Религиозност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Веровање: Nolan, P., & Lenski, G. E. (2010). Human societies: Introduction to macrosociology. Boulder, CO: Paradigm Publisher. |
Нема описа измене |
||
Ред 5:
== Синоними ==
Богоштовље, убеђење, закон, аман, вероисповед, иман, конфесија, аманет, вера, побожност, вероисповест, верозакон, веровање, канон, црква, култ.<ref>Павле Ћосић и сарадници, ''Речник синонима'', Београд 2008, ISBN 978-86-86673-09-1</ref>
== Општа разматрања ==▼
== Религија и религиозност ==▼
Дати потпуно одговор на питање, шта је то религиозност, са великом тачношћу, уопште није лако и једноставно. Јер религиозност је једно од најтананијих и најдубљих питања која се тичу људског бића, „смештено” у најинтимнијој сфери унутарњег света, где је много тога у тој мери „ваздушасто“ и неухватљиво, и не да се адекватно изразити и описати, ''тако да се понекад чини да је апсолутно немогуће приближити се истраживаном предмету, да и не говоримо о његовим логичким дефиницијама и о њиховој исцрпној тачности.''<ref>Иван А. Иљин Шта је то религиозност? (Писмо), [https://teologija.net/sta-je-to-religioznost-pismo/ Преводи и преписи]</ref>▼
Како, између вере и неверовања, између религиозности и нерелигиозности постоји мноштво специфичних прелазних стања ''човек се често колеба, када је неодлучан, несигуран, сумњичав и непостојан, при чему постоје путеви који из ових стања уздижу до истинске вере, и други путеви који воде у слепо огорчење.'' У том смислу понекад се испод плашта{{цитат|...теоретског неверовања у тајности живи права и дубока религиозност; и, обрнуто, често се иза јарко изражене црквене побожности скрива апсолутно недуховна душа са њеним потпуно безосећајним и бесрчаним психичким механизмима, познатим у науци под именом „наметљиви“ или „панични“…<ref name="Иван А. Иљин" >Иван А. Иљин, ''Поглед у даљину: Књига промишљања и надања'', Стари Бановци: Бернар, 2010, 312–318.</ref>|}} ▼
Религиозним човеком треба називати само онога ко је успео да постигне духовно јединство — иако човек то јединство духа често постиже само у најтежим тренуцима свога живота — кад он и јесте заиста религиозан.{{цитат|Ако је човек духовно слаб, расцепљен или сметен, то онда значи да се његова религиозност тек јавља или се, напротив, разлаже и умире. У том случају, он не може да се моли; а онај, пак, ко је у таквом стању покушао да се моли, тај добро зна да је то био покушај прибирања у једно, духовног усредсређивања и узношења ка целовитости, покушај да, макар и на тренутак, постане духовно-тотално биће…<ref name="Иван А. Иљин" />|}}▼
▲=== Религија и религиозност ===
'''Религија''' се односи на један систем веровања који уједињује на свој начин хришћанство, јудаизам и друге религије, тако да она било да је јавна или нема свој систем веровања у правила, ритуале, и све оно што је чини.
Линија 15 ⟶ 21:
Утом смислу, данас, када неко каже ''да ја верујем у Бога'', не можемо тачно да знамо да ли је то лични Бог или неко посебно божанство. Према томе данас се сматра, да бити религиозан означава припадност одређеној конфесији или верској институцији, а не став према одређеном божанству.
=== Веровање ===
Веровање претпоставља да појединац прихвата темељне истине - догму одређене религије. Ова димензија вере, представља окосницу религиозности, и она је фундаментална, јер нам логика говори на чему се заснива одређена вера? То су основне истине од инкарнације, смрти, васкрсења, узвишења.
