Снежна сова — разлика између измена

м
Разне исправке
м (datumi)
м (Разне исправке)
}}
}}
'''Снежна сова''', позната и као '''арктичка сова''' или '''бела сова''' ({{јез-лат|Bubo scandiacus}}), крупна је врста [[сове]] из породице такозваних [[Праве сове|правих сова]] ([[Латински језик|лат.]] -{Strigidae}-). Настањује [[тундра|тундре]] северних делова [[Евроазија|Евроазије]] и [[Северна Америка|Северне Америке]]. Живи на висинама од нивоа мора па до 1.100—1.500 метара надморске висине.<ref name="boev" /> У Америци током сезоне гнежђења живи јужно до обалског дела западне Аљаске, северног [[Јукон]]а и [[Макензи]]ја, јужног [[Кивејтн (Минесота)|Кивејтна]], североисточне [[Манитоба|Манитобе]], северног [[Квебек]]а и [[Лабрадор (регион)|Лабрадора]], док се током зиме може видети све до јужне Канаде и северних делова Сједињених Држава. Када је реч о Европи и Азији, насељава северне делове Евроазије, јужно до краја тундри, а ретко се виђа на [[Британска острва|Британским острвима]] и [[Исланд]]у, док зиму проводи јужно до Исланда, Британских острва, северне континенталне Европе, централне Русије, северне Кине и [[Сахалин]]а.
 
Мужјак снежне сове је готово потпуно бео, док женке имају бројне црне флеке по перју. Младунци имају потпуно црно перје, које се, како расту, постепено мења у белу боју. Фацијални диск је код женке изражен, док је код мужјака слабо видљив и стапа се са остатком тела, који је карактеристичан и јединствен по томе што садржи чекиње и ситно перје које утиче на смањење одсјаја, пошто је код свих јединки глава чисте беле боје. Висока је у просеку 52—71 [[центиметар]]а, са распоном крила 125—150 центиметара, а просечна тежина снежне сове се креће од 1,6 до 3 килограма.
 
== Етимологија ==
Снежна сова је своје име добила захваљујући боји свог перја, као и простору који насељава. Наиме, ова врста се је еволуиционо прилагодила северном делу хемисфере и просторима тундре који су већим делом године покривени снегом — процесима [[Дивергентна еволуција|дивергентне еволуције]] полако су се мењале [[Морфологија (биологија)|морфолошке карактеристике]] како би се врста прилагодила новом [[ареал]]у распрострањења, што је резултирало у белини перја.<ref>{{cite journal|last=Endler|first=J. A.|title = The color of light in forests and its implications|journal=Ecol. Monogr| year = 1993|volume=63}}</ref><ref>{{cite journal|last=Marchetti|first=K.|title = Dark habitats and bright birds illustrate the role of the environment in species divergence|journal=Nature| year = 1993|volume=362}}</ref> Када је реч о латинском имену ове врсте, име рода ''-{Bubo}-'' је латински назив за буљину, док је ''-{scandiaca}-'' новолатинско име [[Скандинавија|Скандинавије]].<ref name=job>{{harvnb|Jobling|2010|pp=179, 349}}</ref>
 
== Систематика ==
Снежна сова била је једна од многобројних врста птица коју је [[Карл фон Лине|Лине]] описао у својој сада већ чувеној 10. едицији ''-{[[Systema Naturae]]}-'' из 1758. године,<ref name="COSEPAC">{{Cite web|url=http://www.registrelep-sararegistry.gc.ca/species/speciesDetails_e.cfm?sid=380|title = Harfang des neiges|author=Comité sur la situation des espèces en péril au Canada (COSEPAC)| year = 2009|website=COSEPAC|language=енглески|access-date =17. 5. 2018}}</ref> у којој јој је дао биноминално име ''-{Strix scandiaca}-''.{{sfn|Linnaeus|1758|p=92}} Врста је потом пребачена у засебни монотипски род ''-{Nyctea}-''. Међутим, студије из 2002. године, које су упоређивале [[Секвенца нуклеинских киселина|секвенце]] цитохрома б [[митохондријска ДНК|митохондријске ДНК]] (-{mtDNK}-)<ref>{{harvnb|Olsen|Wink|Sauer-Gurth|Trost|2002|pp=223–231}}</ref> потврдиле су да је снежна сова веома слична припадницима рода ''-{Bubo}-'', па је монотипски род ''-{Nyctea}-'' припојен роду ''-{Bubo}-''.<ref>{{Cite book|author=Wink, M.|author2=Heidrich, P.| year = 1999|chapter=Molecular evolution and systematics of the owls (Strigiformes)|title = Owls: A guide to owls of the World|publisher=Yale University Press|location=New Haven, Connecticut|pages=39-57}}</ref> Ипак, неки научници оспоравају ову класификацију, преферирајући и даље биноминално име ''-{Nyctea scandiaca}-''.<ref name="Potapov and Sale 2013">{{harvnb|Potapov|Sale|2013|pp=}}</ref>
 
Данас не постоје подврсте снежне сове, међутим, изумрла, робуснија снежна сова, са око 2% дужим и 6% дебљим костима од данашње снежне сове, позната је на основу глацијалних наслага на југу Француске, а описана је као ''-{Nyctea scandiaca gallica}-''.<ref name="Voous1989">{{Cite book|last=Voous|first=H.|title = Owls of the Northern Hemisphere| year = 1989|publisher=MIT Press|location=Cambridge|pages=}}</ref>
 
=== Географске варијације ===
Варијација је мала широм холарктичког ареала распрострањења, вероватно због номадских навика и дисперзивности ове птице. Генетичка анализа популације није открила филогеографске структурне промене у три различита географска региона — [[Скандинавија|Скандинавији]], источном [[Сибир]]у и северним деловима Северне Америке, нити високе нивое протока гена у скорашњој прошлости и садашњости.<ref>{{cite journal|last=Marthinsen|first=G.|last2=Wennerberg|first2=L.|last3=Solheim|first3=R.|last4=Lifjeld|first4=J. T.|title = No phylogeographic structure in the circumpolar Snowy Owl (Bubo scandiacus)|journal=Conservation Genetics| date = 2009|volume=10|issue=4|pages=923-933}}</ref>
 
=== Сродне врсте ===
Најближи рођак снежне сове није јасно дефинисан, али молекуларна истраживања показују да би [[америчка буљина]] (''-{Bubo virginianus}-'') могла бити њена еволутивна сестринска врста,<ref>{{cite journal|last=Dial|first=C. R.|last2=Talbot|first2=S. L.|last3=Sage|first3=G. K.|last4=Seidensticker|first4=M. T.|last5=Holt|first5=D. W.|title = Cross-species amplification of microsatellite markers in the Great Horned Owl Bubo virginianus, Short-eared Owl Asio flammeus and Snowy Owl B. scandiacus for use in population genetics, individual identification and parentage studies|journal=Journal of the Yamashina Institute for Ornithology| date = 2012|volume=44|issue=1|pages=1-12}}</ref><ref name="wink2009">{{cite journal|last=Wink|first=M.|last2=El-Sayed|first2=A. A.|last3=Sauer-Gürth|first3=H.|last4=Gonzalez|first4=J.|title = Molecular phylogeny of owls (Strigiformes) inferred from DNA sequences of the mitochondrial cytochrome b and the nuclear RAG-1 gene|journal=ArdeaArdea| date = 2009|volume=97|issue=4|pages=581-591}}</ref> пошто је процењено да су се ове две врсте одвојиле пре око четири милиона година.<ref name="wink2009" /> Ове две врсте су веома сличне по начину оглашавања и имају сличан број и структуру хромозома и макро-аутозома;<ref>{{cite journal|last=Belterman|first=R. H. R.|last2=De Boer|first2=L. E. M.|title = A karyological study of 55 species of birds, including 39 karyotypes new to cytology|journal=Genetica| date = 1984|volume=65|pages=39-82}}</ref> ипак, разлике у перју и скелету<ref>{{cite journal|last=Ford|first=N. L.|title = A systematic study of the owls based on comparative osteology| date = 1967|publisher=Univ. of Michigan|location=Ann Arbor}}</ref> довеле су до тога да неки научници сместе снежну сову у монотипски род ''-{Nyctea}-''.<ref>{{cite journal|last=Weick|first=F.|title = Owls Strigiformes. Annotated and illustrated checklist| date = 2006|publisher=Springer and Heidelberg|location=Berlin and New York}}</ref><ref name="Potapov2012">{{cite journal|last=Potapov|first=E.|last2=Sale|first2=R.|title = The Snowy Owl| date = 2012|publisher=T & AD Poyser|location=London}}</ref> Недавно успешно међусобно укрштање, у заточеништву, мужјака снежне сове и женке [[Буљина|буљине]] (''-{Bubo bubo}-''), потврђује блиску еволутивну везу са ушатим совама.
 
