Маљен — разлика између измена

Маљен и његов западни део Букови (756 -{m}- су праве [[Ваљевске планине]], које се пружају у правцу запад-исток. Северни делови су изграђени од [[кречњак]]а и зато су његове северне ивице прилично стрмо засечене и представљају одсеке. Стрмом засецању допринели су и [[расед]]и, али не само на северним него и на јужним странама ове планине, те стога она стрмо пада у пространу Косјерићку и црногорску котлину. Од Ластре, преко Дивчибара до највишег врха Маљена земљиште је од серпентина и еуфотита.<ref>{{cite book| last = Цвијић| first = Јован| title = Геоморфологија 1|date year = 1991.| location = Београд| page = 354}}</ref> Маљен се састоји од стена различите старости. Ту се јављају јурски (лијаски) кречњаци, јурска дијабаз-рожначка формација, мафити и ултрамафити. Ултрамафити су највише распрострањени на Маљену и Сувобору. На обе ове планине распрострањене су кретацијске творевине.<ref name="ваљевске планине">{{cite book| last = Васовић| first = Милорад| title = Подрињско ваљевске планине|date year = 2003.| location = Ваљево| page = 403-404}}</ref>

На Маљену је заступљен богат биљни свет, нарочито дрвеће. Цела планина, а посебно Дивчибаре су познате по ливадама. Четинарске шуме су од највећег значаја за планину Маљен. Ту су заступљени [[Бели бор|бели]] и [[црни бор]], [[јела]], [[смрча]], [[клека]] и [[планински бор]]. Шуме црног и белог бора су најзаступљеније и на њих отпада око две трећине шумске површине. Постоје шуме црног бора, шуме белог бора, као и шуме црног и белог бора. На Маљену је јединствен случај у Србији да се јавља шума белог бора без учешћа црног бора. Постоји и мања скупина планинског бора иако ова врста четинара расте на надморској висини од преко 2000 -{m}-. Од листопадног дрвећа су заступљене највише буква и бреза. Образују шуме засебно или са четинарима. Ту расте још и [[Црни јасен|црни]] и [[бели јасен]], [[храст]], цер, обична леска, мечја леска, [[јасика]], планинска ива, [[горски јавор]], дивља крушка, граб и друге. Цео Маљен је познат по шумским и ливадским биљним заједницама. Расте нарцис, јаглика, вресак, [[шафран]], [[мајчина душица]], златни шумски љиљан, [[линцура]], босанска и јадранска перуника, [[мразовац]] и друге. Заступљени су и шумски плодови који се користе у људској исхрани. Распрострањена је шумска јагода, дивља малина, купина, боровнице. Најзначајнија је боровница која је богата витаминима, гвожђем и танином. Боровница расте као жбуње на целом простору Маљена, али је највише има у шумама букве и јеле.<ref name="лома">{{cite book| last = Лома| first = Богољуб| title = Дивчибаре|date year = 1996.| publisher = Колубара| location = Ваљево}}</ref>

* {{Cite encyclopedia| last = |first= | authorlink = |coauthors= | title = |encyclopedia=Мала енциклопедија Просвета| year = 1985| edition = 3| url = |publisher=Просвета | location = Београд| isbn = 978-86-07-00001-2}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Марковић| first = Јован Ђ.| authorlink = Јован Ђ. Марковић| title = Енциклопедијски географски лексикон Југославије| year = 1990| url = |publisher=Свјетлост| location = Сарајево| isbn = 978-86-01-02651-3}}