Религиозност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене Intermedichbo (разговор) на последњу измену корисника Sorabino ознаке: ново преусмерење враћање |
Поништена измена 20964139 корисника Intermedichbo (разговор) ознаке: уклоњено преусмерење поништење |
||
Ред 1:
[[Датотека:Religious syms.svg|250px|мини|Неки од манифестних симбола религиозности]]
#Преусмери [[Религија]]▼
'''Религиозност''' je индивидуални став о вери и Богу, или веровање у натприродна бића и силе, који је као систем таквих веровања заснован на сазнајном, емотивном и акцијској основи; субјективном доживљају, који у крајњем испољавању може бити и мистичан, и зато тешко подложан емпиријској провери.<ref>Mirko Blagojević, Dragoljub B. Đorđević, ''Religioznost stanovništva Jugoslavije (Delimičan pregled iskustvenih istraživanja)'', Teme, XXIII, br. 1-2, Niš, januar - jun 1999, str. 81 – 94</ref>;
У човековом животу религиозност спада у ред оних појава које захватају најдубље и најинтимније слојеве његове душе и ума, нарочито када је на делу „изворна”, „добра” побожност, а не формална повезаност за религију и цркву. У том смислу религиозна особа се препознаје по његовим својствима, склоностима и манифестацијама, преко којих унутарњи живот религиозне особе настоји да се испољи — јер стреми да изађе у спољни свет.<ref>Mirko Blagojević, ''Sociološki prihvatljiva definicija religije'', Filozofija i društvo XXV, Beograd, 2004, str. 235-238</ref>
== Синоними ==
Богоштовље, убеђење, закон, аман, вероисповед, иман, конфесија, аманет, вера, побожност, вероисповест, верозакон, веровање, канон, црква, култ.<ref>Павле Ћосић и сарадници, ''Речник синонима'', Београд 2008, ISBN 978-86-86673-09-1</ref>
== Статистика ==
[[Датотека:Importance of Religion in the World (Gallup Poll 2008-2009).svg|мини|550px|центар|Резултати Галоповог истраживања од 2008 до 2009. године: који приказују проценат религиозних испитаника који „сматрају религију важним делом свакодневице”<ref name=gallup-religiosity-poor-nations>{{cite web|last1=Crabtree|first1=Steve|title=Religiosity Highest in World's Poorest Nations|url=https://news.gallup.com/poll/1690/religion.aspx|publisher=Gallup|accessdate=27 May 2015}} (in which numbers have been rounded)</ref><ref name="Gallup2">[https://worldview.gallup.com/default.aspx GALLUP WorldView] - data accessed on 17 january 2009</ref>
{| border="0" cellspacing="0" cellpadding="0" style="width:100%; background:none;"
|-
|valign="top"|
{{legend|#002255|90%-100%}}
{{legend|#0044aa|80%-89%}}
{{legend|#0055d4|70%-79%}}
{{legend|#0066ff|60%-69%}}
| valign=top |
{{legend|#2a7fff|50%-59%}}
{{legend|#5599ff|40%-49%}}
{{legend|#80b3ff|30%-39%}}
{{legend|#aaccff|20%-29%}}
| valign=top |
{{legend|#d5e5ff|10%-19%}}
{{legend|white|0%-9%}}
{{legend|#c0c0c0ff|No data}}
|}]]
== Општа разматрања ==
Дати потпуно одговор на питање, шта је то религиозност, са великом тачношћу, уопште није лако и једноставно. Јер религиозност је једно од најтананијих и најдубљих питања која се тичу људског бића, „смештено” у најинтимнијој сфери унутарњег света, где је много тога у тој мери „ваздушасто“ и неухватљиво, и не да се адекватно изразити и описати, ''тако да се понекад чини да је апсолутно немогуће приближити се истраживаном предмету, да и не говоримо о његовим логичким дефиницијама и о њиховој исцрпној тачности.''<ref>Иван А. Иљин Шта је то религиозност? (Писмо), [https://teologija.net/sta-je-to-religioznost-pismo/ Преводи и преписи]</ref>
Како, између вере и неверовања, између религиозности и нерелигиозности постоји мноштво специфичних прелазних стања ''човек се често колеба, када је неодлучан, несигуран, сумњичав и непостојан, при чему постоје путеви који из ових стања уздижу до истинске вере, и други путеви који воде у слепо огорчење.'' У том смислу понекад се испод плашта{{цитат|...теоретског неверовања у тајности живи права и дубока религиозност; и, обрнуто, често се иза јарко изражене црквене побожности скрива апсолутно недуховна душа са њеним потпуно безосећајним и бесрчаним психичким механизмима, познатим у науци под именом „наметљиви“ или „панични“…<ref name="Иван А. Иљин" >Иван А. Иљин, ''Поглед у даљину: Књига промишљања и надања'', Стари Бановци: Бернар, 2010, 312–318.</ref>|}}
Религиозним човеком треба називати само онога ко је успео да постигне духовно јединство — иако човек то јединство духа често постиже само у најтежим тренуцима свога живота — кад он и јесте заиста религиозан.{{цитат|Ако је човек духовно слаб, расцепљен или сметен, то онда значи да се његова религиозност тек јавља или се, напротив, разлаже и умире. У том случају, он не може да се моли; а онај, пак, ко је у таквом стању покушао да се моли, тај добро зна да је то био покушај прибирања у једно, духовног усредсређивања и узношења ка целовитости, покушај да, макар и на тренутак, постане духовно-тотално биће…<ref name="Иван А. Иљин" />|}}
== Економска неједнакост и религиозност ==
Ако пођемо од поставке да економска неједнакост представља разлике у приходима између богатих и сиромашних, или јаз у економском богатству међу државама, у контексту распрострањености религиозности у друштву, економска неједнакост се може посматрати и као јаз у дистрибуцији богатства, или, разлика у приходима између богатих и сиромашних појединаца и или група унутар једне заједнице.
{{цитат|Да би одговорио на ово питање, британски социолог Томас Риз израчунао је Ђинијев коефицијент, стандардну статистичку меру економске неједнакости, за 67 земаља разлицитих степена економског и технолоског развоја. Затим је за сваку од ових земаља израчунат индекс религиозности - моћ верских веровања верника, операционализовану као број молитви у току дана.|}} По овом Ризовом моделу, степен религиозности је виши у земљама са дубљим економским јазом између богатих и сиромашних. Јер сажето речено ''уместо да прихвате редистрибуцију богатства, елите се окрећу религији, шире је на сиромашне слојеве становништва, преусмјеравајући тако своје интересе са материјалног на духовно.''<ref>{{cite web |last1=PAVLOVIĆ |first1=Sonja |title=Religioznost i ekonomska nejednakost: ZAŠTO ELITE HOĆE DA VERUJETE U BOGA |url=http://akuzativ.com/teme/380-religioznost-i-ekonomska-nejednakost-zasto-elite-hoce-da-verujete-u-boga |publisher=akuzativ.com, 2013. |accessdate=11. 10. 2018}}</ref>
== Видети још ==
== Извори ==
{{reflist}}
== Литература ==
* ZRINŠĆAK, S., ČRPIĆ, G. i KUŠAR, S. (2000). ''Vjerovanje i religioznost''. Bogoslovska smotra, 70 (2), 233-255.
* Dragana Radisavljević Ćiparizović. ''Religija i mitologija''. Izdavač: Krug Commerce
[[Категорија:Религија]]
| |||