Петриња — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Исправљање ситних грешака
м Исправљање ситних грешака, ажурирање податка
Ред 43:
Културни летопис Срба у Петрињи исписују читаоци књига и листова. Године 1814. узело је неколико њих једну мудру књигу преведени на српски језик. Претплатили су се из Петриње: Симон Кавић купец, Јован от Кунић, Василије Кнежевић, Јован Тодоровић и Петар Чакоје.<ref>Стефан Живковић: "Прикљученија Телемака сина Улисова", превод, Беч 1814. године</ref> Вуков српски речник доспео је 1818. године до петрињских читалаца Срба. Купили су свој егземплар мештани: Петар Чакое трговац и Симеун Живковић учитељ.<ref>Вук Ст. Карацић: "Српски рјечник...", Беч 1818. године</ref>
 
Петриња је у саставу [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]], а [[Аустро-угарска нагодба|нагодбом]] [[1867]]. године, улази у састав [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Краљевине Угарске]], а укидањем Војне крајине улази у састав аутономне области [[Хрватска]] и [[Славонија]], која је све до распада монархије била провинција са територијалном аутономијом (није представљала искључиво Хрватски национални ентитет) у саставу Краљевине Угарске са сопственим Сабором у [[Загреб]]у, који је доносио одређене самосталне одлуке и уредбе о аутономном животу, али је врховна реч припадала Угарској скупштини у [[Пешта|Пешти]]. По распаду Хабзбуршке Монархије, Петриња је ушла у састав ([[Краљевина Југославија|Краљевина Срба Хрвата и Словенаца]]), [[Краљевина Југославија]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија]]). Петриња је била у саставу [[Република Српска Крајина|Републике Српске Крајине]] од распада Југославије 1991. године до августа 1995. ТокомУпркос жилавом и снажном отпору [[Српска војска Крајине|СВК]] пред улазом у град током [[Операција Олуја|агресије на РСК]], [[6. август]]а [[1995]]. године хрватска војска заузела је Петрињу протеравајући већинско српско становништво у граду и околини. Након тога Петриња је ушла у састав Сисачко - мословачке жупаније и Републике Хрватске.
 
=== Други свјетски рат ===
Ред 52:
У масовном насилном покатоличавању Срба у Петрињи и околини нарочито се истицао жупник Мијо Разум из Петриње. Он је позивао поједине Србе затворене у логору да пређу у римокатоличанство, да би били пуштени на слободу и враћени својим кућама.
 
У петрињском срезу порушене су цркве у Брђанима, Кињачи, Тремушњаку, Шушњару, Петрињцима, Старом Селу, Думачи, Градуси, Великој Градуси, Свиници, Четвртковцуи Петрињи.<ref>Највећи злочини садашњице: (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. [[Драгослав Страњаковић]], Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 174</ref>
 
== Становништво ==