Муслимани (народ) — разлика између измена

За време постојања [[СФРЈ]], велика већина муслиманског народа била је изразито југословенски оријентисана. Међутим, након трагичне погибије [[Џемал Биједић|Џемала Биједића]], председника [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]] (1971-1977), који је као херцеговачки Муслиман био искрени Југословен, водећи кадрови [[СКЈ]] из редова Муслимана почели су да воде опортунистичку политику интересног затварања у оквире републичких граница.<ref>Iva Lučić, "Stavovi Centralnog komiteta Saveza Komunista Jugoslavije o nacionalnom identitetu bosanskih Muslimana/Bošnjaka: između afirmacije, negacije i konfesionalne artikulacije", u: Rasprave o nacionalnom identitetu Bošnjaka: zbornik radova, Sarajevo 2009. pp. 97–115</ref> Иако су Муслимани живели не само у Босни и Херцеговини, већ и у појединим крајевима Србије и Црне Горе, као и широм Југославије, партијска елита у Сарајеву је током осамдесетих година у потпуности занемарила потребу за очувањем народног јединства у оквиру Југославије као заједничке државе, чиме је постављена основа за успон [[Партикуларизам|партикуларистичких]] тенденција које су биле фокусиране искључиво на Босну и Херцеговину.<ref>Dženita Sarač, "Neuspjeh sekularizacije i jačanje religijskog identiteta početkom 1980-ih godina u Bosni i Hercegovini", u: Rasprave o nacionalnom identitetu Bošnjaka: zbornik radova, Sarajevo 2009. pp. 153–184</ref>
 
Таквом политиком, дато је зелено светло за успон [[Национализам|националистичких]] снага, на челу са [[Алија Изетбеговић|Алијом Изетбеговићем]] и његовом [[Странка демократске акције|Странком демократске акције]], која је 1990. године на [[Општи избори у СР Босни и Херцеговини 1990.|републичким изборима]] задобила поверење велике већине босанско-херцеговачких Муслимана. Тиме је дат замах сепаратистичким тенденцијама не само у односу на Југославију као заједничку државу, већ и у односу на целину муслиманског народа, који је живео широм Југославије. ОваТаква политика је достигла кулминацију почетком 1992. године, када се велика већина босанско-херцеговачких Муслимана на [[Референдум о независности Босне и Херцеговине|референдуму]] определила за отцепљење Босне и Херцеговине од Југославије, иако је таква одлука директно доводила до цепања самог муслиманског народа и државно-политичког одвајања од Муслимана у Србији и Црној Гори.
 
Додатни корак ка разбијању јединства учињен је 1993. године на [[Први бошњачки сабор|Првом бошњачком сабору]] у Сарајеву, када је одлучено да се дотадашњи југословенски Муслимани преименују у [[Бошњаци|Бошњаке]], чиме је том старинском регионалном називу за становнике Босне дато ново национално значење. Ова одлука изазвала је бројне недоумице, како међу Муслиманима у [[Херцеговина|Херцеговини]], који се никада (чак ни у регионалном смислу) нису сматрали Бошњацима, тако и међу Муслиманима у Србији и Црној Гори, што је током наредних година довело до нових расправа и трајних подела. УпркосУсвајањем извеснимновог тенденцијамаимена, којемеђу сеМуслиманима испољавајује узапочео видупроцес [[бошњачењебошњакизација|бошњачењабошњакизације]], односнокоји превођењасе уиз ''бошњачки''Босне етничкии корпус,Херцеговине део етничких Муслимана у Србијипроширио и Црној Гори задржао је своју народну посебност ина својеподручја традиционалносуседних имедржава.
 
Након политичких промена у Савезној Републици Југославији (2000), припадници муслиманског народа у Србији и Црној Гори су такође потпали под удар [[бошњачење|бошњачења]]. Успротививши се вештачком наметању ''етничког бошњаштва'', председник ''Матице муслиманске'' у Црној Гори, др Авдул Курпејовић је 2014. године нагласио да се "великобошњачки националистички, исламски асимилаторски програм" темељи на ''Исламској декларацији'' [[Алија Изетбеговић|Алије Изетбеговића]].<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/304272/Specijalni-dodaci/Muslimani-su-nacionalna-manjina Авдул Курпејовић (2014): Муслимани су национална мањина]</ref> Упркос тенденцијама које се испољавају у виду [[бошњачење|бошњачења]], односно превођења у ''бошњачки'' етнички корпус, део етничких Муслимана у Србији и Црној Гори задржао је своју народну посебност и своје традиционално име.
 
== Савремено стање ==