Отворите главни мени

Промене

м
нема резимеа измене
'''Велика школа''' је била највиша [[Образовање|образовна]] [[институција]] у [[Србија|Србији]] између 1863. и 1905. године. Настава је одржавана у [[Капетан-Мишино здање|Капетан-Мишином здању]]. Школа је прерасла у [[Универзитет у Београду|Београдски универзитет]] [[1905]], када су отворени [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицински]], [[Богословски факултет Универзитета у Београду|Богословски]] и [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду|Пољопривредни факултет]].
 
Основана је законом од [[24. септембар|24. септембра]] [[1863]]. године као наследник [[Београдски Лицеј|Лицеја]], дотадашње највише школе у Србији. Велика школа је у закону дефинисана као ''научно заведење за више и стручно изображење'', тј. научни завод за више и стручно образовање. Врховна власт био је министар просвете, а Великом школом су непосредно руководили [[ректор]] и [[Академијски савет]]. Ректора је постављао владар, први ректор био је [[Константин Бранковић]] (1814-18651814–1865).<ref>[http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/09/article-05.html Srpsko Nasledje{{Ботовски наслов}}]</ref>
 
Велика школа је имала три одељења, односно факултета: [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофски факултет]], [[Технички факултет Универзитета у Београду|Технички факултет]] и [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]]. Програми су се у знатној мери преклапали, тако да су студенти углавном добијали опште образовање, а премало право стручно. На филозофском одељењу се студирало три године, а на правном и техничком четири.
 
== Ректори ==
Ректори Велике школе у периоду 1863-19051863–1905. били су:<ref>{{harvnb|Јордановић|1988|pp=}}</ref>
* 1863/64. и 1864/65. - [[Константин Бранковић]]
* 1865/66. - [[Сергије Николић]]