Линија 22 ⟶ 28:
Како је однос према Богу у пракси немерљив, науци је тешко да измери и каже колико ко верује. Она то може само закључити индиректно, на основу тога колико вера обликује ставове, етичко-моралне принципе и понашања појединца, што је видљиво, па на известан начин и мерљиво. А како су уверења повезана са ставовима и вредностима, који се стичу социјализацијом, вера може али не мора да утиче битно на понашање, јер се обично веровања тешко мењају.<ref>Nolan, P., & Lenski, G. E. (2010). ''Human societies: Introduction to macrosociology''. Boulder, CO: Paradigm Publisher.</ref>
=== Статистика ===
Колико је значајна религиознос говоре статистички подаци, да скоро 5,8 милијарди људи, или скоро 84 процената становника наше планете за себе ће рећи да су религиозни. Бити део једне од најважнијих — владајућих светских религија, доказујући то све време кроз историју, да су моћан фактор у обликовању друштва. У име религије, стварале су се и рушиле нације, водили ратови, мењале читаве цивилизације.
[[Датотека:Importance of Religion in the World (Gallup Poll 2008-2009).svg|мини|550px|центар|Резултати Галоповог истраживања од 2008 до 2009. године: који приказују проценат религиозних испитаника који „сматрају религију важним делом свакодневице”<ref name=gallup-religiosity-poor-nations>{{cite web|last1=Crabtree|first1=Steve|title=Religiosity Highest in World's Poorest Nations|url=http://www.gallup.com/poll/142727/religiosity-highest-world-poorest-nations.aspx|publisher=Gallup|accessdate=11. 10. 2018}} (in which numbers have been rounded)</ref><ref name="Gallup2">[https://news.gallup.com/poll/1690/religion.aspx Religion] - data accessed on 11.10. 2018</ref>
Линија 43 ⟶ 49:
|}]]
▲== Општа разматрања ==
▲Дати потпуно одговор на питање, шта је то религиозност, са великом тачношћу, уопште није лако и једноставно. Јер религиозност је једно од најтананијих и најдубљих питања која се тичу људског бића, „смештено” у најинтимнијој сфери унутарњег света, где је много тога у тој мери „ваздушасто“ и неухватљиво, и не да се адекватно изразити и описати, ''тако да се понекад чини да је апсолутно немогуће приближити се истраживаном предмету, да и не говоримо о његовим логичким дефиницијама и о њиховој исцрпној тачности.''<ref>Иван А. Иљин Шта је то религиозност? (Писмо), [https://teologija.net/sta-je-to-religioznost-pismo/ Преводи и преписи]</ref>
▲Како, између вере и неверовања, између религиозности и нерелигиозности постоји мноштво специфичних прелазних стања ''човек се често колеба, када је неодлучан, несигуран, сумњичав и непостојан, при чему постоје путеви који из ових стања уздижу до истинске вере, и други путеви који воде у слепо огорчење.'' У том смислу понекад се испод плашта{{цитат|...теоретског неверовања у тајности живи права и дубока религиозност; и, обрнуто, често се иза јарко изражене црквене побожности скрива апсолутно недуховна душа са њеним потпуно безосећајним и бесрчаним психичким механизмима, познатим у науци под именом „наметљиви“ или „панични“…<ref name="Иван А. Иљин" >Иван А. Иљин, ''Поглед у даљину: Књига промишљања и надања'', Стари Бановци: Бернар, 2010, 312–318.</ref>|}}
▲Религиозним човеком треба називати само онога ко је успео да постигне духовно јединство — иако човек то јединство духа често постиже само у најтежим тренуцима свога живота — кад он и јесте заиста религиозан.{{цитат|Ако је човек духовно слаб, расцепљен или сметен, то онда значи да се његова религиозност тек јавља или се, напротив, разлаже и умире. У том случају, он не може да се моли; а онај, пак, ко је у таквом стању покушао да се моли, тај добро зна да је то био покушај прибирања у једно, духовног усредсређивања и узношења ка целовитости, покушај да, макар и на тренутак, постане духовно-тотално биће…<ref name="Иван А. Иљин" />|}}
== Економска неједнакост и религиозност ==
Ако пођемо од поставке да економска неједнакост представља разлике у приходима између богатих и сиромашних, или јаз у економском богатству међу државама, у контексту распрострањености религиозности у друштву, економска неједнакост се може посматрати и као јаз у дистрибуцији богатства, или, разлика у приходима између богатих и сиромашних појединаца и или група унутар једне заједнице.
| |||