Снежна сова — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Разне исправке |
||
Ред 73:
== Палеобиологија ==
У Северној Америци се плеистоценски остаци ове сове могу наћи на бројним локацијама, међу којима и на [[Рт Принц од Велса|Рту Принца од Велса]], острву [[Мала Кишка (острво)|Мала Кишка]], острву [[Сент Лоренс (острво)|Сент Лоренс]], као и у [[Илиноис]]у и [[Округ Емонс (Северна Дакота)|округу Емонс]].<ref name="Brodkorb1971">{{cite journal|last=Brodkorb|first=P.|title=Catalogue of fossil birds, Part 4 (Columbiformes through Piciformes).|journal=Biol. Sci.|date=1971|volume=15|issue=4|publisher=Bull. Florida State Mus.}}</ref> Када је реч о Канади, остаци су пронађени у [[Гатино (Квебек)|Гатину]], Квебек.<ref>{{harvnb|Harrington|2003|pp=
Пре око 20.000 година, снежна сова насељавала је и просторе готово читаве континенталне Европе, укључујући Аустрију, Азербејџан, Чешку, Словачку, Француску, Немачку, Мађарску, Италију и Шпанију.<ref name="Brodkorb1971" /> У Француској, током археолошких ископавања на неколико локација у равницама [[Аквитанија|Аквитаније]] пронађене су кости ове птице. Неки од локалитета на којима су пронађене кости јесу Буа-Раго у департману [[Вијен (департман)|Вијен]], Сен-Жермен-ла-Ривијер, [[абри ди Морин]] и Фостин у [[Жиронда|Жиронди]], [[абри де ла Мадлен]] и железничка станица Куз у [[Дордоња|Дордоњи]], као и у пећини Песак-сир-Дордоњ. Анализом ових остатака од стране археозоолога дошло се до закључка да су ловци-скупљачи из [[Магдаленијен|магдаленијенске културе]] ловили ову врсту. Наиме, они су по свој прилици користили месо снежне сове за исхрану, док су њене кости и перје користили за израду коштаних алатки или украшавање. Канџе су се такође користиле као украс за копља, али и као кремен.<ref>{{cite journal|last=Véronique|first=Laroulandie|title=Hunting fast-moving, low-turnover small game: The status of the snowy owl (Bubo scandiacus) in the Magdalenian|journal=Quaternary International|date=13. 3. 2016|doi=10.1016/j.quaint.2015.11.146|url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1040618216001762|access-date=8. 4. 2016}}</ref> Поред овога, докази постојања снежне сове у Француској у палеолиту представљају и цртежи на зидовима пећина Портел<ref>{{Cite book|last=Andrews|first=P.|title=Owls, caves and fossils|year=1990|publisher=University of Chicago Press|location=Chicago}}</ref> и Труа Фрер.<ref name="Burton1973">{{Cite book|last=Burton|first=J. A.|title=Owls of the world|year=1973|publisher=E. P. Dutton|location=New York}}</ref>
Ред 185:
Женка се обично оглашава такозваним звиждућим мјауком, који се може чути пре и после храњења од стране мужјака и током [[секс|коитуса]]. Мужјак најчешће користи ниско, брзо гакање ''ка-ка-ка-ка-ка-ка'', које производи током коитуса или кад се спушта на омиљену грану. Сличан, али знатно виши тон — ''ке-ке-ке-ке-ке'' испушта и женка пре самог коитуса и када храни младунце.<ref name="Watson1957" />
Поред хукања, снежна сова има разноврсни вокални репертоар када брани младунце у гнезу или у близини гнезда, а једно од најчешћих оглашавања је лајање,<ref name="Holt et al. 2015" /> које је различито описано — ''рик, рик, рик'',<ref>{{
== Размножавање ==
Ред 288:
== Литература ==
* {{Cite book|last=
{{refbegin|2}}
* {{Cite book | ref = harv |last=
* {{Cite book | ref = harv |last=Andrews|first=P.|title=Owls, caves and fossils|year=1990|publisher=University of Chicago Press|location=Chicago}}
* {{Cite book | ref = harv |author=Wink, M.|author2=Heidrich, P.|year=1999|chapter=Molecular evolution and systematics of the owls (Strigiformes)|title=Owls: A guide to owls of the World|publisher=Yale University Press|location=New Haven, Connecticut|pages=39-57}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Harrington|first=C. R.|title=Annotated bibliography of Quarternary vertebrates of Northern North America with radio carbon dates|year=2003|publisher=University of Toronto Press|location=Toronto}}
| |||