Саватије Милошевић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 24:
Био је у вези са завереницима из [[1903]]. али у атентату на краља и краљицу није учествовао. После [[Мајски преврат|Мајског преврата]] је амнестиран и поново добија државну службу у [[Битољ]]ском конзулату. Милошевић ради на стварању мреже револуционарних одбора и формирњу српских чета. Године 1905. решава да посао организације замени борбом - постане војвода<ref>"Време", Београд 1929. године</ref> и креће у [[Македонија (област)|Македонију]]. Желео је да формира штабну комитску чету, са којом би из Пореча целим четничким радом руководио. Радио је на отварању још једног четничког канала за прелаз преко српско-турске границе, осим оног код Буштрања.
 
Учествовао је у борби на [[Челопек (Старо Нагоричано)|Челопеку]] на Велику суботу 1905, највећем тријумфу српских четника. Након Челопека Турци су затворили све канале око [[Вардар]]а па Милошевић заједно са [[Лазар Кујунџић|Лазаром Кујунџићем]] креће преко [[Косово|Косова]] и [[Подримље|Подриме]] за Пореч. Милошевић и Кујунџић надалипуздали су се у старе везе и познанства с Албанцима, па су кренули кроз Арнаутлук. У селу [[Велика Хоча]] задата реч - [[беса (обећање)|беса]], њиховог пријатеља Албанца - Љаме Укина<ref>"Време", Београд 9. децембар 1929. године</ref> је заказала, и он је дојавио турској војсци и суседима Албанцима, да је чета у његовој кули. Турци и Арнаути су донели пуно селасена и запалили шиптарску кулу. Четници су се [[Битка на Великој Хочи|херојски борили док нису сви изгинули]] 25. маја 1905. године.<ref>С. Краков, Пламен четништва, Београд 1930, 114-125, 135-138,</ref><ref>[http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/12/article-11.html Српско Наследје], Приступљено 5. 4. 2013.</ref> Милошевић се никада за живота није фотографисао, што говори о озбиљности његовог конспиративног деловања.
 
== Признања ==