowy Owls breeding in Shetland|journal=British Birds|date=1969|volume=62|issue=1|page pages = 33-36}}</ref> Када је реч о младунцима, махом их женка треби, и то њихов потиљак, где они сами не могу да дохвате, мада су забележени и случајеви када се младунци међусобно требе.<ref name="Holt et al. 2015" />
 
За разлику од [[Јаребице (потпородица)|јаребица]] из рода ''-{[[Lagopus]]}-'', снежна сова се не закопава у снег како би се заштитила од арктичке зиме, мада се повремено крије иза различитих објеката, како би се склонила од ветра или олуја.<ref name="Holt et al. 2015" />
Женка је изузетно опрезна док је у гнезду, нарочито током периода инкубације, када се често нагло буди како би погледала око себе и уверила се да не постоји претња у близини. Женка генерално не спава много током овог периода, али може спавати дуже уколико се мужјак налази на одмаралишту близу гнезда и пази на гнездо.<ref name="Holt et al. 2015" /> Када нису у периоду бриге о јајима и младунцима, и мужјак и женка углавном спавају током дана на свом одмаралишту, повремено се будећи како би погледали око себе или се требили од инсеката.
 
Током дана, активности на којима троши време се разликују од годишњег доба, времена, густине плена и од тога да ли је сезона гнежђења или не. Генерално, током зиме лови увече,<ref name="Saxby 1863" /> ујутру и поподне,<ref name="Manniche 1910">{{cite journal|last=Manniche|first=A. L. V.|title=The terrestrial mammals and birds of east Greenland; biological observations|journal=Medd. Grønland|date=1910|volume=45|page pages = 1-200}}</ref> или чак током целог дана, али је мање активна око поднева.<ref name="Watson1957" /> Период активности почиње у сумрак и наставља се до дубоко у ноћ.<ref name="Hohn 1973">{{cite journal|last=Hohn|first=E. O.|title=Winter hunting of Snowy Owls in farmland|journal=Canadian Field-Naturalist|date=1973|volume=87|issue=4|page pages = 468-469}}</ref><ref name="Weir 1973">{{cite journal|last=Weir|first=R. D.|title=Snowy Owl invasion on Wolf Island, winter 72|journal=Ont. Field Biol.|date=1973|volume=27|page pages = 3-17}}</ref><ref name="Young 1973">{{cite journal|last=Young|first=C. M.|title=The Snowy Owl migration of 1971-1972 in the Sudbury region of Ontario|journal=American Birds|date=1973|volume=27|issue=1|page pages = 11-12}}</ref>
 
У Бароуу, Аљаска, спроведена је студија у којој је током поларног дана посматрано 8 јединки у дивљини и 11 у заточеништву. Истраживања су касније настављена након што је сунце почело да залази у августу, а све како би се упоредила њихова дневна активност.<ref name="Shields 1969">{{cite journal|last=Shields|first=M.|title=Activity cycles of Snowy Owls at Barrow, Alaska|journal=Murrelet|date=1969|volume=50|issue=2|page pages = 14-16}}</ref> Јединке у заточеништву су имале континуирано обезбеђену храну, док су оне у дивљини морале да лове како би се храниле. Током поларног дана, неслободне јединке имале су цикличне периоде активности од 21 до 8 сати, док су јединке у дивљини биле активне током читавог дана. Међутим, када је сунце у августу почело да залази, и дивље и јединке у заточеништву су биле знатно активније у сумрак и током ноћи. Такође, јединке у дивљини су током кише своје активности сводиле на дремање и спавање.<ref name="Shields 1969" />
 
Близу Калгарија, Алберта, 15 јединки је посматрано током 138 часова током две зиме, како би се уочили обрасци активности и начини на које проводе време.<ref name="Boxall and Lein 1989">{{cite journal|last=Boxall|first=P. C.|last2=Lein|first2=M. R.|title=Time budgets and activity of wintering Snowy Owls|journal=Journal of Field Ornithology|date=1989|volume=60|issue=1|page pages = 20-29}}</ref> Бихејвиоралне категорије укључивале су опрезност, одмарање, требљење и друго, а птице су посматране од 8 до 18 часова, пошто их је након сумрака било тешко пратити због обимне активности током ноћи и смањене видљивости. Утврђено је да је снежна сова била активна (опрезност и летење) у периодима 8—10 и 16—18, док је од 10 до 16 часова одмарала. Све у свему, 98% времена сова је проводила на одмаралишту и била је више у стању опрезности него што је одмарала, а такође се је дошло и до закључка да се обрасци активности снежне сове поклапају са обрасцима активности њеног плена (малих сисара).<ref name="Boxall and Lein 1989" />
 
