Свети Вид — разлика између измена

нема резимеа измене
(Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9))
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = Илустрација из 1493. године
| пуно_име = Свети Вид/Вит
| дан_рођења =
| месец_рођења =
| држава_смрти = [[Римско царство]]
}}
'''Свети Вид''' и Свети Вит ({{јез-лат|Vitus}}) су два имена, која су у нераздвојиво повезана са [[Видовдан|Видовданом]] ([[15. јун]]) и [[Срби|српским народом]]. За неке су то два облика имена истог хришћанског светитеља, али други мисле да се ради о два формално слична имена за два суштински различита света бића, која имају исти дан у години 15(28). јун као свој празник. [[Српска православна црква]] и [[Католичка црква|Римокатоличка црква]] прослављају [[28. јун]]а по новом календару, а 15. јуна постаром календару као дан Светог Вита. Нема сумње да се хришћански светац зове Свети Вит, али није најјасније да ли је он увек иза облика Свети Вид. Према календару Српске православне цркве 15(28). јуна је дан Светог Вита,{{sfn|СПЦ Холандија||p=15(28)јун}}{{sfn|Охридски пролог||p=15(28)јун}} али и Видовдан који је уведен крајем 19. века у [[Српска православна црква|Српској православној цркви]] као дан сећања на [[Лазар Хребељановић|Св. кнеза Лазара]] и јунаке који су погинули на [[Видовдан]] [[1389]]. на [[Косово поље|Косову пољу]].{{sfn|Калезић|2002|p=I; 359. Видовдан је један од највећих, празника код Срба, али српска православна црква уврстила је Видовдан у свој календар тек 1892}} Код [[Срби|Срба]] у [[средњи век|средњем веку]] јављало се изједначавање Светог Вид и Светог Вита у преписима које су правила црквена лица.{{sfn|Марковић|2005|p=7-8 (41-42) У преписима из 14. века примећује се да су и писмени представници хришћанске цркве код [[Срби|Срба]] некад уместо Свети Вит уписивали име Свети Вид}} У [[Енциклопедија|Енциклопедији]] православља наглашава се да није основано везивати митског Вида за Светог Вита, то јест изједнчавање хришћанског Светог Вита са [[легенда|легендарног]] бића које се у усмено пренетим народним песмама јавља као Бели Вид и само Вид, а претпоставља се да је то један од [[Стара словенска вера|старословенских богова]] [[Свентовит|Свјатовид/Световид]].{{sfn|Калезић|2002|p=I; 359}}{{sfn|Логос|2017|p=62-65 Код Срба, тамо где се очекује име Вит, по хришћанском Светом Виту, у правилу се наилазили на име Вид. Такав случај је био са Видовом гором на Брачу, на којој је постојала црква Св. Вита. Слично је било са усменом традицијом Срба у којој постоје Бели Виде и Видов данак. Тако је настала претпоставка да су Срби на Балкану имали старо словенско божанство са именом [[Свентовит|Свјатовид/Световид]]}} Упркос препорукама учених представника [[хришћани|хришћанске]] цркве, и данас у српском народу сусреће се мисао да је 15(28). јун дан Светог Вида.
'''Свети Вид''' ({{јез-лат|Vitus}}) је један од најзначајнијих ранохришћанских светитеља. Рођен је на [[Сицилија|Сицилији]], а погубљен у [[Рим]]у [[303]]. године у време прогона хришћана под царевима [[Диоклецијан]]ом и [[Максимијан]]ом. [[Католичка црква|Римокатоличка црква]] га прославља [[15. јун]]а.
 
На [[Сицилија|Сицилији]] крајем 3. века нове ере рођен је Вит (Vitus). Тај Вит је погубљен, као дечак хришћанин, у [[Рим]]у у време прогона хришћана под царевима [[Диоклецијан]]ом ([[284]]-[[305]]) [[Максимијан]]ом. После је постао један од значајнијих ранохришћанских светитеља и познат под именом Свети Вит.
Према делу ''„Мучеништво Св. Вида“Вита“'' написаном крајем [[6. век]]а, Св. ВидВит се родио крајем [[3. век]]а у богатој многобожачкој породици на југозападу Сицилије. Хришћанство је као дете примио од свог тутора Модеста и његове жене Крешчентије, која је била Видова дадиља. Бежећи од свог оца који је на силу желео да га одврати од хришћанства, Вид са својим тутором и дадиљом бежи у [[Базиликата|Луканију]], где су све троје касније ухапшени као хришћани и спроведени у [[Рим]]. Према легенди, у Риму је млади Вид учинио много чуда, међу којима се наводи и исцељење Диоклецијановог сина. Упркос свему, са својим пратиоцима је осуђен на смрт и погубљен [[303]]. године бацањем у котао са врелим уљем. Према легенди, из тог котла га је још живог извео анђео који га је вратио у Луканију, где је коначно умро.
 
