Фрајдорф — разлика између измена
Нова страница: {{Градска четврт | назив = Фрајдорф | слика = Biserica Romano-Catolica din Freidorf noaptea.jpg | опис_слике = Католичк… |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 11. октобар 2018. у 01:03
Фрајдорф (немачки за "слободно село", мађ. Szabadfalu) је било једно од првих немачких насеља у тамишкој жупанији у Краљевини Угарска.
Фрајдорф | |
---|---|
Административни подаци | |
Град | Темишвар |
Становништво | |
— | 10.000 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 26′ 03″ С; 21° 06′ 18″ И / 45.4342° С; 21.1051° И |
Име села је први пут зебележено 1369. године као Забадфалu.
Први становници Фраjдорфа, немачке националности, су дошли и населили се из француске покрајине Алзас, из села које је носило име Фрајдорф. Дистрикт је изворно био немачка комуна, основана 1723. године и ослобођена пореза, што му је дало име Фрајдорф.
Првобитно насеље је садржало цркву, школу и једну ветрењачу. У почетку је то било мало село, изграђено на земљишту које је поклонио генерал Велис, тадашњи командант Темишвара. Село је тада имало око 500 становника. Документи га тада спомињу 1728. године под именом Нојдорф. Почевши од 1732. године, насељавају га и италијански свилари.
Историјски називи места
Име села кроз историју:
- Забадфалу — Zabadfalu (1369—1482)
- Фрајдорф, Фрајток — Freidorf, Frajtok (1808—1851)
- Фраjдорф и Сабадфалва — Freidorf, Szabadfalva (1851—1888).
- Сабадфалу — Szabadfalu (од 1913.−1920.).[1]
После 1920. године Фрајдорф постаје део Румуније и од 1950. године део града Темишвара.
Фреидорф одржава прекрасну архитектуру, старе домове у немачком стилу и многе зелене просторе.
Познати Фрајдорфчани
Познати Фрајдорфчани који су рођени или живели у месту:
- Џони Вајсмилер — (1904.−1984.) глумац и олимпијски шампион у пливању
- Јанош Фрекот — (1904.−−1984) историчар[2]
- Николаус Бервангер — (1904.−−1984) писац [3]
- Адам Ф. Потл — (1904.−−1984) политичар
Референце
- ^ „Szabadfalu”.
- ^ Hesse, Wolfgang, & Katja Schumann (eds.). 2006. Mensch!: Photographien aus Dresdner Sammlun gen. Marburg: Jonas Verlag, p. 275.
- ^ Puhl, Widmar. 1993. Dichter für die Freiheit: von der subversiven Kraft der Literatur in Osteuropa. Frankfurt am Main: Suhrkamp, pp. 76, 151.
Литература
- Medeleț Florin, Buruleanu, Dan, Timișoara, Povestea orașelor sale
- Marlen Negrescu, Dan Pura Navigația pe Bega - Secvențe istorice Editura Brumar, Timișoara, 2006
- Timiș - Monografie, Editura Sport - Turism, 1981
Спољашње везе
- Anuarul Socec al României Mari, 1924-1925 - de la Biblioteca Congresului S.U.A. (рум. [] грешка: {{lang}}: нема текста (помоћ))
- Imagini din Freidorf
- Parohia romano-catolică din Freidorf
- Iata site-ul oficial al Scolii cu clasele I-VIII nr.29 Timisoara: [1]
- Constituirea Consiliului Consultativ de Cartier Freidorf
- Date despre Freidorf