Хумска чука — разлика између измена

▲Хумска чука се први пут поставља на мапу археолошких налазишта, када професор са [[Универзитет Харвард|Харвардског]] универзитета [[Владимир Фјукс]] 1933. године, својим учешћем у археолошким ископавањима у [[Старчево|Старчеву]], код [[Панчево|Панчева]], врши рекогностицирања у [[Србија|Србији]], где посећује и у Хум. У извештају професора Фјукса се наводи да је археолошко налазиште Велика хумска чука припадала [[неолит]]у. Тада овде и др. Миодраг Габић врши своја ископавања, а пронађени материјал бива смештен у Народни музеј, без своје публикације.

▲Хумска чука, као праисториско насеље, заједно са праисториским насељем на [[Бубањ (археолошко налазиште)|Бубњу]], предстваљаку Бубањско-хумску групу прелазног периода, из [[камено доба|каменог]] у [[метално доба]]. Сама позиција локалитета, узвишење, природно утврђење, указивала је да се са ње лако контролисала Нишка котлина, све од Сићевачке клисуре на истоку, па до улаза у Лесковачку котлину на западу.

▲[[Археолошко налазиште]] је од [[1949|1949.]] под заштитом државе, а [[1979|1979.]] је проглашено за ''културно добро од велике вредности''. Археолошка ископавања се врше под организацијом [[Народни музеј у Нишу|Народног музеја у Нишу]], [[Ахреолошки институт у Београду|Ахреолошког института у Београду]] и Регионалног завода за заштиту споменика културе у Нишу.

▲Хумска чука је смештена на неприступачном положају, наиме она лежи на на каменом узвишењу, између два потока и са три стране је оивчена веома стрмим падинама.