== Опис ==
 
[[Датотека:Bubo scandiacus OR Nyctea scandiacus.jpg|210px|мини|лево|Мужјак снежне сове са јасно израженим чекињама]]
Постоје значајне варијације у обојености перја у зависности од пола, старости и индивидуалне јединке,<ref>{{cite journal|last=Josephson|first=B.|title = Aging and sexing Snowy Owls|journal=J. Field Ornithol.| date = 1980|volume=51}}</ref> тако да прекривеност црним тачкама и шарама може да варира у распону 0—50%.<ref>{{cite journal|last=Bortolotti|first=G. R.|title = Natural selection and coloration: protection, concealment, advertisement, or deception?|journal=Evolution| date = 2006|volume=2|publisher=Harvard University Press|location=Cambridge, MA}}</ref> Ова појава је, поред снежне сове, уочена једино код [[Kukuvija|кукувије]], док се код осталих врста сова не јавља.<ref>{{cite journal|last=Roulin|first=A. R.|last2=Richner|first2=H.|last3=Ducrest|first3=A. L.|title = Genetic, environmental, and condition-dependent effects on female and male ornamentation in the Barn Owl Tyto alba|journal=Evolution| date = 1998|volume=52}}</ref> Ипак, одрасли мужјак је углавном чисто беле боје, чиме се савршено стапа с околином, док женка и птићи имају поједине делова [[перо|перја]] који су нијансе црне и сиве боје. Код младих, тамна обележја у виду тачака могу чак да доминирају. Међутим, без обзира на пол, лице, врат и горњи део груди су снежнобеле боје, а фацијални диск је код женке изражен, док је код мужјака слабо видљив и стапа се са остатком тела.<ref name="Bortolotti et al. 2011">{{cite journal|last=Bortolotti|first=Gary R.|last2=Stoffel|first2=Marten J. |last3=Galvan|first3=Ismael |title = Wintering Snowy Owls Bubo scandiacus integrate plumage colour, behaviour and their environment to maximize efficacy of visual displays|journal=IBIS, The International Journal of Avian Science| year = 2011|volume=153|issue=1|pages=134-142}}</ref> Премда није уочљив, фацијални диск показује карактеристичне адаптације на средину у којој ова сова живи. Бројне и дуге чекиње и ситно перје вире из фацијалног диска, што утиче на смањење одсјаја, пошто је код свих јединки глава чисте беле боје. Ова особина није примећена код других врста северних сова које су такође изложене снегу и ниским температурама, али живе у шумама.<ref name="Bortolotti et al. 2011" />
 
Снежна сова има густо перје са ногама прекривеним дугачким белим перјем које је штити од хладне северне климе. Глава снежне сове је крупна и заогругљена, са очима златножуте боје. Занимљиво је да је и црни кљун прекривен паперјем. За разлику од осталих сова, перје на ушима није толико изражено и подигнуто. Просечан животни век у дивљини износи десет година.<ref>National Geographic Society. [http://animals.nationalgeographic.com/animals/birds/snowy-owl.html "Snowy Owl"].</ref> Снежна сова је једна од највећих, а у Северној Америци је и у просеку најтежа врста сова.
 
Снежна сова стоички подноси хладноћу и тек понекад тражи заклон од мраза и јаких ветрова. Перје је тако ефикасно штити да одрасла јединка може да поднесе и температуре од 40 степени испод нуле.<ref name="Gessaman1972">{{cite journal|last=Gessaman|first=J. A.|title = Bioenergetics of the Snowy Owl (Nyctea scandiaca)|journal=Arctic Alpine Res.| date = 1972|volume=4}}</ref> Научници кажу да је снежна сова подједнако добро заштићена од хладноће као [[поларна лисица|поларне лисице]].
 
<gallery mode="packed" heights="180" widths="180">
 
== Палеобиологија ==
У Северној Америци се плеистоценски остаци ове сове могу наћи на бројним локацијама, међу којима и на [[Рт Принц од Велса|Рту Принца од Велса]], острву [[Мала Кишка (острво)|Мала Кишка]], острву [[Сент Лоренс (острво)|Сент Лоренс]], као и у [[Илиноис]]у и [[Округ Емонс (Северна Дакота)|округу Емонс]].<ref name="Brodkorb1971">{{cite journal|last=Brodkorb|first=P.|title = Catalogue of fossil birds, Part 4 (Columbiformes through Piciformes).|journal=Biol. Sci.| date = 1971|volume=15|issue=4|publisher=Bull. Florida State Mus.}}</ref> Када је реч о Канади, остаци су пронађени у [[Гатино (Квебек)|Гатину]], Квебек.<ref>{{harvnb|Harrington|2003|pp=85–94}}</ref>
 
Пре око 20.000 година, снежна сова насељавала је и просторе готово читаве континенталне Европе, укључујући Аустрију, Азербејџан, Чешку, Словачку, Француску, Немачку, Мађарску, Италију и Шпанију.<ref name="Brodkorb1971" /> У Француској, током археолошких ископавања на неколико локација у равницама [[Аквитанија|Аквитаније]] пронађене су кости ове птице. Неки од локалитета на којима су пронађене кости јесу Буа-Раго у департману [[Вијен (департман)|Вијен]], Сен-Жермен-ла-Ривијер, [[абри ди Морин]] и Фостин у [[Жиронда|Жиронди]], [[абри де ла Мадлен]] и железничка станица Куз у [[Дордоња|Дордоњи]], као и у пећини Песак-сир-Дордоњ. Анализом ових остатака од стране археозоолога дошло се до закључка да су ловци-скупљачи из [[Магдаленијен|магдаленијенске културе]] ловили ову врсту. Наиме, они су по свој прилици користили месо снежне сове за исхрану, док су њене кости и перје користили за израду коштаних алатки или украшавање. Канџе су се такође користиле као украс за копља, али и као кремен.<ref>{{cite journal|last=Véronique|first=Laroulandie|title = Hunting fast-moving, low-turnover small game: The status of the snowy owl (Bubo scandiacus) in the Magdalenian|journal=Quaternary International| date = 13. 3. 2016|doi=10.1016/j.quaint.2015.11.146|url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1040618216001762|access-date=8. 4. 2016}}</ref> Поред овога, докази постојања снежне сове у Француској у палеолиту представљају и цртежи на зидовима пећина Портел<ref>{{Cite book|last=Andrews|first=P.|title = Owls, caves and fossils| year = 1990|publisher=University of Chicago Press|location=Chicago}}</ref> и Труа Фрер.<ref name="Burton1973">{{Cite book|last=Burton|first=J. A.|title = Owls of the world| year = 1973|publisher=E. P. Dutton|location=New York}}</ref>
 
У касном плеистоцену распрострањеност ове птице проширила се јужно све до [[Бугарска|Бугарске]] и већег дела [[Апенинско полуострво|Апенинског полуострва]]. Наиме, у пећини [[Козарника]], на северозападу Бугарске, пронађени су остаци 43 врсте птица, од којих бројне врсте данас уопште не насељавају ове делове Европе, а међу којима је и снежна сова.<ref name="boev">{{cite journal|author=Boev, Z.| year = 1998|title = First fossil record of the Snowy Owl ''Nyctea scandiaca'' (Linnaeus, 1758) (Aves: Strigidae) from Bulgaria|journal=Historia naturalis bulgarica|volume= 9|pages= 79–86}}</ref> Ради се о периоду 80.000—16.000 година пре нове ере, када је ледени покривач досезао и до Централне Европе, па је ареал распрострења снежне сове био знатно већи.<ref name="Burton1973" />
 
== Распрострањеност ==
Снежна сова се гнезди у арктичким тундрама најсевернијих делова Аљаске, северне [[Канада|Канаде]], укључујући [[Гренланд]], и већем делу северне [[Евроазија|Евроазије]]. Снежну сову привлаче отворене области попут приобалних дина и прерија које подсећају на тундру. Пријављено је да живи на југу све до северне [[Кина|Кине]], јужне [[Русија|Русије]], као и у јужнијим [[Сједињене Америчке Државе|Америчким]] државама попут [[Тексас]]а, [[Џорџија|Џорџије]] и земаља [[Мексички залив|Мексичког залива]]. Од 1967. до 1975. године размножавала се је и на [[Шетландска острва|Шетландским острвима]], где је данас скоро више нема. Женке су лето проводиле на овом острву све до 1993. године, али су данас на [[Британска острва|Британским острвима]] само повремени зимски посетиоци Шетландских острва, [[Спољни Хебриди|Спољних Хебрида]] и [[Кернгормс]]а.<ref>[http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/scotland/highlands_and_islands/7397993.stm "Hope of first owl chicks in years"], [[Би-Би-Си њуз|BBC News]]. 13. 5. 2008.</ref> Када је реч о централним и јужним деловима Европе, снежна сова је забележена у [[Чешка|Чешкој]], [[Словачка|Словачкој]], [[Мађарска|Мађарској]] и на [[Балканско полуострво|Балкану]] као редак зимски посетилац.<ref>{{cite journal|last=Cramp|first=S|title = Handbook of the Birds of Europe the Middle East and North Africa. The Birds of Western Palearctic| date = 1989|volume=IV|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|language=енглески|pages=960}}</ref>
 
=== Америке ===
==== Ареал гнежђења ====
Снежна сова насељава ширине између 60⁰ и 82⁰ СГШ, што је најчешће повезано са распрострањеношћу леминга, мада понекад и са другим врстама сисара и морских птица. У Северној Америци се може наћи на западним [[Алеутска острва|Алеутима]] и острву [[Хол (острво)|Хол]], као и од северне [[Аљаска|Аљаске]], преко [[Канадски Арктички архипелаг|Канадског Арктичког архипелага]] северно до острва [[Елсмир (острво)|Елсмир]], јужно до обалског дела западне Аљаске, северног [[Јукон]]а<ref>{{cite journal|last=Sinclair|first=P. H.|last2=Nixon|first2=W. A.|last3=Eckert|first3=C. D.|last4=Hughes|first4=N. L.|title = Birds of the Yukon Territory| date = 2003|publisher=UBC Press|location=Vancouver}}</ref> и [[Макензи]]ја, јужног [[Кивејтн (Минесота)|Кивејтна]], североисточне [[Манитоба|Манитобе]], северног [[Квебек]]а и [[Лабрадор (регион)|Лабрадора]].<ref>{{cite journal|last=Todd|first=W. E. C.|title = Birds of the Labrador Peninsula and adjacent areas: A distributional list| date = 1963|publisher=University of Toronto Press|location=Toronto}}</ref>
 
Места за размножавање нису увек заузета током целе године, а разлог за то је флуктуација хране и саме номадске навике ове сове. Вероватно прво гнездо икада забележено у Северној Америци, од стране недомородаца, било је лоцирано у [[Гринел Лен]]ду, Елсмир, на 82⁰ 40' СГШ 20. јуна 1876.<ref name="Bent1938">{{cite journal|last=Bent|first=A. C.|title = Life histories of North American Birds of Prey (Part 2). Orders Falconiformes and Strigiformes|journal=Bull. U.S. Nat. Mus.| date = 1938|volume=170|issue=8|pages=482}}</ref>
 