Године [[756]], мошти Св. ВидаВита су пренете у [[Париз]], одакле су [[836]]. предате [[Бенедиктинци|бенедиктанском]] манастиру [[Корвеј (манастир)|Корвеј]] у [[Немачка|Немачкој]], који постаје средиште поштовања овог светитеља. [[Катедрала Светог Вида]] у [[Праг]]у, једна од највелелепнијих катедрала изграђених у [[Готика|готском стилу]], највећа и најзначајнија црква у данашњој [[Чешка|Чешкој]] и седиште [[Чешка надбискупија|Чешке надбискупије]], изграђена је у славу Св. ВидаВита након што је [[Свети Вацлав]], чешки кнез, пренео део његових моштију из Корвеја у Праг [[925]]. године.
 
== Култ Светог Вида ==
 
== Култ Светог ВидаВита ==
[[Датотека:Ples_Svetog_Vida.jpg|мини|лево|250п|''Плес Светог Вида'']]
 
Култ Св. Вида почиње да се шири у [[6. век]]у из италијанске покрајине Луканије (данашња [[Базиликата]]), одакле се шири по целој [[Италија|Италији]], [[Сицилија|Сицилији]] и [[Сардинија|Сардинији]], а одатле и у осталим земљама и народима под јурисдикцијом [[Света столица|Римске патријаршије]], укључујући и [[Германи|Германе]] и [[Западни Словени|Западне]] и [[Јужни Словени|Јужне Словене]]. О његовој популарности сведоче многобројни храмови који носе његово име и имена под којима је познат у различитим народима: Витус (Vitus) на латинском, Гвидо и Вито (Guido, Vito) на италијанском, Ги (Guy) на француском, Вајт у германским језицима (Weit, Veit), Вит код Западних Словена (Vith, Vit, Wit) и Вид код Јужних Словена. Током [[средњи вијек|средњег века]] било је око 1.300 цркви и манастира где се поштовао Св. ВидВит као заштитник, а чак 150 је тврдило да поседује део његових моштију. Помиње се и у [[византијско царство|византијским]] изворима, што сведочи да је његов култ био познат и у областима под [[Цариградска патријаршија|Цариградском патријаршијом]].
 
Током касног средњег века, у Немачкој се раширио тзв. ''[[Плес Светог ВидаВита]]'', обичај прослављања овог светитеља колективним плесом до исцрпљења који се одвијао у масовним светковинама пред његовим кипом. Овај плес се проширио на [[Чешка|чешке]] и [[Пољска|пољске]] крајеве и за њега се веровало да лечи од душевних болести, опседнусти и [[Епилепсија|епилепсије]]. То је довело до тога да се св. ВидВит сматра патроном играча и забављача и исцелитељем епилепсије и заштитником душевно оболелих и опседнутих.
 
[[Датотека:Sveti_Vid_stendarac_180408.jpg|мини|десно|150п|''Свети Вид'', [[Ријека (град)|Ријека]]]]
 
У јужнословенским крајевима, због асоцијације његовог имена са чулом вида, св.Свети Вит/Вид се сматра заштитником очију и исцелитељем болести и слабости вида. У народној медицини позната је и [[Видац|Видова трава]], која се користи за јачање вида и код очних инфекција.{{sfn|Караџић|1818|p=59}}
 
Традиционално се представља као младић са палмом, понекад са гавраном и лавом. Најучесталија иконографска представа Св. Вида је представа лепог и богато одевеног младића у котлу, са палмом у руци.
 
Сматра се патроном [[Чеси|Чеха]], [[Праг]]а, [[Саксонија|Саксоније]] и града [[Ријека (град)|Ријеке]]. О популарности овогСветог светитељаВита, или Светог Вида на словенском Јадрану сведоче цркве посвећене Св. ВидуВиту,{{sfn|Марковић|2005|p=8-9 (42-43). На Брачу су сачувани остаци две средњовековне цркве посвећене светом Виту. Једна је била саграђена на Видовој гори, највишем врху острва, док се друга на лази код села Дола, на врху Велог брда}} али и топоними попут насеља [[Свети Вид (Крк)|Св. Вид]] на [[Крк (острво)|Крку]] или брда [[Свети Вид (брдо)|Св. Вид]] у [[Бока Которска|Боки которској]], 10 километара северозападно од [[Херцег Нови|Херцег Новог]].{{sfn|Калезић|2002|p=I; 359}}
 
== Дан Светог Вида ==
 
[[Света столица|Римска патријаршија]] и каснија [[Католичка црква|Римокатоличка црква]] дан Св. ВидаВита традиционално обележава [[15. јун]]а. Овај дан је и градска слава хрватског града Ријеке, чији се Св. ВидВит сматра заштитником.
 