<gallery mode="packed" heights="180" widths="180">
 
=== Територијалност ===
Територије су примарно ексклузивне, али повремено може доћи до окршаја око територије, мада су у тим случајевима конспецијски мужјаци толерантни по питању граница територија. Премда превасходно кружне, неке територије могу имати и линијски изглед или бити неправилног облика и представљати комбинацију више различитих форми.<ref name="Holt et al. 2015" /> Територије могу да се мењају сезонски или годишње, у зависности од густине плена и топографских карактеристика. Величина територије и успешност гнежђења су директној вези са бројношћу [[леминг]]а, па су тако у сезони мале бројности леминга територије знатно веће, а успешност гнежђења мања.<ref name="Wiklund and Stigh 1986">{{cite journal|last=Wiklund|first=C. G.|last2=Stigh|first2=J.|title=Breeding density of Snowy Nyctea scandiaca in relation to food, nest sites and weather|journal=Ornis Scandinavica|date=1986|volume=17|page pages = 268-274}}</ref> Поред тога, може се чак десити да одрасли преместе младунце у подручје где је храна присутнија, како би их лакше хранили. Тако је у периоду великог броја леминга у Бероуу на свега 213 квадратних километара забележено чак 54 гнезда, док током сезоне малог броја леминга није забележено ниједно гнездо на тој територији.<ref name="Pitelka 1955a" /> У [[Манитоба|Манитоби]] просечна удаљеност између гнезда износи 3,2 километара, док је у Бероуу забележена просечна густина од пет јединки на 1,6 квадратних километара, с удаљеношћу од 1,6 до 3,2 километара међу паровима и територијама у распону 5,2—10 километара. Најближи забележени парови у Америци били су удаљени свега ~800—1.600 метара.<ref name="Hart 1880" /><ref name="Pitelka 1955a" /> У [[Нунавут]]у је просечна густина јединки по квадратном километру износила 1/26 када леминга није било, у поређењу са 1/2,6 када их је било у великим количинама.<ref name="Manning et al. 1956" /><ref name="Parker 1974a">{{cite journal|last=Parker|first=G. R.|title=A population peak and crash of lemmings and Snowy Owls on South Hampton Island, Northwest Territories|journal=Canadian Field-Naturalist|date=1974|volume=88|issue=2|page pages = 151-156}}</ref>
 
Током зиме је ситуација знатно другачија — мужјаци су углавном номадски и често се селе у потрази за храном, док женке имају ексклузивне територије и спремно их бране од уљеза. У просеку се мужјаци на једном месту задржавају око 6 дана, док женке проводе и до 80 дана на истој територији која у просеку има површину од 154 до 266 хектара, премда је било и оних које се чешће селе, али незнатан број у односу на укупну популацију.<ref name="Boxall and Lein 1982b">{{cite journal|last=Boxall|first=P. C.|last2=Lein|first2=M. R.|title=Possible courtship behavior of Snowy Owls in winter|journal=Wilson Bull.|date=1982|volume=94|page pages = 79-81}}</ref> Током зиме такође може да дође и до дељења тетиторије, односно заједничког живота, када већи број сова живи на малој територији, а удаљеност између јединки је чак мања од 20 метара.<ref name="Holt and Zetterberg 2008" />
 
=== Систем парења ===
 
=== Предација ===
У близини гнезда, птице и сисари који могу да представљају претњу снежној сови укључују орла, сокола, јастреба, поморника, галеба, гаврана, лисицу, вука и медведа. Одрасла снежна сова има свега неколико природних непријатеља и ретко кад је убијана од стране других предатора,<ref name="Bent1938" /><ref name="Campbell and Preston 2009">{{cite journal|last=Campbell|first=R. W.|last2=Preston|first2=M. L.|title=Wildlife Data Centre: Snowy Owl|journal=Wildlife Afield|date=2009|volume=6|page pages = 173-255}}</ref> док гнездо редовно нападају вукови и медведи.<ref name="Holt et al. 2015" />
 