==== Ареал зимовања ====
Када је хране у изобиљу, снежна сова је једна од ретких птица грабљивица која је способна да издржи арктичке зиме, било у копненој, било морској средини, па је тако било забележено да је једна јединка зимовала на чак 82⁰ СГШ.<ref name="Gessaman1972" /><ref>{{cite journal|last=Gessaman|first=J. A.|title = Body temperature and heart rate of the Snowy Owl|journal=Condor| date = 1978|volume=80|pages=243-245}}</ref><ref name="Hart 1880">{{cite journal|last=Hart|first=H. C.|title = Notes on the ornithology of the British Polar Expedition, 1875-6.|journal=Zoologist| date = 1880|volume=4|pages=121-129}}</ref><ref name="Manning et al. 1956">{{cite journal|last=Manning|first=T. H.|last2=Höhn|first2=E. O.|last3=Macpherson|first3=A. H.|title = The birds of Banks island|journal=Natl. Mus. Can. Bull.| date = 1956|volume=143}}</ref> Премда у стању да зимује на географским ширинама на којима се гнезди, снежна сова се током зиме неретко виђа јужно све до јужне Канаде и северних делова Сједињених Држава, мада је права реткост видети је јужно до централне Калифорније, Колорада, Флориде, Џорџије, Кентакија, Луизијане, Неваде, Оклахоме, Јужне Каролине, Тексаса и Јуте.<ref name="Bent1938" />
 
На Бермудама је виђена два пута 1843. године, а након тога је једна јединка забележена тек 2013. године.<ref name="Bent1938" /> Фебруара 1886. године, јединка снежне сове слетела је на пароброд [[Нова Шкотска|Нове Шкотске]] под називом ''-{Ulunda}-'' на самој ивици [[Гранд Банк]]а, преко 600 километараkm далеко од најближег копна. Била је заробљена, а касније сачувана у [[Музеј Нове Шкотске|Музеју Нове Шкотске]].<ref>Conlin, Dan (2. 10. 2013). [http://marinecurator.blogspot.ca/2013/10/an-owl-oddity.html "An Owl Oddity"], Maritime Museum of the Atlantic</ref>
 
Јануара 2009. године, снежна сова се је појавила у [[Спринг Хил (Тенеси)|Спринг Хилу]], [[Тенеси]], што је прво забележено виђење ове врсте у Тенесију још од 1987. године.<ref>[https://stylingowlish.com/blogs/news/snowy-owl-appears-in-middle-tennesse "Snowy Owl Appears in Middle Tennesse."]{{Мртва веза| date = 10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} The Styling Owlish. 24. 1. 2009}}</ref> Такође су значајне и масовне зимске миграције током 2011. и 2012. године, када је хиљаде снежних сова забележено на разним локацијама у Сједињеним Државама. Забележена су јата широм атлантске и пацифичке обале, у 35 унутрашњих држава САД и у свим јужним канадским провинцијама, укључујући јединке виђене јужно чак до Арканзаса, Оклахоме, Тексаса, Јуте и Северне Каролине.<ref>Zuckerman, Laura (28. 1. 2012). [https://www.reuters.com/article/2012/01/28/us-owls-migration-idUSTRE80R0MP20120128 Snowy owls soar south from Arctic in rare mass migration]. Reuters</ref> Ово је потом било праћено знатно већом миграцијом 2013. и 2014. године, када је снежна сова први пут виђена на [[Флорида|Флориди]].<ref>{{cite web|last=Leung|first=Marlene Leung|title = Snowy owl invasion: Birds spotted as far south as Florida |url=http://www.ctvnews.ca/sci-tech/snowy-owl-invasion-birds-spotted-as-far-south-as-florida-1.1618624|publisher=CTV News| date = 5. 1. 2014}}</ref><ref>{{cite web|last=Schwartz|first=John|title = SInflux of Snowy Owls Thrills and Baffles Birders|url=https://www.nytimes.com/2014/02/01/us/influx-of-snowy-owls-thrills-and-baffles-birders.html|publisher=New York Times|access-date=31. 1. 2014}}</ref> Такође, крајем 2014, снежна сова је виђена у Беркли Тауншипу, Њу Џерзи.<ref>[http://www.nj.com/ocean/index.ssf/2014/12/snowy_owl_search_causing_increased_dune_trampling_at_island_beach_state_park_officials_say.html#incart_m-rpt-1 "Snowy owl search causing increased dune trampling at Island Beach State Park, officials say"]. ''NJ.com''.</ref>
 
=== Свет ===
==== Ареал гнежђења ====
Насељава просторе од северног [[Гренланд]]а, Скандинавије и [[Русија|Русије]] јужно до краја тундри [[Евроазија|Евроазије]] и [[Командорска острва|Командорских острва]]. Ретко се виђа на [[Британска острва|Британским острвима]] и [[Исланд]]у,<ref name="Potapov2012" /><ref name="Mikkola 1983">{{cite journal|last=Mikkola|first=M.|title = The owls of Europe| date = 1983|publisher=Buteo Books|location=Vermillion}}</ref><ref name="Cramp1985">{{cite journal|last=Cramp|first=S.|title = Handbook of the birds of Europe, the Middle East and North Africa, vol. 4. terns to woodpeckers.| date = 1985|publisher=Oxford Univ. Press.|location=New York}}</ref> а раније је насељавала и Шетландска острва.<ref name="Tulloch1968">{{cite journal|last=Tulloch|first=R. J.|title = Snowy Owls breeding in Shetland in 1967.|journal=Brit. Birds| date = 1968|volume=61|pages=119-132}}</ref><ref name="Saxby 1863">{{cite journal|last=Saxby|first=H. L.|title = Notes on the Snowy Owl|journal=Zoologist| date = 1863|volume=21|pages=8633-8639}}</ref><ref name="Saxby 1874">{{cite journal|last=Saxby|first=H. L.|title = The birds of Shetland| date = 1874|location=Edinburgh}}</ref>
 
==== Ареал зимовања ====
 
== Миграција ==
Снежна сова је углавном миграторна врста, с тим да поједине јединке остају на или у близини места размножавања. Ипак, велика разлика у бројности, старости и полу чини сваку годину другачијом и води до разних спекулација о популационој демографији и распрострањености. Верује се да снежна сова мигрира јужно од свог арктичког ареала гнежђења када популација леминга има тенденцију опадања. Повремено се дешава да снежне сове мигрирају две зиме заредом, с тим да друга миграција укључује мањи број јединки.<ref>{{cite journal|last=Godfrey|first=W. E.|title = The birds of Canada. Revised Edition| date = 1986|publisher=National Museums of Canada|location=Ottawa}}</ref>
 
Оваква веровања су донекле и оправдана, пошто се снежна сова за време гнежђења готово искључиво храни леминзима. У Северној Америци су, на пример, биле забележене 24 велике инвазије између 1833. и 1945. године, у различитим регионима и на различитим географским ширинама.<ref name="Gross1947">{{cite journal|last=Gross|first=A. O.|title = Cyclic invasions of the Snowy Owl and the migration of 1945-1946.|journal=Auk| date = 1947|volume=64|pages=584-601}}</ref> Ове инвазије биле су повезане са значајним повећањима бројности популација снежних лисица и других предатора леминга, што је довело до закључка да се снежна сова сели када нема довољно леминга, што је отприлике на сваких 3—5 година. Све ово је чак довело до идеја и замисли да се миграције снежне сове могу предвидети.<ref name="Gross1947" /> И заиста, током неких година су предвиђене велике миграције ове сове јужно од њеног ареала гнежђења до јужне Канаде и северних делова Сједињених Држава. Миграторна јата су углавном састављена од младих јединки, обично око 5 месеци старих, мада се неретко јављају и одрасле јединке различите старости.<ref>{{cite journal|last=Robbins|first=M. B.|last2=Otte|first2=C.|title = The irruptive movement of Snowy Owls (Bubo scandiacus) into Kansas and Missouri during the winter of 2011-2012.|journal=Kansas Ornithological Society Bulletin| date = 2013|volume=64|issue=4|pages=41-44}}</ref> Сове обично стижу у ареале зимовања крајем октобра и почетком новембра,<ref name="Bent1938" /><ref name="Gross1947" /><ref name="Parmelee1992">{{cite journal|last=Parmelee|first=D. F.|title = Snowy Owl|publisher=Acad. Nat. Sci| year = 1992|location=Washington}}</ref><ref name="Smith 1997">{{cite journal|last=Smith|first=N.|title = Observations of wintering Snowy Owls (Nyctea scandiaca) at Logan Airport, East Boston, Massachusetts from 1981-1997.|publisher=U.S. Dept. of Agriculture, Forest Service, North Central Forest Experiment Station|location=St. Paul| year = 1997}}</ref> али је у неким годинама овај термин ранији. За сада не постоји квантитативна дефиниција миграције, пошто амплитуда бројности може варирати од миграције до миграције.
 
Понекад је веза између снежних сова и циклуса бројности леминга убедљива, али понекад није. Нажалост, не постоји велики скуп синхроних података који повезује бројност леминга са продуктивношћу снежних сова. Истраживања бројности леминга у северним деловима Аљаске показала су да ова синхронизованост заправо не постоји,<ref>{{cite journal|last=Pitelka|first=F. A.|last2=Batzli|first2=G. O.|title = Distribution, abundance, and habitat use by lemmings on the north slope of Alaska| date = 1993|publisher=Academic Press|location=London|pages=213-236}}</ref> док су сличне студије у осталим областима Канаде дале различите резултате.<ref>{{cite journal|last=Krebs|first=C. J.|title = Are lemmings large Microtus or small reindeer? A review of lemming cycles after 25 years and future recommendations for future work| date = 1993|publisher=Academic Press for the Linnean Society of London|location=London|pages=247-260}}</ref> Разлози миграција великих размена нису познати, али храна и временске прилике свакако имају значајну улогу. Једна чињеница је ипак конзистентна: кад год се велике миграције десе, оне су углавном сачињене од јединки млађих од годину дана — показатељ да су популације леминга биле изузетно бројне током сезоне гнежђења пре јесење миграције и да су снежне сове имале продуктивну сезону размножавања.<ref name="Holt and Zetterberg 2008">{{cite journal|last=Holt|first=D. W.|last2=Zetterberg|first2=S. A.|title = The 2005 to 2006 Snowy Owl irruption migration to western Montana|journal=Northwestern Naturalist| date = 2008|volume=89|issue=3|pages=145-151}}</ref> Такође, примећено је да мужјаци углавном мигрирају најјужније, док женке остају ближе ареалу гнежђења, што је приписано социјалној доминацији, пошто су женке доминантне над мужјацима.<ref>{{cite journal|last=Kerlinger|first=P.|last2=Lein|first2=M. R.|title = Differences in winter range among age-sex classes of Snowy Owls Nyctea scandiaca in North America|journal=Ornis Scand.| date = 1986|volume=17|pages=1-7}}</ref> У Европи су овакве цикличне миграције снежних сова ретке, вероватно због мале површине под тундром у овој области.<ref name="Cramp1985" />
 