У [[Православна црква|Православној цркви]] се Св. Вид признаје као светитељ из времена неподељене цркве, алиа његов култ није јак., али Упадљивоупадљиво је да у народном обичајном календару православних [[Срби|Срба]] све до [[Бугарска|бугарских]] граница постоји дан [[Видовдан]] који се обележава такођепо [[Јулијански календар|старом календару]] 15. јуна, а (у [[20. век|20]]. и [[21. век]]у, по [[Грегоријански календар|новом календару]] [[28. јун]] по. [[Грегоријански календар|грегоријанском календаруВидовдан]]) исе посебно памти као дан на који се одиграла [[Косовска битка]] [[1389]] у којој су Срби, крајњим напором победили [[Турци|Османлије]].{{sfn|Логос|2017|p=327-329}} С обзиром на то да је у западним крајевима [[Историја Србије у средњем веку|средњовековне Србије]] присутан утицај Рима, да су у Србију досељавани римокатолички [[Саси]], могуће је да је овај празник реликт прошлости и времена када је био обележаван као црквени празник на целокупном српском етничком простору. Међутим, не треба св. Вида искључиво доводити у везу са римокатоличанством, јер је он ранохришћански светац, који се поштовао још пре раскола хришћана на православце и католике. Треба рећи да је овај празник познат и код Бугара иако Бугарска никада није била под утицајем Римокатоличке цркве. Овај датум је у [[Српска православна црква|Српској православној цркви]] посвећен [[Амос|Св. Амосу]], а тек [[1892]]. године постаје [[Литургија|литургијски]] празник посвећен ''[[Лазар Хребељановић|Св. кнезу Лазару]] и св. мученицима српским'', кад му се и први пут званично додељује народно име ''Видовдан''. У последње време популарна је и теорија да ''Видовдан'' није директно повезан са Св. Видом, већ са словенским богом [[Световид|Световитом]] (Световид, Свантевит) са [[Рт Аркона|Арконе]]. Све претходно наведено упућује на закључак да је култ поштовања старословенског паганског божанства Световида замењен култом Св. Витуса (т. ј. код јужних Словена култом Св. Вида, а код западних Словена култом Св. Вита). Код Срба и Бугара који иако признају Св. Вида, као ранохришћанског свеца, овај дан се поштује више као народни празник Видовдан.
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref =harv|last=Марковић|authorlink=Миодраг Марковић|first =Миодраг|title=Култ светог Вита (Вида) код Срба у средњем веку|location=Београд|year=2005|url = https://www.academia.edu/5294383/The_cult_of_St._Vitus_among_the_Serbs_in_the_Middle_Ages}}
* {{Cite book|ref =harv|last=Калезић|first =Димитрије М|authorlink=Димитрије Калезић|title=Енциклопедија православља, I-III|location=Београд|year=2002}}
* {{Cite book|ref =harv|last=Караџић|first =Вук С|authorlink=Вук Стефановић Караџић|title=Српски рјечник: истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима|location=Wien (Viennae)|year=1818|url =https://archive.org/details/srpskirjecnik00kara/page/n31}}
* [[Охридски пролог]], Владика [[Николај Велимировић]]
* {{Cite book|ref =harv|last=СПЦ Холандија|title=Српски православни календар за 2018|url=https://www.pravoslavlje.nl/kalendar/kalendar2018.htm}}
* {{Cite book|ref =harv|last=Логос|first=Александар А|title=Историја Срба I|location=Београд|year=2017|isbn=978-86-85117-37-4|url = https://www.academia.edu/35327198/ISTORIJA_SRBA_I_Beograd_2017.pdf}}
 
== Спољашње везе ==
* [https://web.archive.org/web/20070312055616/http://svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=6&d=15&a=1&date=6-2006 Охридски пролог за 15. јун (28. јун)] {{sr}}
 
* [http://www.navidiku.rs/firme/bolnice-i-poliklinike-beograd/skidanje-dioptrije/ Свети вид]
{{портал|Биографија}}
{{Commonscat|Vitus}}
Анониман корисник