Када је реч о одговору на претње, мужјак је током сезоне гнежђења углавном у близини гнезда, тако да је увек на опрезу. Одбрана гнезда укључује терање из или одвраћање од гнезда, упозоравајућу вокализацију, махање крилима и директан напад. Иако мужјак у већини случајева брани гнездо, и женка може преузети тај посао на себе уколико мужјака нема у близини.<ref name="Holt et al. 2015" /> Сходно овоме, снежна сова агресивно напада ескимске псе, ирвасе, лисице, вукове, медведе, галебове, птице грабљивице и друге животиње које се превише приближе гнезду. Током зиме је забележено да чак и убија друге грабљивице.<ref name="Parmelee1992" />
 
Однос снежне сове према људима варира од стидљивости до изузетне агресивности, зависно од доба године. Забележено је више напада на људе који су завршени са озбиљним повредама, а већину напада иницирали су људи својом близином гнезду са младунцима, што указује на то да снежна сова готово свако биће близу гнезда сматра уљезом.<ref name="Sutton1956" /><ref name="Barth 1950">{{cite journal|last=Barth|first=E. K.|title=Efter fjallugglor pa Hardangervidda|journal=Fauna och Flora|date=1950|volume=1950|page pages = 235-242}}</ref> Напади могу да се десе већ када се уљез налази на 50—100 метара од гнезда, али су много свирепији када се странци приближе до самог гнезда, поготово ако су у њему млади птићи који још увек немају способност летења.<ref name="Holt et al. 2015" />
 
Прва линија одбране код женке представља узрујаност и махање крилима, које почиње одмах након што опази опасност, што може бити чак и на удаљености од 380 до 415 метара.<ref name="Wiklund and Stigh 1983">{{cite journal|last=Wiklund|first=C. G.|last2=Stigh|first2=J.|title=Nest defence and evolution of reversed sexual size dimorphism in Snowy Owls Nyctea scandiaca|journal=Ornis Scandinavica|date=1983|volume=14|page pages = 58-62}}</ref> Након тога углавном следи „лајање” (у 65% случајева), „врисак” (15%) и одвраћање пажње (14,3%). Женка такође повремено може и хучати (<1%) и напасти уљеза (4,5%), мада то знатно чешће раде мужјаци, који хуче у 20% случајева опасности, а нападају у 21% ситуација, док се знатно мање оглашавају вриском (3%) и одвраћају пажњу (7,6%), али подједнако често „лају” (78%).<ref name="Holt et al. 2015" /> Мужјак и женка се често могу удружити у одбрани гнезда, заузимајући агресивни одбрамбени став са спуштеном главом, раширеним крилима и подигнутим перјем на глави, леђима и слабинама, повремено се тако крећући ка опасности. Након успешне одбране гнезда, мужјак и женка убрзо настављају са нормалним родитељским активностима.<ref name="Watson1957" /><ref name="Tulloch1968" />
 
Када је реч о понашању младунаца у присуству опасности, они се шћућуре, сакрију или беже ако су угрожени. Уколико је претња директна и непосредна, они често почињу да машу крилима, љуљајући тело лево—десно, слично осталим совама. Уколико се претња настави, младунци неретко лежу на леђа и крила, нападајући непријатеља канџама и кљуном.<ref name="Watson1957" /><ref name="Holt et al. 2015" />
 
== Лов и исхрана ==
Снежна сова је способна да убије широк спектар животиња — од малих сисара и птица до животиња знатно већих од ње. Неке студије наводе преко 100 различитих животиња којима се снежна сова храни током зиме,<ref name="Fisher 1983" /> док друге наводе 14 врста сисара, 43 врсте птица и једну врсту шкољке.<ref name="Detienne et al. 2008" /> Током сезоне узгоја младих у Северној Америци, снежна сова је у великој мери зависна од присутности [[леминг]]а<ref name="Parmelee1992" /> и других малих [[Сисари|сисара]], попут [[миш]]ева, веверица, зечева и других [[Глодари|глодара]], а и у Северној Европи, Скандинавији и Русији је такође забележено да постоји слична зависност од присутности малих сисара.<ref name="Cramp1985" /><ref name="Potapov and Sale 2013" /> Такође може бити и опортунистички ловац, концентришући се на области где је плен обилан.<ref name="Bent1938" /><ref name="Mikkola 1983" /><ref name="Robinson1986" /><ref name="Detienne et al. 2008" /><ref name="Boxall and Lein 1982a">{{cite journal|last=Boxall|first=P. C.|last2=Lein|first2=M. R.|title=Feeding ecology of Snowy Owls (Nyctea scandiaca) wintering in S. Alberta|journal=Arctic|date=1982|volume=35|page pages = 282-290}}</ref>
 