== Станиште ==
Током сезоне гнежђења и размножавања, снежна сова насељава арктичку тундру широм њеног циркумполарног круга. Ово укључује и пустињску арктичку тундру, влажну и обалску тундру, као и арктичка острва. Ретко се виђа у унутрашњим областима под тундром, подручјима под жбуњем и просторима близу границе шума. У свим арктичким стаништима преферира области са изразитим брежуљцима на којима гради гнездо, одмара се током дана и вреба плен. Снежна сова ће често настанити и мање привлачна станишта ако је у њима храна у изобиљу, попут мочвара, река и језера.<ref name="Cramp1985" /><ref name="Parmelee1992" /><ref>{{cite journal|last=Holt|first=D. W.|last2=Berkley|first2=R.|last3=Deppe|first3=C.|last4=Enriquez-Rocha|first4=P. L.|last5=Olsen|first5=P. D.|last6=Petersen|first6=J. L.|last7=Rangel-Salazar|first7=J. L.|last8=Segars|first8=K. P.|last9=Wood|first9=K. L.|title = Snowy Owl| date = 1999|publisher=Lynx Edicions|location=Barcelona|pages=194-195}}</ref>
 
За време пролећних и јесењих миграција преферира отворена станишта попут обала и прерија. Ипак, неке јединке, када су у нужди, прелећу и шуме и планине како би стигле до тундре за пролеђно гнежђење или отворених станишта за зимовање.
 
Зиму проводи од снежних тундри и отворених, залеђених вода, јужно до ловишта, фарми, обала, мочвара, великих шума и градова који се граниче са отвореним пољима.<ref name="Parmelee1992" /><ref>{{cite journal|last=Kerlinger|first=P.|last2=Lein|first2=M. R.|last3=Sevick|first3=B. J.|title = Distribution and population fluctations of wintering Snowy Owls (Nyctea scandiaca) in North America|journal=Can. J. Zool.| date = 1985|volume=63|pages=1829-1834}}</ref><ref>{{cite journal|last=Fuller|first=M.|last2=Holt|first2=D.|last3=Schueck|first3=L.|title = Snowy Owl movements: Variation on the migration theme| date = 2003|publisher=Springer-Verlag|location=Berlin}}</ref><ref name="Detienne et al. 2008">{{cite journal|last=Detienne|first=J. C.|last2=Holt|first2=D.|last3=Seidensticker|first3=M. T.|last4=Pitz|first4=T.|title = Diet of Snowy Owls wintering in west-central Montana, with comparisons to other North American studies|journal=Journal of Raptor Research| date = 2008|volume=42|issue=3|pages=172-179}}</ref><ref name="Therrien2011">{{cite journal|last=Therrien|first=J. F.|last2=Fitzgerald|first2=G.|last3=Gauthier|first3=G.|last4=Bêty|first4=J.|title = Diet-tissue discrimination factors of carbon and nitrogen stable isotopes in blood of Snowy Owl (Bubo scandiacus)|journal=Canadian Journal of Zoology| date = 2011|volume=89|issue=4|pages=343-347}}</ref> Јужно од тундре, снежна сова насељава отворене равне површине које подсећају на тундру,<ref>{{cite journal|last=Lein|first=M. R.|last2=Boxall|first2=P. C.|title = Interactions between Snowy and Short-eared owls in winter|journal=Canadian Field-Naturalist| date = 1979|volume=93|issue=4|pages=411-414}}</ref> и то углавном пашњаке или обрадиве површине са доста стубова, на којима проводи већи део времена и вреба плен.<ref>{{cite journal|last=Lein|first=M. R.|last2=Webber|first2=G. A.|title = Habitat selection by wintering Snowy Owls (Nyctea scandiaca)|journal=Canadian Field-Naturalist| date = 1979|volume=93|issue=2|pages=176-178}}</ref>
 
Иако примарно није морска птица, познато је да снежна сова може да проводи зиму и у обалним подручјима јужно од ареала гнежђења, као и у областима отворених вода на Арктику, па је тако чест посетилац бродова, на којима проводи и до неколико дана.<ref>{{cite journal|last=Fay|first=F. H.|last2=Cade|first2=T. J.|title = An ecological analysis of the avifauna of St. Lawrence Island, Alaska|journal=Zoology| date = 1959|volume=63|issue=2|pages=73-150}}</ref><ref>{{cite journal|last=Irving|first=L.|last2=McRoy|first2=C. P.|last3=Burns|first3=J. J.|title = Birds observed during a cruise in the ice-covered Bering Sea in March 1968.|journal=Condor| date = 1970|volume=72|pages=110-112}}</ref><ref name="McRoy1971">{{cite journal|last=McRoy|first=C. P.|last2=Stoker|first2=S. W.|last3=Hall|first3=G. E.|last4=Muktoyuk|first4=E.|title = Winter observations of mammals and birds St. Matthew Island|journal=Arctic| date = 1971|volume=24|issue=1|pages=63-65}}</ref> У отвореним водама се најчешће храни морским птицама, првенствено [[Морске патке|морским паткама]] и [[Њорке|њоркама]].<ref name="McRoy1971" /><ref>{{cite journal|last=Gilchrist|first=H. G.|last2=Robertson|first2=G. J.|title = Observations of marine birds and mammals wintering at polynyas and ice edges in the Belcher Islands, Nunavut, Canada|journal=Arctic| date = 2000|volume=53|issue=1|pages=61-68}}</ref><ref>{{cite journal|last=Robertson|first=G. J.|last2=Gilchrist|first2=H. G.|title = Wintering Snowy Owls feed on sea ducks in the Belcher Islands, Nunavut, Canada|journal=Journal of Raptor Research| date = 2003|volume=37|issue=2|pages=164-166}}</ref>
 
== Понашање ==
=== Брига о себи ===
[[Датотека:Snowy Owl (25406844473).jpg|220px|мини|Снежна сова чисти својом канџом кљун након јела]]
У дивљини, снежна сова се често може приметити како треби своје тело од паразита и инсеката и то чини тако што своје перје пропушта кроз кљун.<ref name="Parmelee1992" /> Користи своје ноге за чешање и чишћење лица, главе и кљуна, а такође и за брисање кљуна након јела, а забележено је и да користи снег за потоње. Често протеже крила и ноге, а купа се углавном у гнезду.<ref name="Tulloch1968" /><ref name="Tulloch 1969">{{cite journal|last=Tulloch|first=R. J.|title = Snowy Owls breeding in Shetland|journal=British Birds| date = 1969|volume=62|issue=1| pages = 33-36}}</ref> Када је реч о младунцима, махом их женка треби, и то њихов потиљак, где они сами не могу да дохвате, мада су забележени и случајеви када се младунци међусобно требе.<ref name="Holt et al. 2015" />
 
За разлику од [[Јаребице (потпородица)|јаребица]] из рода ''-{[[Снежнице|Lagopus]]}-'', снежна сова се не закопава у снег како би се заштитила од арктичке зиме, мада се повремено крије иза различитих објеката, како би се склонила од ветра или олуја.<ref name="Holt et al. 2015" />
Женка је изузетно опрезна док је у гнезду, нарочито током периода инкубације, када се често нагло буди како би погледала око себе и уверила се да не постоји претња у близини. Женка генерално не спава много током овог периода, али може спавати дуже уколико се мужјак налази на одмаралишту близу гнезда и пази на гнездо.<ref name="Holt et al. 2015" /> Када нису у периоду бриге о јајима и младунцима, и мужјак и женка углавном спавају током дана на свом одмаралишту, повремено се будећи како би погледали око себе или се требили од инсеката.
 
Током дана, активности на којима троши време се разликују од годишњег доба, времена, густине плена и од тога да ли је сезона гнежђења или не. Генерално, током зиме лови увече,<ref name="Saxby 1863" /> ујутру и поподне,<ref name="Manniche 1910">{{cite journal|last=Manniche|first=A. L. V.|title = The terrestrial mammals and birds of east Greenland; biological observations|journal=Medd. Grønland| date = 1910|volume=45| pages = 1-200}}</ref> или чак током целог дана, али је мање активна око поднева.<ref name="Watson1957" /> Период активности почиње у сумрак и наставља се до дубоко у ноћ.<ref name="Hohn 1973">{{cite journal|last=Hohn|first=E. O.|title = Winter hunting of Snowy Owls in farmland|journal=Canadian Field-Naturalist| date = 1973|volume=87|issue=4| pages = 468-469}}</ref><ref name="Weir 1973">{{cite journal|last=Weir|first=R. D.|title = Snowy Owl invasion on Wolf Island, winter 72|journal=Ont. Field Biol.| date = 1973|volume=27| pages = 3-17}}</ref><ref name="Young 1973">{{cite journal|last=Young|first=C. M.|title = The Snowy Owl migration of 1971-1972 in the Sudbury region of Ontario|journal=American Birds| date = 1973|volume=27|issue=1| pages = 11-12}}</ref>
 
У Бароуу, Аљаска, спроведена је студија у којој је током поларног дана посматрано 8 јединки у дивљини и 11 у заточеништву. Истраживања су касније настављена након што је сунце почело да залази у августу, а све како би се упоредила њихова дневна активност.<ref name="Shields 1969">{{cite journal|last=Shields|first=M.|title = Activity cycles of Snowy Owls at Barrow, Alaska|journal=Murrelet| date = 1969|volume=50|issue=2| pages = 14-16}}</ref> Јединке у заточеништву су имале континуирано обезбеђену храну, док су оне у дивљини морале да лове како би се храниле. Током поларног дана, неслободне јединке имале су цикличне периоде активности од 21 до 8 сати, док су јединке у дивљини биле активне током читавог дана. Међутим, када је сунце у августу почело да залази, и дивље и јединке у заточеништву су биле знатно активније у сумрак и током ноћи. Такође, јединке у дивљини су током кише своје активности сводиле на дремање и спавање.<ref name="Shields 1969" />
 
