Википедија

Аријанство — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
ознака: уређивање извора (2017)
Reference na jehovine svedoke
ознака: уређивање извора (2017)
Ред 2:
'''Аријанство''' је христолошко учење које је проповедао [[Арије]], свештеник у Александрији у Египту. Суштина његовог учења се састојала у разликовању Бога као творца и Христа као божјег створења, што се косило са учењем о [[Света Тројица|светој Тројици]]. Арије је сматрао да [[Христос|Христ]] није исто што и [[Бог]], већ да је он син Божји, којег је Бог створио. „Бог није одувек био Отац; постојало је време када је био сам, и када још увек није био Отац: касније је постао. Син није био одувек, он је постао ни из чега“. Аријанци нису сматрали Христа за обичног човека, већ првим и најсавршенијим створењем Божијим.
[[Датотека:Baptistery.Arians06.jpg|250п|мини|[[Мозаик]] са [[аријанска крстионица|аријанске крстионице]] у [[Равена|Равени]].]]
 
Аријанство није билa мала секта, већ је прерасла у цркву која се издавала као једина истинита. Цар [[Констанције II]] (337-361), који је водио послове хришћанске цркве у [[Римско царство|Римском царству]], је често стајао на страну Аријанаца. Под притиском цара, Атанасије је поново свргнут на саборима у Арлу [[353]]. и у Милану [[355]]. године. Почетком [[356]]. је у Александрију послат војсковођа Сиријан са налогом да ухапси Атанасија, али се он склонио у пустињу. Александријску катедру је заузео нови епископ Георгије, а за извесно време Александрија је постала аријански центар. У њој своју проповед започињу Аетије и Евномије.<ref>{{Cite web |url=http://www.geocities.com/Athens/Sparta/6701/at_vel_flo.html |title=Атанасије Александријски |access-date=26. 10. 2009 |archive-url=https://www.webcitation.org/query?id=1256580154258728&url=www.geocities.com/Athens/Sparta/6701/at_vel_flo.html |archive-date=26. 10. 2009 |dead-url=yes |df= }}</ref> Цар Констанције II је а [[359]]. године сазвао аријански сабор у Равени, а наредне 360. године одржан је још један сабор, у Цариграду. Византијски цар [[Валенс]] ([[364]]-[[378]]) је такође био аријанац.
 
Аријанство је постало прво хришћанско веровање преобраћених [[Германи|Германа]]. [[Епископ]] [[Вулфила]] био је аријанац и ревносно је ширио аријанско схватање хришћанства међу својом браћом по вери. Међу аријанцима било је толерантних хришћана попут Агиле, који је свом саговорнику Григорију из Тура, пошто је овај тврдио да је Аријева смрт доказ лажног учења, смирено одговорио: „''Не хули учење које није твоје. Ми са наше стране, иако не верујемо у оно у шта ви верујете, ипак не хулимо. Ми, наиме, не сматрамо злочином ако се верује овако или онако.''"<ref>[http://www.jewishencyclopedia.com/view.jsp?artid=1757&letter=A Arianism]</ref>
Линија 12 ⟶ 13:
* [[Арије]]
* [[Вулфила]]
* [[Црква Исуса Христа светаца последњих дана]]
 
* [[Јеховини сведоци]]
== Литература ==
* {{Cite journal|ref=harv|last=Јевтић|first=Атанасије|authorlink=Атанасије Јевтић|title=Увод у теологију кападокидијских отаца о Светоме Духу|journal=Теолошки погледи|year=1973|volume=6|issue=1|pages=22-36|url=https://teoloskipogledi.spc.rs/files/pdfs/1973/1/22-36.pdf}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Аријанство”