Шпански грађански рат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Ред 51:
Побуни се супротставила влада (са трупама које су остале лојалне републици), као и [[социјализам|социјалистичке]], [[комунизам|комунистичке]] и [[анархизам|анархистичке]] групе. [[Уједињено Краљевство|Британска]] влада је званично остала неутрална, али је ипак одржавала ембарго на увоз оружја Шпанији и активно је радила против антифашистичког учешћа у рату својих грађана. Задњи председник, Хуан Негрин, се надао да ће са почетком Другог светског рата, европске силе (највише Британија и Француска) коначно пружити помоћ, али ни Британија ни Француска нису подржале републику. И [[Краљевина Италија|Фашистичка Италија]] под [[Бенито Мусолини|Бенитом Мусолинијем]] и [[трећи рајх|нацистичка Немачка]] под [[Адолф Хитлер|Адолфом Хитлером]] су слале трупе, авионе и оружје као подршку Франку. Италијанска подршка је износила преко 60.000 војника у врхунцу рата. Добровољци су долазили и из других држава у подршку фашистима, попут [[Еоин О'Дафи|Еоина О'Дафија]] из [[Ирска|Ирске]], и католичких интелектуалаца попут песника [[Рој Кембел|Роја Кембела]]. [[27. јул]]а, 1936. прва ескадрила италијанских авиона које је послао Бенито Мусолини, је стигла у Шпанију.{{ref|Mussolini1}}
 
Захваљујући француско-британском ембаргу на оружје, влада републике је могла да прима помоћ и купује оружје само од [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], који је био удаљен хиљадама километара, и сам у економским проблемима. Оружје које је стигло из Совјетског Савеза је укључивало 1.000 авиона, 900 тенкова, 1.500 артиљеријских оруђа, 300 оклопних возила, стотине хиљада комада ручног оружја, и 30.000 тона муниције (од које је одређени проценат био неисправан). За исплату овог наоружања, републиканци су искористили 500 милиона америчких долара из златних резерви. На почетку рата Шпанија је по златним резервама била четврта држава света са око 750 милиона долара [https://web.archive.org/web/20060111025450/http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/SPrussia.htm], мада је одређена средства замрзла француска влада. Мада су неки трвдили да је совјетска влада била мотивисана жељом да прода одужје, и да је наплаћивала изнуђивачке цене [https://web.archive.org/web/20051204095406/http://flag.blackened.net/revolt/spain/review_arms_gold.html], треба рећи да су Совјети такође послали више од 2.000 људи, махом тенковских посада и пилота који су активно учествовали у рату, укључујући и борбе на републиканској страни.<ref>[http://www.oneparty.co.uk/compass/compass/com12301.html].</ref>
 
[[Мексико]] је такође слао помоћ републиканцима у пушкама и храни. Током рата, напори изабране владе да се одупре побуњеничкој војсци су били отежавани франко-британском политиком 'не-интервенисања', која је резултовала развученим линијама снабдевања и нередовним испорукама оружја несталног квалитета.