Близу Калгарија, Алберта, 15 јединки је посматрано током 138 часова током две зиме, како би се уочили обрасци активности и начини на које проводе време.<ref name="Boxall and Lein 1989">{{cite journal|last=Boxall|first=P. C.|last2=Lein|first2=M. R.|title = Time budgets and activity of wintering Snowy Owls|journal=Journal of Field Ornithology| date = 1989|volume=60|issue=1| pages = 20-29}}</ref> Бихејвиоралне категорије укључивале су опрезност, одмарање, требљење и друго, а птице су посматране од 8 до 18 часова, пошто их је након сумрака било тешко пратити због обимне активности током ноћи и смањене видљивости. Утврђено је да је снежна сова била активна (опрезност и летење) у периодима 8—10 и 16—18, док је од 10 до 16 часова одмарала. Све у свему, 98% времена сова је проводила на одмаралишту и била је више у стању опрезности него што је одмарала, а такође се је дошло и до закључка да се обрасци активности снежне сове поклапају са обрасцима активности њеног плена (малих сисара).<ref name="Boxall and Lein 1989" />
 
<gallery mode="packed" heights="180" widths="180">
 
=== Територијалност ===
Територије су примарно ексклузивне, али повремено може доћи до окршаја око територије, мада су у тим случајевима конспецијски мужјаци толерантни по питању граница територија. Премда превасходно кружне, неке територије могу имати и линијски изглед или бити неправилног облика и представљати комбинацију више различитих форми.<ref name="Holt et al. 2015" /> Територије могу да се мењају сезонски или годишње, у зависности од густине плена и топографских карактеристика. Величина територије и успешност гнежђења су директној вези са бројношћу [[леминг]]а, па су тако у сезони мале бројности леминга територије знатно веће, а успешност гнежђења мања.<ref name="Wiklund and Stigh 1986">{{cite journal|last=Wiklund|first=C. G.|last2=Stigh|first2=J.|title = Breeding density of Snowy Nyctea scandiaca in relation to food, nest sites and weather|journal=Ornis Scandinavica| date = 1986|volume=17| pages = 268-274}}</ref> Поред тога, може се чак десити да одрасли преместе младунце у подручје где је храна присутнија, како би их лакше хранили. Тако је у периоду великог броја леминга у Бероуу на свега 213 квадратних километараkm² забележено чак 54 гнезда, док током сезоне малог броја леминга није забележено ниједно гнездо на тој територији.<ref name="Pitelka 1955a" /> У [[Манитоба|Манитоби]] просечна удаљеност између гнезда износи 3,2 километараkm, док је у Бероуу забележена просечна густина од пет јединки на 1,6 квадратних километараkm², с удаљеношћу од 1,6 до 3,2 километараkm међу паровима и територијама у распону 5,2—10 километараkm. Најближи забележени парови у Америци били су удаљени свега ~800—1.600 метара.<ref name="Hart 1880" /><ref name="Pitelka 1955a" /> У [[Нунавут]]у је просечна густина јединки по квадратном километру износила 1/26 када леминга није било, у поређењу са 1/2,6 када их је било у великим количинама.<ref name="Manning et al. 1956" /><ref name="Parker 1974a">{{cite journal|last=Parker|first=G. R.|title = A population peak and crash of lemmings and Snowy Owls on South Hampton Island, Northwest Territories|journal=Canadian Field-Naturalist| date = 1974|volume=88|issue=2| pages = 151-156}}</ref>
 
Током зиме је ситуација знатно другачија — мужјаци су углавном номадски и често се селе у потрази за храном, док женке имају ексклузивне територије и спремно их бране од уљеза. У просеку се мужјаци на једном месту задржавају око 6 дана, док женке проводе и до 80 дана на истој територији која у просеку има површину од 154 до 266 хектара, премда је било и оних које се чешће селе, али незнатан број у односу на укупну популацију.<ref name="Boxall and Lein 1982b">{{cite journal|last=Boxall|first=P. C.|last2=Lein|first2=M. R.|title = Possible courtship behavior of Snowy Owls in winter|journal=Wilson Bull.| date = 1982|volume=94| pages = 79-81}}</ref> Током зиме такође може да дође и до дељења тетиторије, односно заједничког живота, када већи број сова живи на малој територији, а удаљеност између јединки је чак мања од 20 метара.<ref name="Holt and Zetterberg 2008" />
 
=== Систем парења ===
Снежна сова је углавном [[Моногамија|моногамна]], иако је забележено пар случајева [[полигамије]]. Није познато да се партнери везују и остају заједно више од једне сезоне, што је и очекивано за високо миграторну, номадску врсту. Што се тиче полигамије, у Канади је забележено да се је мужјак парио са две женке и са њима подигао укупно 15 младунаца који су доживели своју фазу зрелости.<ref name="Watson1957" /> [[Полигамија|Бигамија]] је примећена и код мужјака у [[Норвешка|Норвешкој]], где су се гнезда са женкама налазила на свега 1,3 километараkm удаљености.<ref name="Hagen1960" /> [[Полиандрија]] је, са друге стране, знатно ређа, и до данас је забележен само један случај када су женку са младунцима у Норвешкој хранила два мужјака.<ref name="Mikkola 1983" />
 
=== Спајање парова ===
 
=== Предација ===
У близини гнезда, птице и сисари који могу да представљају претњу снежној сови укључују орла, сокола, јастреба, поморника, галеба, гаврана, лисицу, вука и медведа. Одрасла снежна сова има свега неколико природних непријатеља и ретко кад је убијана од стране других предатора,<ref name="Bent1938" /><ref name="Campbell and Preston 2009">{{cite journal|last=Campbell|first=R. W.|last2=Preston|first2=M. L.|title = Wildlife Data Centre: Snowy Owl|journal=Wildlife Afield| date = 2009|volume=6| pages = 173-255}}</ref> док гнездо редовно нападају вукови и медведи.<ref name="Holt et al. 2015" />
 
Када је реч о одговору на претње, мужјак је током сезоне гнежђења углавном у близини гнезда, тако да је увек на опрезу. Одбрана гнезда укључује терање из или одвраћање од гнезда, упозоравајућу вокализацију, махање крилима и директан напад. Иако мужјак у већини случајева брани гнездо, и женка може преузети тај посао на себе уколико мужјака нема у близини.<ref name="Holt et al. 2015" /> Сходно овоме, снежна сова агресивно напада ескимске псе, ирвасе, лисице, вукове, медведе, галебове, птице грабљивице и друге животиње које се превише приближе гнезду. Током зиме је забележено да чак и убија друге грабљивице.<ref name="Parmelee1992" />
 
Однос снежне сове према људима варира од стидљивости до изузетне агресивности, зависно од доба године. Забележено је више напада на људе који су завршени са озбиљним повредама, а већину напада иницирали су људи својом близином гнезду са младунцима, што указује на то да снежна сова готово свако биће близу гнезда сматра уљезом.<ref name="Sutton1956" /><ref name="Barth 1950">{{cite journal|last=Barth|first=E. K.|title = Efter fjallugglor pa Hardangervidda|journal=Fauna och Flora| date = 1950|volume=1950| pages = 235-242}}</ref> Напади могу да се десе већ када се уљез налази на 50—100 метара од гнезда, али су много свирепији када се странци приближе до самог гнезда, поготово ако су у њему млади птићи који још увек немају способност летења.<ref name="Holt et al. 2015" />
 
Прва линија одбране код женке представља узрујаност и махање крилима, које почиње одмах након што опази опасност, што може бити чак и на удаљености од 380 до 415 метара.<ref name="Wiklund and Stigh 1983">{{cite journal|last=Wiklund|first=C. G.|last2=Stigh|first2=J.|title = Nest defence and evolution of reversed sexual size dimorphism in Snowy Owls Nyctea scandiaca|journal=Ornis Scandinavica| date = 1983|volume=14| pages = 58-62}}</ref> Након тога углавном следи „лајање” (у 65% случајева), „врисак” (15%) и одвраћање пажње (14,3%). Женка такође повремено може и хучати (<1%) и напасти уљеза (4,5%), мада то знатно чешће раде мужјаци, који хуче у 20% случајева опасности, а нападају у 21% ситуација, док се знатно мање оглашавају вриском (3%) и одвраћају пажњу (7,6%), али подједнако често „лају” (78%).<ref name="Holt et al. 2015" /> Мужјак и женка се често могу удружити у одбрани гнезда, заузимајући агресивни одбрамбени став са спуштеном главом, раширеним крилима и подигнутим перјем на глави, леђима и слабинама, повремено се тако крећући ка опасности. Након успешне одбране гнезда, мужјак и женка убрзо настављају са нормалним родитељским активностима.<ref name="Watson1957" /><ref name="Tulloch1968" />
 
Када је реч о понашању младунаца у присуству опасности, они се шћућуре, сакрију или беже ако су угрожени. Уколико је претња директна и непосредна, они често почињу да машу крилима, љуљајући тело лево—десно, слично осталим совама. Уколико се претња настави, младунци неретко лежу на леђа и крила, нападајући непријатеља канџама и кљуном.<ref name="Watson1957" /><ref name="Holt et al. 2015" />
 
== Вокализација ==
Оглашавање снежне сове је различито и зависи од конкретне ситуације, као потребе због које се она оглашава. Код мужјака је алармно оглашавање слично лавежу, скоро као пачећeпачеће ''кре-кре''. За разлику од мужјака, женка испушта нежнији звук који прилично подсећа на мјаук, а звучи као ''пји-пји'' или ''прек-прек''. Песма је дубоки понајваљући ''гау''. Као одговор на опасност и узнемиравање, снежна сова може клепетати кљуном. Иако се назива клепетање, звук не долази од кљуна, већ од језика, па је исправније звати га палацање. Младунци су способни да клепећу кљуном већ са око 8 до 10 дана старости.<ref name="Watson1957" /><ref name="Holt et al. 2015" />
 
Младунци почињу да се оглашавају одмах након излегања, а њихово дозивање је мекано и слично цвркуту и повезано је са гладом и неудобношћу.<ref name="Holt et al. 2015" /> Већ две недеље стари младунци почињу да испуштају гласни шиштећи крик<ref name="Holt et al. 2015" /> или сиктај,<ref name="Watson1957" /> који такође представља позив за храну. Убрзо након тога, оглашавање младунаца претвара се у гласан крик, писак или врисак. Овакво дозивање младунци испуштају како када су гладни, тако и када се налазе сами у тундри и ван гнезда, што родитељима помаже да их лакше пронађу.<ref name="Parmelee1992" /> Оглашавање као знак глади наставља да се производи све док младунци не оперјају или чак све док се у потпуности не одвоје од родитеља.<ref name="Parmelee1992" /> Елементи вокализације одраслих птица се код младунаца углавном јављају пред зиму, а овакво оглашавање се у потпуности развија до почетка следеће сезоне узгоја.
 
