Религиозност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Религија помоћу геџета HotCat |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Религиозност''' je индивидуални став о вери и Богу, или веровање у натприродна бића и силе, који је као систем таквих веровања заснован на сазнајном, емотивном и акцијској основи; субјективном доживљају, који у крајњем испољавању може бити и мистичан, и зато тешко подложан емпиријској провери.<ref>Mirko Blagojević, Dragoljub B. Đorđević, ''Religioznost stanovništva Jugoslavije (Delimičan pregled iskustvenih istraživanja)'', Teme, XXIII, br. 1-2, Niš, januar - jun 1999, str. 81 – 94</ref>;
У човековом животу религиозност спада у ред оних појава које захватају најдубље и најинтимније слојеве његове душе и ума, нарочито када је на делу „изворна”, „добра” побожност, а не формална повезаност за религију и цркву. У том смислу религиозна особа се препознаје по његовим својствима, склоностима и манифестацијама, преко којих унутарњи живот религиозне особе настоји да се испољи — јер стреми да изађе у спољни свет.<ref>Mirko Blagojević, ''Sociološki prihvatljiva definicija religije'', Filozofija i društvo XXV, Beograd, 2004, str. 235-238</ref>
== Синоними ==
Линија 11 ⟶ 12:
Како, између вере и неверовања, између религиозности и нерелигиозности постоји мноштво специфичних прелазних стања ''човек се често колеба, када је неодлучан, несигуран, сумњичав и непостојан, при чему постоје путеви који из ових стања уздижу до истинске вере, и други путеви који воде у слепо огорчење.'' У том смислу понекад се испод плашта{{цитат|...теоретског неверовања у тајности живи права и дубока религиозност; и, обрнуто, често се иза јарко изражене црквене побожности скрива апсолутно недуховна душа са њеним потпуно безосећајним и бесрчаним психичким механизмима, познатим у науци под именом „наметљиви“ или „панични“…<ref name="Иван А. Иљин" >Иван А. Иљин, ''Поглед у даљину: Књига промишљања и надања'', Стари Бановци: Бернар, 2010, 312–318.</ref>|}}
Религиозним човеком треба називати само онога ко је успео да постигне духовно јединство — иако човек то јединство духа често постиже само у најтежим тренуцима свога живота — кад он и јесте заиста религиозан.{{цитат|Ако је човек духовно слаб, расцепљен или сметен, то онда значи да се његова религиозност тек јавља или се, напротив, разлаже и умире. У том случају, он не може да се моли; а онај, пак, ко је у таквом стању покушао да се моли, тај добро зна да је то био покушај прибирања у једно, духовног усредсређивања и узношења ка целовитости, покушај да, макар и на тренутак, постане духовно-тотално биће…<ref name="Иван А. Иљин" />|}}
== Извори ==
{{reflist}}
| |||