Апел српском народу — разлика између измена

Апел је потписало укупно 533{{sfn|Petranović|1988|p=163}}{{cn}} особа, које би се могле сврстати у три категорије. Прву категорију су представљали сарадници окупатора, као нпр: [[Милан Аћимовић]], [[Танасије Динић]], Велибор Јонић, [[Илија Паранос]] и др. Другу категорију су предстваљали, још пре рата познати пронемачки и профашистички оријентисани политичари, као нпр: [[Александар Цинцар-Марковић]], [[Димитрије Љотић]] и др. Трећу категорију су представљали угледни научни и јавни радници, као нпр: [[Александар Белић]], председник [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије наука]], књижевник [[Вељко Петровић (књижевник)|Вељко Петровић]], [[Милан Кашанин]], [[Илија Пржић]], професор Правног факултета у Београду, више епископа [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] и др.

Упркос свим притисцима, многе јавне личности су одбиле да потпишу Апел, а најпознатији међу њима су били — [[Иво Андрић]], [[Милош Н. Ђурић|Милош Ђурић]], [[Исидора Секулић]], [[Миливоје Костић]], [[Војислав С. Радовановић|Војислав Радовановић]], [[Сретен Стојановић]] и др. Остала је и позната епизода са професором Милошем Ђурићем, који је на наговор [[Милоје Милојевић (композитор)|Милоја Милојевићa]], угледног професора и композитора да потпише Апел, одговорио речима: ''Лако је теби, ти у дипле свираш, али ја предајем етику!'' Професор Ђурић је убрзо потом пензионисан, а касније је био и заточен у [[Бањички логор|Бањичком логору]].{{sfn|Марјановић|1964|p=144}} Неки потписници Апела, као што су Александар Белић, Михаило Илић, Виктор Новак, Вељко Петровић, Јован Ердељановић и Иван Ђаја, који су касније изразили резервисаност према „новој Србији“ или Немачкој, су новембра 1941. ухапшени и заточени неколико месеци у логору Бањица{{cn}}.

На списку потписника{{cn}} који је одштампан испод текста „Апела српском народу“ се између осталих налазе имена следећих особа: