Свети Никита Ремезијански — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 3 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
допуна уводног дела
Ред 1:
{{рут}}
{{хагиографија}}
[[Датотека:BelaPalankaIskopine.jpg|мини|Остаци Ремезијанске базалике у Белој Паланци]]
'''Свети Никита''' је [[хришћанство|хришћански]] [[светац|светитељ]] из Ремесијане, чија се мисионарска и списатељска делатност одвијала у периоду 330 — 420. године, када се претпоставља да је живео.
'''Свети Никита''' је [[хришћанство|хришћански]] [[светац|светитељ]]. Био је [[епископ]] ремесијански. Свети Никита је био друг [[Павлин Нолски|светог Павлина Нолског]] ([[5. фебруар]]). Постоје теорије да је био [[Трачани|Трачан]], и као такав да је проповедао [[Јеванђеље]] међу Трачанима у [[Родопи (планина)|Родопима]]. Какву је промену учинио свети Никита међу Трачанима, описује песма, коју је свети Павлин спевао Никити: ''"Каква промена! И како срећна! Дотле непроходне и крваве горе скривају сада разбојнике, обраћене у монахе, питомце мира. Где беху обичаји зверова, тамо је сад лик ангела. Праведник се скрива у пећини, где је раније становао злотвор''". Седиште светог Никите био је град [[Ремезијана|Ремесијана]], данашња [[Бела Паланка]]. Поред своје мисионарске службе свети Никита је написао и неколико књига, као шест књига о вери, књигу о палој девојци (која је многе побудила на покајање). Свети Никита је преминуо око [[420]]. године.
 
Он је дуже време предмет истраживања историчара ране цркве, књижевности и теологије, јер личност и карактер овог великог светитеља, ''просто израња из мноштва антиникејских схватања хришћанства којима је била преплављена Горња Мезија у том периоду, као једина светла тачка, и додатно пружа могућност проучавања његовог порекла, које у потпуности није расветљено''.<ref>М. Јевтић, ''Свети Никета из Ремезијане''</ref><ref>Ж. Јоцић - С. Крстић, ''Никета из Ремезијане'', Просвета, Ниш, 1998</ref>
[[Српска православна црква]] слави га 24. јуна по црквеном, а [[7. јул]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]].
 
== Живот и порекло ==
'''Свети Никита''' је [[хришћанство|хришћански]] [[светац|светитељ]]. Био је [[епископ]] ремесијански. Свети Никита је био друг [[Павлин Нолски|светог Павлина Нолског]] ([[5. фебруар]]). Постоје теорије да је био [[Трачани|Трачан]], и као такав да је проповедао [[Јеванђеље]] међу Трачанима у [[Родопи (планина)|Родопима]]. Какву је промену учинио свети Никита међу Трачанима, описује песма, коју је свети Павлин спевао Никити: ''"Каква промена! И како срећна! Дотле непроходне и крваве горе скривају сада разбојнике, обраћене у монахе, питомце мира. Где беху обичаји зверова, тамо је сад лик ангела. Праведник се скрива у пећини, где је раније становао злотвор''". Седиште светог Никите био је град [[Ремезијана|Ремесијана]], данашња [[Бела Паланка]]. Поред своје мисионарске службе свети Никита је написао и неколико књига, као шест књига о вери, књигу о палој девојци (која је многе побудила на покајање). Свети Никита је преминуо око [[420]]. године.
 
[[Српска православна црква]] слави га 24. јуна по црквеном, а [[7. јул]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]].
== Извори ==
{{reflist}}
== Литература ==
* {{Cite journal|ref=harv|last=Поповић|first=Радомир В.|authorlink=Радомир В. Поповић|title=Ранохришћански Светитељи на тлу источног Илирика|journal=Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду|volume=72|issue=1|year=2013|pages=80–92|url=http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/2013/1/07-1-2013.pdf}}