Као и већина осталих сова, и снежна сова има разноврсни вокални репертоар, често [[Полни диморфизам|полно диморфизован]], иако су оба пола у могућности да се оглашавају на различите начине. Тако, снежна сова, између осталог, може да бучи, лаје, грокће, вришти, звиждуће и цвркуће. Све песме и дозивања могу да имају више функција и њихово произвођење зависи од ситуације до ситуације. Букање, на пример, углавном користи мужјак као територијално оглашавање, за натпевавање са другим мужјацима и удварање женки, али и за одбрану гнезда. Хукање се обично се обично састоји од једног ''хуу'' или два ''хуу, хуу'', који се могу вишеструко понављати у краћим интервалима.<ref name="Watson1957" /> Такође, хукање се може јавити и у облику дугог ''хууууу'', али знатно ређе. Хукање мужјака је изузетно гласно, па се често може чути на удаљености већој од три километра,<ref name="Voous1989" /><ref name="Taylor 1973">{{cite journal|last=Taylor|first=P. S.|title = Breeding behavior of the Snowy Owl|journal=Living Bird| date = 1973|volume=12|pages=137-154}}</ref> а забележени су и случајеви када се је чуло на раздаљини већој од десет километара.<ref name="Bent1938" />
 
Женка се обично оглашава такозваним звиждућим мјауком, који се може чути пре и после храњења од стране мужјака и током [[секс|коитуса]]. Мужјак најчешће користи ниско, брзо гакање ''ка-ка-ка-ка-ка-ка'', које производи током коитуса или кад се спушта на омиљену грану. Сличан, али знатно виши тон — ''ке-ке-ке-ке-ке'' испушта и женка пре самог коитуса и када храни младунце.<ref name="Watson1957" />
 
Поред хукања, снежна сова има разноврсни вокални репертоар када брани младунце у гнезу или у близини гнезда, а једно од најчешћих оглашавања је лајање,<ref name="Holt et al. 2015" /> које је различито описано — ''рик, рик, рик'',<ref>{{Cite book|last=Witherby|first=H. F.|last2=Jourdain|first2=F. C. R.|last3=Ticehurst|first3=N. F.|last4=Tucker|first4=B. W.|title = The handbook of British Birds| year = 1952|publisher=H. F. & G. Witherby|location=London}}</ref> ''ха'', ''хау'', ''квак'' или ''квок'',<ref name="Sutton1956" /> а такође и као ''кре, кре, кре, кре, кре''.<ref name="Watson1957" /> Лајањем се снежна сова такође оглашава и са дрвета или у лету, а када је у близини предатор или нека друга опасност. И мужјак и женка се оглашавају лајањем када се човек приближи њиховом гнезду.<ref name="Cramp1985" />
 
== Размножавање ==
 
=== Гнездо ===
Снежна сова постаје полно зрела са око две године старости. За разлику од већине сова, које искључиво насељавају напуштена гнезда других птица, ова врста се гнезди на тлу, градећи гнездо гребањем и издубљивањем већег кружног удубљења на врху брежуљка или у шљунку. Гнездо гради искључиво женка, и то тако што копа земљу канџама и кљуном, правећи и проширујући удубљење све док се не формира релативно кружно, плитко удубљење. Дешава се да женка ископа неколико гнезда, да би потом одабрала оно које јој највише одговара.<ref name="Murie1929">{{cite journal|last=Murie|first=O. J.|title = Nesting of the Snowy Owl|journal=Condor| date = 1929|volume=31|pages=3-12}}</ref> Често бира локацију са добром видљивошћу, као што је брежуљак са лако доступним ловиштима и одсуством снежног покривача. Поред тога, снежна сова бира брежуљке без или са мало снега из разлога што се на тим деловима терена снег у пролеће најбрже отопи и они први добијају вегетацију, али и због тога што су ти делови терена изложени честим ветровима током лета, што доприноси ослобађању од инсеката, првенствено комараца.<ref name="Holt2009" /> Међутим, понекад може да насели и исушене меандре испуњене речним наслагама, као и напуштена гнезда [[Орао|орла]].
 
Углавном не користи никакав додатни материјал за грађење гнезда, мада се понекад може наћи ишчупано перје на дну гнезда, као и маховине, лишајеви и трава.<ref name="Murie1929" /><ref name="Tulloch1968" /><ref name="Watson1957" /> Гнездо је углавном неправилног кружног облика димензија 47,7 × 44 центиметара, док просечна дубина износи 9,6 центиметара.<ref name="Holt2009" /> Занимљива је и појава која је уочена код неколико женки. Наиме, у периоду јаких ветрова и лошег времена, када су услови за одгој младунаца неповољни, женка често ископа алтернативно гнездо које је смештено ниже од главног, углавном на падини или у подножју брежуљка, и пребацује младунце у ново гнездо, где наставља одгој, да би, када олуја и невреме прођу, женка вратила пилиће у првобитно гнездо.<ref name="Holt et al. 2015" />
=== Парење и полагање јаја ===
[[Датотека:Nyctea scandiaca MWNH 0627.JPG|210px|мини|Јаје снежне сове, колекција у музеју [[Висбаден]]]]
Потрага за партнером и удварање крећу већ средином зиме, да би се размножавање одвијало током маја и јуна, када мужјак производи гласне ''ху'' звуке који привлаче женке, а који се могу чути неколико [[километар]]а кроз [[тундра|тундру]].<ref name="Holt et al. 2015" /> Оглашава се шиштањем и звуком који подсећа на лајање. Након парења, женка у направљено кружно удубљење, у зависности од броја плена, полаже 3—11 јаја, и то појединачно, отприлике сваког другог дана по једно, односно на сваких 41—50 сати,<ref>{{cite journal|last=Schaanning|first=H. T. L.|title = Østfinmarkens fuglefauna|journal=Bergens Mus. Arb.| date = 1907|volume=8|pages=1-98}}</ref><ref>{{cite journal|last=Pleske|first=T.|title = Birds of the Eurasian tundra|journal=Mem. Boston Soc. Nat. Hist.| date = 1928|volume=6|pages=111-485}}</ref><ref name="Robinson1986">{{cite journal|last=Robinson|first=M.|last2=Becker|first2=C. D.|title = Snowy Owls on Fetlar|journal=Brit. Birds| date = 1986|volume=78|pages=228-242}}</ref> мада су забележени случајеви када је време између сношења два јаја износило и по четири,<ref name="Robinson1986" /> односно пет дана.<ref name="Tulloch1968" /> Јаја су елиптичног или субелиптичног облика, сјајнобеле боје, просечних димензија 57 × 45 милиметара<ref name="Bent1938" /><ref>{{citeCite book|last=Baicich|first=P. J.|last2=Harrison|first2=C. J. O.|title = Nests, eggs, and nestlings of North American birds| year = 2005|publisher=Princeton University Press|location=Princeton|edition=2.}}</ref><ref name="Cramp1985" /> и тежине од око 60 грама.<ref name="Watson1957" /><ref name="Cramp1985" />
 
=== Инкубација и излегање младунаца ===
Женка лежи на јајима око пет недеља — тачније, у просеку 32 дана,<ref name="Murie1929" /><ref name="Robinson1986" /> након чега се излежу чисти, бели младунци, такође у размацима од по око два дана, истим редоследом којим су полагана јаја. Тако у леглу од 6 до 7 јаја, прво младунче може да буде и две недеље старије од оног које се последње излегло. Одмах по излегању, младунци су [[Потркушци и чучавци|еволуирани чучавци]] тешки у просеку 45 грама,<ref name="Watson1957" /><ref name="Parmelee1967">{{cite journal|last=Parmelee|first=D. F.|last2=Stephens|first2=H. A.|last3=Schmidt|first3=R. H.|title = The birds of Southeastern Victoria Island and adjacent small islands|journal=Natl. Mus. Can. Bull.| date = 1967|volume=222}}</ref><ref name="Hagen1960">{{cite journal|last=Hagen|first=Y.|title = The Snowy Owl on Hardangervidda in the summer of 1959.|journal=Medd. Statens Viltundersøkelser| date = 1960|volume=2|issue=7|pages=3-25}}</ref> привремено слепи и влажни, а доњи делови тела и ноге су им готово без паперја и ружичасте боје. До краја дана, паперје им се осуши и добије беличасту боју. Они су тада беспомоћни, једва се покрећу и у великој мери зависе од од мајке, како због хране, тако и због терморегулације и заштите. Тек излегнути птићи могу испуштати мекане звукове који подсећају на цвркут, а који су повезани са гладом и неудобношћу.<ref name="Holt et al. 2015" />
 
О младунцима брину оба родитеља. Иако су млади међусобно несразмерни, тако да чак поједини младунци могу да буду и до 15 пута тежи од најлакших, врло се ретко јављају сукоби између њих и не постоје докази о [[сиблицид]]у. Такође, истраживачи нису приметили да родитељи неке младунце фаворизују, а друге запостављају, већ подједнако хране све птиће, чак и оне најситније.<ref name="Tulloch1968" /><ref name="Sutton1956">{{cite journal|last=Sutton|first=G. M.|last2=Parmelee|first2=D. F.|title = Breeding of the Snowy Owl in southeastern Baffin Island|journal=Condor| date = 1956|volume=58|pages=273-282}}</ref> И мужјак и женка бране гнездо и своје младе од предатора, понекад тако што одвраћају пажњу чудним или претећим покретима, испуштају различите звукове упозорења, шире крила како би застрашили нападача, а у случајевима озбиљних претњи често нападају кљуном и канџама.
 