=== Станишта за лов ===
# летење и осматрање.<ref name="Watson1957" />
 
Без обзира на начин, када уочи плен, може да користи најмање пет различитих техника за лов истог: потера, обрушавање, нечујно уходање, трчање или клизање. Када сустигне плен, или слети на њега, убије га и потом поједе или понесе, или лети над њим и у лету га граби канџама.<ref name="Watson1957" /> Веома је истрајна у лову и важи за оптимистичног ловца. Ако промаши да ухвати плен док лети, трчаће за њим да би га заскочила. У овоме јој помажу њена посебна стопала која имају улогу попут ципела за снег. Забележени су и занимљиви случајеви када је снежна сова чекала да ескимски ловци пуцају на [[краљевска гавка|краљевску гавку]], коју је потом она покупила и однела у гнездо.<ref name="Wiggins 1953">{{cite journal|last=Wiggins|first=I. L.|title=Foraging activities of the Snowy Owl (Nyctea scandiaca) during a period of low lemming population|journal=Auk|date=1953|volume=70|page pages = 366-367}}</ref> Поред тога, праћена је једна јединка која је свакодневно патролирала око и испод 1.600 метара дугих каблова на бандерама и убијала повређене или купила мртве [[сива лисконога|сиве лисконоге]].<ref name="Wiggins 1953" />
 
=== Храњење ===
Због ниске хранљиве вредности плена, снежна сова може да поједе и леш. Свака једника мора да поједе између 7 и 12 мишева дневно како би задовољила своје потребе за храном. Да би млади преживели, приближно два леминга су свакодневно потребна, а цела породица конзумира и до 1.600 ових глодара док птићи не одрасту довољно да напусте гнездо. По правилу, најагресивнији родитељи и најспретнији ловци отхране највише младунаца.<ref name="Pitelka 1955a" />
 
Плен који донесе мужјак, женка често складишти, тако да су 10—15 леминга нормалан број јединки плена који се може наћи у гнезду. Међутим, у зависности од присутности леминга, овај број може да буде знатно већи, тако да је у тим периодима број јединки у складишу између 20 и 40,<ref name="Pitelka 1955a" /> а забележени су и случајеви када је у гнезду могло да се нађе и преко 70 животиња.<ref name="Holt et al. 2015" /> Храну могу да складиште и одрасле јединке за сопствене потребе, како би имали чиме да се хране за случај плена у неком тренутку понестане.<ref name="Parker 1974a" /> Поред тога, забележено је да бројне јединке током зиме имају дебели слој поткожних масти (19—22 милиметара) који им омогућава да преживе и до 40 дана у периодима са мало или без хране.<ref name="Stokkan 1992">{{cite journal|last=Stokkan|first=K. A.|title=Energetics and adaptations to cold in ptarmigan in winter|journal=Ornis Scand.|date=1992|volume=23|page pages = 366-370}}</ref>
 
=== Плен ===
 
== Литература ==
* {{Cite book|last=Burton|first=J. A.|title=Owls of the world|year=1973|publisher=E. P. Dutton|location=New York}}
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|authorlast=Wink, M.Andrews|author2first=Heidrich, P.|yeartitle=1999|chapter=MolecularOwls, evolutioncaves and systematics of the owls (Strigiformes)fossils|titleyear=Owls: A guide to owls of the World1990|publisher=Yale University of Chicago Press|location=New Haven, Connecticut|pages=39-57Chicago}}
* {{Cite book | ref = harv |author=Wink, M.|author2=Heidrich, P.|year=1999|chapter=Molecular evolution and systematics of the owls (Strigiformes)|title=Owls: A guide to owls of the World|publisher=Yale University Press|location=New Haven, Connecticut|pages=39-57}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Harrington|first=C. R.|title=Annotated bibliography of Quarternary vertebrates of Northern North America with radio carbon dates|year=2003|publisher=University of Toronto Press|location=Toronto}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Voous|first=H.|title=Owls of the Northern Hemisphere|year=1989|publisher=MIT Press|location=Cambridge|pages=}}
1.534.274

измене