Отворите главни мени

Промене

м
Исправљање ситних грешака
{{malo_inlajn_referenci}}
[[Датотека:Banatski ustanak-sr.png|мини|250п|Мапа устанка:<br />жуто - шира територија обухваћена устанком<br />црвено - градови и насеља које су заузели устаници]]
 
{{Историје|Војводине|Србије}}
'''Банатски устанак''' из [[1594]]. године је био један од три највећа устанка у српској историји и највећи устанак пре [[Први српски устанак|Првог српског устанка]]. Срби у области [[Банат]]а (тада у саставу [[Османско царство|османског]] [[Темишварски пашалук|Темишварског ејалета]]) су [[1594]]. започели велики устанак против турске власти. Центар устанка је био око [[Вршац|Вршца]], а његов вођа је био [[Теодор Несторовић]], епископ Вршца. Друге две вође устанка су били бан Сава и војвода Веља Миронић.
Нови босански паша [[Хасан-паша Предојевић]] је одмах по доласку на функцију кренуо у поход и [[1592]]. заузео [[Бихаћ]] и створио нови истоимени санџак. Предојевић је [[1593]]. кренуо у [[битка код Сиска|опсаду Сиска]], али га је прикупљена [[Хабзбуршка монархија|хабзбуршка]] војска тешко поразила, а и он сам је погинуо.
 
На притисак [[јањичари|јаничара]], Порта је крајем 1593. године заузела ВеспримВеспрем, а пао је накратко и [[Сисак]]. Овим је отпочео [[Дуги рат|Дуги (или Петнаестогодишњи) рат]] (1593—1606).
 
== Устанак ==
Ситнији успеси аустријске војске у пролеће [[1594]]. су поколебали турске вазалне кнежеве, а Србима у Банату пружили прилику да подигну устанак. Устанак је почео упадима српских [[хајдуци|хајдука]] из [[Трансилванија|Ердеља]], који су протерали турску војску из [[Вршац|Вршца]] и околине.{{sfn|Ћирковић|2004|pp=146}} Испочетка су то били ситнији напади, али затим је Петар Мајзаш спалио [[Вршац]]. Главне турске снаге су биле заузете на северу бранећи [[Острогон]], па су устаници освојили и [[Зрењанин|Бечкерек]], [[Нови Бечеј|Бечеј]], [[Тител]] и [[Липова (Румунија)|Липову]] и разбили неколико мањих турских војски (због силних пораза смењена су двојица темишварских паша). Српски устаници су носили заставе са ликом [[Свети Сава|светог Саве]].{{чињеница| date = 11. 2013.}} [[Коча Синан-паша|Синан-паша]], који је предводио турску војску, је наредио да се донесе зелена застава [[Мухамед]]а из [[Дамаск]]а да би је супротставио застави Срба.{{чињеница| date = 11. 2013.}} Синан-паша је такође наредио да се као чин одмазде спале посмртни остаци светог Саве.
[[Датотека:Banatski ustanak.gif|250п|десно|Симулација устанка.]]
 
[[Датотека:Banatski ustanak.gif|250п|десно|Симулација устанка.]]
Ердељски кнез Сигисмунд Батори је устаницима тајно дотурао помоћ, али како није успео да наговори своју скупштину сталежа да се окрене против Турака, одбио је да реагује на проглашење за српског краља. Батори се ипак определио да остане лојалан вазални краљ турског султана. Пошто је послата аустријска војска под командом Ференца Балаша поражена и пошто је попустио притисак на главном бојишту, спојиле су се војске будимског и темишварског паше и разбиле Србе код [[Зрењанин|Бечкерека]]. До краја јула [[1594]]. цео Банат је поново покорен. Много српских избеглица је побегло у Ердељ, где су створили нову епископију. Међутим, пошто је област Баната након пропасти устанка постала пуста, што није одговарало турским властима којима је било потребно становништво на овој плодној земљи, власти су обећале милост свакоме ко се врати. Срби су се вратили, али се милост није односила на вођу устанка, епископа [[Теодор Несторовић|Теодора Несторовића]], који је жив одран.
 
Ердељски кнез [[Жигмунд Батори|Сигисмунд Батори]] је устаницима тајно дотурао помоћ, али како није успео да наговори своју скупштину сталежа да се окрене против Турака, одбио је да реагује на проглашење за српског краља. Батори се ипак определио да остане лојалан вазални краљ турског султана. Пошто је послата аустријска војска под командом Ференца Балаша поражена и пошто је попустио притисак на главном бојишту, спојиле су се војске будимског и темишварског паше и разбиле Србе код [[Зрењанин|Бечкерека]]. До краја јула [[1594]]. цео Банат је поново покорен. Много српских избеглица је побегло у Ердељ, где су створили нову епископију. Међутим, пошто је област Баната након пропасти устанка постала пуста, што није одговарало турским властима којима је било потребно становништво на овој плодној земљи, власти су обећале милост свакоме ко се врати. Срби су се вратили, али се милост није односила на вођу устанка, епископа [[Теодор Несторовић|Теодора Несторовића]], који је жив одран.
 
== Историјски значај ==