=== Осамостаљивање ===
Иако је углавном моногамна врста, један мужјак се може парити и са две женке које се могу гнездити на око километар удаљености.<ref name="Watson1957">{{cite journal|title = The behaviour, breeding and food-ecology of the Snowy Owl ''Nycea scandiaca''|last=Watson|first=Adam| year = 1957| doi=10.1111/j.1474-919X.1957.tb01959.x| journal=Ibis| volume=99| issue=3|pages=419–462}}</ref> Већ три недеље након излегања, најстарији младунци стају на ноге и почињу да шетају, али искључиво око гнезда.<ref name="Holt et al. 2015" /> Након тога почињу да се крећу и мало даље од гнезда, углавном заједно, да би се повремено враћали до гнезда, пошто још увек зависе од родитеља.<ref name="Parmelee1967" /><ref name="Robinson1986" /><ref name="Watson1957" /> Након 6—7 недеља од излегања, младунци добијају перје и убрзо постају самостални. Први покушаји полетања се јављају већ са 30 дана старости, али непрекидни лет и потпуно оперјавање се јавља тек након 50—60 дана од излегања.<ref name="Hagen1960" /><ref name="Watson1957" />
 
С обзиром да су арктичка лета веома кратка, младунци имају изузетно мало времена да се осамостале и науче да лове, па је због тога морталитет међу младим птицама изузетно велики и успешност гнежђења варира од године до године, а углавном се заснива на присуству леминга — омиљене хране ове птице. Када је број леминга релативно велики, величина станишта једног пара износи у просеку два квадратна километра, што је довољно велика површина да се подигну сви птићи. Након подизања младунаца, неке јединке остају на истом месту, док друге мигрирају, тражећи простор са више хране или област у којима нема других снежних сова, пошто ова птица, ван сезоне гнежђења, води релативно самачки живот.<ref name="Holt et al. 2015" /><ref name="Pitelka 1955a">{{cite journal|last=Pitelka|first=F. A.|last2=Tomich|first2=P. Q.|last3=Treichel|first3=G. W.|title = Ecological relations of jeagers and owls as Lemming predators near Barrow, Alaska|journal=Condor| date = 1955|volume=57|pages=3-18}}</ref>
 
<center><big>'''Младунчад снежне сове'''</big></center>
<gallery mode="packed" heights="180" widths="180">
Bubo scandiacus chick Flickr.jpg
 
== Лов и исхрана ==
Снежна сова је способна да убије широк спектар животиња — од малих сисара и птица до животиња знатно већих од ње. Неке студије наводе преко 100 различитих животиња којима се снежна сова храни током зиме,<ref name="Fisher 1983" /> док друге наводе 14 врста сисара, 43 врсте птица и једну врсту шкољке.<ref name="Detienne et al. 2008" /> Током сезоне узгоја младих у Северној Америци, снежна сова је у великој мери зависна од присутности [[леминг]]а<ref name="Parmelee1992" /> и других малих [[Сисари|сисара]], попут [[миш]]ева, веверица, зечева и других [[Глодари|глодара]], а и у Северној Европи, Скандинавији и Русији је такође забележено да постоји слична зависност од присутности малих сисара.<ref name="Cramp1985" /><ref name="Potapov and Sale 2013" /> Такође може бити и опортунистички ловац, концентришући се на области где је плен обилан.<ref name="Bent1938" /><ref name="Mikkola 1983" /><ref name="Robinson1986" /><ref name="Detienne et al. 2008" /><ref name="Boxall and Lein 1982a">{{cite journal|last=Boxall|first=P. C.|last2=Lein|first2=M. R.|title = Feeding ecology of Snowy Owls (Nyctea scandiaca) wintering in S. Alberta|journal=Arctic| date = 1982|volume=35| pages = 282-290}}</ref>
 
=== Станишта за лов ===
 
=== Време лова ===
За разлику од осталих врста сова, снежна сова може да лови и дању,<ref name="National Geographic">{{cite web|title = Snowy Owl (Nyctea Scandia)|url=http://animals.nationalgeographic.com/animals/birds/snowy-owl/|website=animals.nationalgeographic.com|publisher=National Geographic}}</ref> тако да се потрага за пленом може одвијати у било које доба дана и ноћи, изузев у тешким временским условима. Време потраге углавном диктирају глад јединке, годишње доба и, уколико је време гајења младунаца, нутритивне потребе женке и младунаца. Када лови појединачно, снежна сова преферира вече, ноћ и рана јутра. Током поларног дана на Арктику, када нема мрака, много активније лови током теоретске ноћи.<ref name="Holt et al. 2015" />
 
=== Начин лова ===
Захваљујући смањеној дужини и густини летног перја, као и смањеној површини барбула, лет снежне сове је, за разлику од конгенеричне [[Буљина|буљине]], веома тих, готово нечујан, тако да се некад, летећи, спушта и на 20 центиметара од плена пре него што га ухвати у стању мировања.<ref name="Smith 1997" /> Када лови са земље, за осматрање често користи насипе, стене и брда, али радо прихвата и разне људске творевине попут ограда и телефонских стубова. Такође, не ослања се на чуло слуха као [[америчка буљина]], већ лови уз помоћ свог доброг вида, што је потврђено разним студијама у којима су научници покушали да ухвате снежну сову уз помоћ мамца, који је она видела на удаљености од чак 1,6 километараkm и успешно избегла замку.<ref name="Smith 1997" />
 
Као и већина сова, и снежна сова углавном стоји и чека свој плен, да би се, када га уочи, стропоштала у лету на њега, а ако су птице у питању — хвата их у лету, покушавајући да их обруши. Уколико живи у приобалним деловима, снежна сова се понекад храни и рибом, коју лови тако што је својим снажним канџама извлачи из површинских делова воде. Постоје два основна начина за лов:
# летење и осматрање.<ref name="Watson1957" />
 
Без обзира на начин, када уочи плен, може да користи најмање пет различитих техника за лов истог: потера, обрушавање, нечујно уходање, трчање или клизање. Када сустигне плен, или слети на њега, убије га и потом поједе или понесе, или лети над њим и у лету га граби канџама.<ref name="Watson1957" /> Веома је истрајна у лову и важи за оптимистичног ловца. Ако промаши да ухвати плен док лети, трчаће за њим да би га заскочила. У овоме јој помажу њена посебна стопала која имају улогу попут ципела за снег. Забележени су и занимљиви случајеви када је снежна сова чекала да ескимски ловци пуцају на [[краљевска гавка|краљевску гавку]], коју је потом она покупила и однела у гнездо.<ref name="Wiggins 1953">{{cite journal|last=Wiggins|first=I. L.|title = Foraging activities of the Snowy Owl (Nyctea scandiaca) during a period of low lemming population|journal=Auk| date = 1953|volume=70| pages = 366-367}}</ref> Поред тога, праћена је једна јединка која је свакодневно патролирала око и испод 1.600 метара дугих каблова на бандерама и убијала повређене или купила мртве [[сива лисконога|сиве лисконоге]].<ref name="Wiggins 1953" />
 
=== Храњење ===
Попут осталих грабљивица, уколико се ради о мањем плену, попут леминга и мањих птица, снежна сова га одмах прогута целог.<ref name="Watson1957" /><ref name="Parmelee1992" /><ref name="Detienne et al. 2008" /> Јаки желудачни сокови омогућавају да се месо несметано свари, док се несвариви делови плена, попут костију, зуба, крзна и перја, сажимају у компактне куглице зване [[Гвалица|гвалице]]<ref>{{Cite web |url=http://www.politikin-zabavnik.co.rs/2009/2998/04.php |title = Све Сове Србије |last=Далиборка |first=Станковић | year =2009 2009|publisher=Политикин забавник |language=српски |access-date=28. 7. 2018}}</ref> које сова избаци након 18—24 часа од храњења. Избацивање се углавном одвија на регуларним местима на којима сова проводи време, па се често на тим местима могу наћи десетине куглица. Биолози често испитују ове куглице како би открили квантитет и тип плена којим се је сова хранила. Уколико једе већи плен тако што га комада кљуном и канџама у мање порције, куглице уопште неће бити произведене.<ref>[http://www.owlpages.com/owls.php?genus=Bubo&species=scandiacus Snowy Owl — ''Bubo scandiacus'', formerly ''Nyctea scandiaca'']. owlpages.com</ref> Када се ради о већем плену, прво откида главу, коју углавном одбацује, а након тога тело кида на комаде.<ref name="Holt et al. 2015" />
 
Због ниске хранљиве вредности плена, снежна сова може да поједе и леш. Свака једника мора да поједе између 7 и 12 мишева дневно како би задовољила своје потребе за храном. Да би млади преживели, приближно два леминга су свакодневно потребна, а цела породица конзумира и до 1.600 ових глодара док птићи не одрасту довољно да напусте гнездо. По правилу, најагресивнији родитељи и најспретнији ловци отхране највише младунаца.<ref name="Pitelka 1955a" />
 
Плен који донесе мужјак, женка често складишти, тако да су 10—15 леминга нормалан број јединки плена који се може наћи у гнезду. Међутим, у зависности од присутности леминга, овај број може да буде знатно већи, тако да је у тим периодима број јединки у складишу између 20 и 40,<ref name="Pitelka 1955a" /> а забележени су и случајеви када је у гнезду могло да се нађе и преко 70 животиња.<ref name="Holt et al. 2015" /> Храну могу да складиште и одрасле јединке за сопствене потребе, како би имали чиме да се хране за случај плена у неком тренутку понестане.<ref name="Parker 1974a" /> Поред тога, забележено је да бројне јединке током зиме имају дебели слој поткожних масти (19—22 милиметара) који им омогућава да преживе и до 40 дана у периодима са мало или без хране.<ref name="Stokkan 1992">{{cite journal|last=Stokkan|first=K. A.|title = Energetics and adaptations to cold in ptarmigan in winter|journal=Ornis Scand.| date = 1992|volume=23| pages = 366-370}}</ref>
 
