Отворите главни мени

Промене

м
Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене
 
{{Location|44.58701|20.41826}}
{{Инфокутија археолошка култура
}}
{{Историја Србије}}
'''Кремените њиве''' су локалитет који се налази на територији [[Градска општина Барајево|општине Барајево]], на надморској висини од 225 метара. Научној јавности познат је више од једног века и сврстава се међу најраније истраживане [[Неолит|неолитске локалитете]] код нас. Заузимало је простор од око 100 хектара, а налазило се крај пута Барајево - Липовица.<ref>{{cite web | title = Барајево (Београд) | url = http://www.srbijanac.rs/mesto.php?grad=336&pismo=cyr | website = Србијанац | accessdate = 27. 9. 2018}}</ref> Становници Барајева чије се куће налазе на Кременмитим њивама, током обрађивања земље наилазили су на обиље [[кремен]]ог материјала и уломака [[Керамика (материјал)|керамике]], па су по нађеном материјалу и назвали овај део ораница.
 
== Историјат истраживања ==
 
Обилазећи терне у околини Београда, давне [[1889.]]. године, [[Јован Жујовић]] уочио је остатке [[Керамика (материјал)|керамичких посуда]] и различитих камених алатки на локалитету Кремените њиве. Исте године, заједно са [[Михаило Валтровић|Михаилом Валтровићем]] раде сондажно истраживање овог терена и на дубини од једног метра наилазе на [[Земуница|земуницу]] и велики број [[Грнчарија|грнчарије]], [[Алатка|алатки]]. Чланак који су објавили представља један од најранијих објављених резултата [[Археолошка истраживања|археолошких истраживања]] [[Неолит|неолита]] у [[Србија|Србији]].
 
[[Јован Тодоровић]] [[1966.]]. године покреће нова истраживања али овог пута на две локације, које су документоване и цртежима два профила. Први профил је направљен на месту некадашњег каменолома и дугачак је 5 метара, док се други пружао 60 метара северније од првог у дужини од 4 метара. Материјал који је прикупљен (око 35 [[Фрагменти|фрагмената керамике]] и два мања тега округло облика) налази се у [[Музеј града Београда|Музеју града Београда]]. На основу типологије наведеног керамичког материјала локалитет је опредељен у ''фазу Винча-Плочник'' [[Винчанска култура|винчанске културе]]. Тадашња процена територије локалитета била је на неколико десетине хектара.
 
Током лета 2012. године извршен је обилазак локалитета и том приликом прикупљен [[Керамика (материјал)|керамички]] и [[Камен|камени материјал]] који указује на каснонеолитско насеље, као што је и досадашњим истраживањима доказано. Интердисциплинарни приступ приликом истраживања терна, помогао је да се сакупи што већи број података ради разумевања како је насеље настало и функционисало у том периоду. Приликом обиласка терена интервјуисано је становништво које сада живи на овом терену. Добијене су и различите изјаве о временима пре него су изграђене куће на овом локалитету, а и за потребе истаживања сакупљен је значајни материјал од мештана. У сарадњи са [[Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду|Рударско-геолошким факултетом из Београда]], откривене су локације геофизичким мерењима које се могу упоредити са степеном концентрације лепа на површини. Након мерења [[Магнетно поље|магнетног поља]], измерени су паралелни профили који могу да одреде положај аномалија испод површине земље. Аномалије, које бележи [[магнетометар |магнетометар]], представљају резултат различите намагнетисаности предмета или објекта у прошлости, што најчешће настаје као последица високе температуре (пожара, употребе пећи итд.), али и услед дужег боравка људи на једном месту. Приликом [[Геофизика|геофизичких мерења]] на локалитету коришћене су две различите методе на истом пољу како би се створили услови за узајамну проверу резултата.
 
Прва метода мерења магнетног поља обављена је [[2012.]]. и [[2013.]]. године. Мерење је обављено [[ магнетометар|протонским магнетометром]] типа ''Оverhauser GEM-19'' на двема локацијама ([[2012.]].) које су позициониране GPS кординатама и [[2013]].године у централном делу локалитета.
 
Друга метода мерења [[Електрична отпорност и проводљивост|електричне отпорности]], спроведена је на централном делу локалитета, где је на основу резултата [[магнетометар|магнетометријских мерења]] утврђено постојање аномалија.<ref>{{harvnb|Јаблановић|2017|p=16−23}}</ref>
У површинском слоју дебљине око 20 центиметара, који је и зона орања (локално становништво је уклањало камене уломке да им не сметају приликом обраде земље), констатовано је незнатно присуство материјала. У следћем слоју јаме, на дубини око 110-120 центиметара, уочава се тамнобраон слој земље. У њему су се поред керамике нашли и ситни и крупни остаци лепа, кремена као и мања концентрација гарежи и костију. На дубини већој од 140 центиметара, испод овог слоја, налази се стерилан слој тамножуте илиоваче.
=== Материјал из јаме ===
* Посуде од печене земље – фрагменти пронађених посуда били су црне, сиве, смеђе, окер и вишебојни. Већина је била са унутрашње и спољашње стране приглачана.
* Зделе
* [[Амфора|Амфоре]]
* [[Лонац|Лонци]]
* Дршке на посудама од печене земље<ref>{{harvnb|Јаблановић|2017|p=54−58}}</ref>
 
== Види још ==
{{reflist|}}
== Литература ==
* {{cite book | last1 = Јаблановић | first1 = Александар | title = Кремените њиве: праисторијско насеље |date year =2017. 2017| publisher = Центар за културу Барајево | location = Барајево | isbn = 978-86-80466-03-3}}
* {{cite book | title = Историја Београда |date year =1995. 1995| publisher = Балканолошки институт САНУ | location = Београд | isbn = 86-7179-021-5}}
 
== Спољашње везе ==
* {{cite web | title = Обележавање Дана Центра за културу Барајево | url = https://www.ckb.org.rs/obelezavanje-dana-centra-za-kulturu-barajevo/ | website = Званични сајт | publisher = Центар за културу Барајево | accessdate = 27. 9. 2018}}
 
[[Категорија:Винчанска култура]]
1.506.851

измена