=== Плен ===
 
== Животни век ==
Премда не постоји довољан број дугорочних студија гнежђења, животни век се може одредити на основу студија зимовања, који знатно варира у зависности од тога да ли снежна сова живи у дивљини или заточеништву. Забележени су примерци у заточеништву који су живели и по 28<ref>{{cite journal|last=Schenker|first=A.|title = Höchsalter europaischer Vögel im Zoologischen Garten Basel|journal=Ornithol. Beob.| date = 1978|volume=75|pages=96-97}}</ref> и 30 година, па чак и сносили плодна јаја до своје смрти. Са друге стране, у дивљини је просечан животни век снежне сове између 15 и 20 година, с тим да су забележени изузеци, односно примерци који су незнатно старији од 20 година.<ref name="Holt et al. 2015">{{cite journal|last=Holt|first=Denver W.|last2=Larson|first2=Matt D.|last3=Smith|first3=Norman|last4=Evans|first4=Dave L.|last5=Parmalee|first5=David F.|title = Snowy Owl (Bubo scandiacus)| date = 2015|journal=The Birds of North America|publisher=Cornell Lab of Ornithology|editor=P. G. Rodewald|location=Ithaca, New York, USA}}</ref> Неке студије, које су се бавиле овом тематиком, наводе да између 85 и 92% јединки доживи старост већу од 3 године.<ref name="Therrien2011" />
 
== Природне претње ==
 
== Конзервација ==
У прошлости је велики број снежних сова био убијан, нарочито током зимских месеци у Канади. У периоду 1876—1906. убијано је у просеку 500—1.000 јединки годишње.<ref name="Bent1938" /><ref name="Fisher 1983">{{cite journal|last=Fisher|first=A. K.|title = The hawks and owls of the United States in their relation to agriculture| date = 1893|publisher=Department of Agriculture, Division of Ornithology and Mammalogy|location=Washington}}</ref> Историјски гледано, снежну сову су често користили у исхрани аутохтони арктички народи — јаја су скупљана, а одрасле јединке убијане за исхрану. Данас се, ипак, ова сова ретко лови. Године 2004. је у Бароуу усвојена резолуција којом се забрањује убијање снежне сове у овом региону, што је значајно смањило број убистава ове сове, али је у осталим регионима Аљаске традиционални лов и даље дозвољен. Године 2012—2013, Аљаски департман за лов и риболов навео је снежну сову као „некласификовану дивљач” — врсту која се може ловити зарад опстанка становника Аљаске.
 
Снежна сова се обично гнезди у удаљеним подручјима која су врло мало погођена људским развојем. У неколико арктичких области, како се људска насеља повећавају, на снежну сову све више утиче развој стамбених насеља. У Бароуу је, на пример, урбанизација довела до изградње зграда у областима у којима снежна сова преферира да се гнезди,<ref name="Holt2009">{{cite journal|last=Holt|first=D. W.|last2=Maples|first2=M. T.|last3=Petersen-Parret|first3=J. L.|last4=Korti|first4=M.|last5=Seidensticker|first5=M.|last6=Gray|first6=K.|title = Characteristics of nest mounds used by Snowy Owls in Barrow, Alaska, with conservation and management implications|journal=Ardea| date = 2009|volume=97|issue=4|pages=555-561}}</ref> што је довело до измештања ове сове из њеног традиционалног простора гнежђења. Ипак, снежна сова се донекле може прилагодити областима умерене урбанизације, уколико подручје око њеног гнезда остаје неометано.
 
Замке за снежне лисице такође представљају знатну опасност по снежну сову. Примера ради, године 1993. је у Сибиру у ове замке упало око 100.000 сова, од којих је 300 погинуло.<ref>{{cite journal|last=Ellis|first=D. H.|last2=Smith|first2=D. G.|title = Preliminary report of extensive Gyrfalcon and Snowy Owl mortality in northern Siberia|journal=Raptor-Link| date = 1993|volume=1|issue=2|pages=3-4}}</ref> Поред тога, повећан је и морталитет узрокован ударима аутомобила или камиона, нарочито на Аљасци и у Канади, мада ови губици не утичу знатно на бројност популације.
 
=== Климатске промене ===
Врста је под великим утицајем климатских промена, с обзиром да су арктичка подручја за размножавање посебно осетљива на повећање температуре. Како температура расте, абиотски фактори попут повећања кише и смањења снега негативно утичу на популације леминга, од којих снежна сова зависи у великој мери. Исто тако, пошто снежна сова током зиме лови на залеђеним воденим површинама, због климатских промена плен јој постаје све недоступнији. У Скандинавији је примећен тренд опадања бројности популације, што је у блиској вези са климатским променама, глобалним загревањем и повећаним уништавањем станишта од стране људи.<ref>{{cite journal|author=ACIA|title = Impacts of a warming climate: Arctic climate impact assessment| date = 2004|publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge}}</ref>
 
[[Међународна унија за заштиту природе]] (''-{IUCN}-'') класификовала је снежну сову у оквиру црвене листе као последњу бригу, упркос смањењу броја популације. Разлог за ово је изузетно велики ареал распрострањености, генерално велики број јединки и умерено, не претерано значајно, смањење популације.<ref name="Birdlife">{{cite web|title = Bubo scandiacus|url=http://dx.doi.org/10.2305/IUCN.UK.2017-3.RLTS.T22689055A119342767.en|website=BirdLife International. The IUCN Red List of Threatened Species|accessdate=12. 5. 2018|doi=10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22689055A93216062.en}}</ref>
 
=== Популациони статус ===
Процене из 2004. године показале су да укупан број јединки снежне сове износи око 290.000,<ref name="Birdlife" /> док је према подацима из 2006. године, процењени број јединки снежне сове на подручју Северне Америке износио 72.000, од чега је 30% (око 22.000 јединки) младунаца.<ref>{{cite journal|last=Millsap|first=B. A.|last2=Allen|first2=G. T.|title = Effects of falconry harvest on wild raptor populations in the United States: Theoretical considerations and management recommendations|journal=Wildlife Society Bulletin| date = 2006|volume=34|issue=5|pages=1392-1400}}</ref> Последња процена бројноси снежне сове урађена је 2013. године и она наводи да у свету тренутно живи око 200.000 јединки, од чега 100.000 у Северној Америци.<ref>{{cite web|title = Partners in Flight Science Committee (PIFSC)|url=http://pif.birdconservancy.org/PopEstimates/|accessdate=22. 10. 2017| date = 2013}}</ref>
 
== Хибриди ==
 
== Литература ==
* {{Cite book | ref = harv |last=WitherbyBaicich|first=HP. FJ.|last2=JourdainHarrison|first2=F. C. R.|last3=Ticehurst|first3=NJ. FO.|last4title =Tucker|first4=B. W.|title=TheNests, eggs, and handbooknestlings of BritishNorth BirdsAmerican birds| year =1952 2005|publisher=H.Princeton F.University & G. WitherbyPress|location=LondonPrinceton|edition=2.}}
{{refbegin|2}}
* {{Cite book | ref = harv |last=BurtonWitherby|first=JH. AF.|last2=Jourdain|first2=F. C. R.|last3=Ticehurst|first3=N. F.|last4=Tucker|first4=B. W.|title =Owls The handbook of theBritish worldBirds| year =1973 1952|publisher=EH. PF. Dutton& G. Witherby|location=New YorkLondon}}
* {{Cite book | ref = harv |last=Burton|first=J. A.|title = Owls of the world| year = 1973|publisher=E. P. Dutton|location=New York}}
 
* {{Cite book | ref = harv |last=Andrews|first=P.|title = Owls, caves and fossils| year = 1990|publisher=University of Chicago Press|location=Chicago}}
* {{Cite book | ref = harv |author=Wink, M.|author2=Heidrich, P.| year = 1999|chapter=Molecular evolution and systematics of the owls (Strigiformes)|title = Owls: A guide to owls of the World|publisher=Yale University Press|location=New Haven, Connecticut|pages=39-57}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Harrington|first=C. R.|title = Annotated bibliography of Quarternary vertebrates of Northern North America with radio carbon dates| year = 2003|publisher=University of Toronto Press|location=Toronto}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Voous|first=H.|title = Owls of the Northern Hemisphere| year = 1989|publisher=MIT Press|location=Cambridge|pages=}}
* {{Cite book|ref= harv|title = The Snowy Owl|last=Potapov|first=Eugene|last2=Sale|first2=Richard|lastauthoramp=yes |publisher = T&APoyser| year = 2013|isbn=978-0713688177|pages=}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Linnaeus| first =Carl | authorlink=Carl Linnaeus | title = Systema Naturae per Regna Tria Naturae, Secundum Classes, Ordines, Genera, Species, cum Characteribus, Differentiis, Synonymis, Locis. Tomus I. Editio decima, reformata | publisher= (Laurentii Salvii)|location=[[Стокхолм|Holmiae]] | language = латински | year = 1758| url=https://archive.org/stream/carolilinnaeisy00gesegoog#page/n102/mode/1up|pages=92}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Jobling| first= James A | year = 2010| title = The Helm Dictionary of Scientific Bird Names | publisher= Christopher Helm | location = London |isbn=978-1-4081-2501-4}}
* {{Cite journal |ref= harv|last=Olsen|first=J.|last2=Wink|first2=M.|last3=Sauer-Gurth|first3=H.|last4=Trost|first4=S.| year = 2002|title = A new Ninox owl from Sumba, Indonesia|publisher=Emu|number=102| doi=10.1071/MU02006|url=http://www.uni-heidelberg.de/institute/fak14/ipmb/phazb/pdf-files/2002%20Pdf.Pubwink/17.2002.pdf|language=енглески|access-date=1. 1. 2010|pages=223–231}}
{{refend}}
 
1.537.967

измена