Историја Русије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Autobot (разговор | доприноси)
м uklanjanje mrtve veze
Ред 1:
{| style = "float: right;"
|-
|[[Датотека:Novgorod Monument LOC cropped.jpg|мини|200п|Споменик „Хиљаду година Русије“, подигнут [[1862]], у [[Велики Новгород|Великом Новгороду]]]]
Ред 44:
{{Посебан чланак|Монголско освајање Русије}}
[[Датотека:Suzdal-invasion2.jpg|мини|десно|200п|Опсада [[Суздаљ]]а коју је предводио [[Бату-кан|Бату кан]] у фебруару 1238.]]
Инвазија [[Монголија|Монгола]] је убрзала распад Кијевске Русије. Након [[Битка на реци Калка|битке на реци Калка]] [[1223]]. године у којој су се сукобили Руси и Монголи, Монголи су забележили велику победу.{{sfn|Nicole|2001|pp=}} Током [[1237]]. и [[1238]]. су спалили [[Владимир (град)|град Владимир]]{{sfn|Nossov|2007|pp=48}} и друге веће градове североисточне Русије након [[Битка на реци Сит|битке на реци Сит]], у којој су поново победили.{{sfn|Martin|1995|pp=139}} Након тога су се усмерили на запад, ка [[Пољска|Пољској]] и [[Мађарска|Мађарској]].<ref>Piero Scaruffi, [http://www.scaruffi.com/politics/mongols.html -{A Time-line of the Mongols}-], 1999. Прибављено 21. јула 2007.</ref> Покорили су већину руских држава,<ref>[https://tspace.library.utoronto.ca/citd/RussianHeritage/4.PEAS/4.L/12.III.5.html -{The Destruction of Kiev}-] {{Wayback| url = https://tspace.library.utoronto.ca/citd/RussianHeritage/4.PEAS/4.L/12.III.5.html | date = 20110427075859 }}, Приступљено 8. 4. 2013.</ref> једино је Новогородска република избегла разарање и очувала је своју независност у оквиру [[Ханза|Ханзеатске лиге]].<ref>Jennifer Mills, [http://www.conflicts.rem33.com/images/The%20Baltic%20States/hansa_ost.htm -{The Hanseatic League in the Eastern Baltic}-], мај 1998. Прибављено 21. јула 2007.</ref>
 
Последице инвазије Монгола су биле огромне. Око половине становника Русије је погинуло у нападу. Највећи културни центри су били потпуно уништени. Градови попут Кијева и Владимира се никада нису опоравили од разарања.<ref name="Hamm" /> Избеглице које су напустиле јужну Русију су углавном населиле подручје између Волге и [[Ока (река)|Оке]]. То је регион који је представљао језгро средњовековне Русије. Нови градови попут [[Москва|Москве]]{{sfn|Curtis|1998|pp=}}, [[Твер]]а{{sfn|Curtis|1998|pp=}} и [[Нижњи Новгород|Нижњег Новгорода]]<ref>{{Cite book| last = Laet| first = Sigfried J. de| title = History of Humanity: Scientific and Cultural Development| url = | year = 2005| publisher = UNESCO| isbn = 978-92-3-102814-4|pp=196-}}</ref> су почели да се међусобно боре за превласт. Без обзира на победу Руса у [[Битка на Куликовом пољу|Куликовској бици]] [[1380]].<ref name=Kulikovo>[http://www.fanaticus.org/DBA/battles/Kulikovo/index.html -{The Battle of Kulikovo (8 September 1380)}-] {{Wayback| url = http://www.fanaticus.org/DBA/battles/Kulikovo/index.html | date = 20070607151328 }}. Прибављено 2. јула 2007.</ref> руске територије су остале под [[Монголи|монголском]] влашћу све до [[1480]].{{sfn|Curtis|1998|pp=}}
 
=== Златна Хорда ===
Ред 53:
Након пропасти [[Хазари|Хазарске државе]] у [[10. век]]у, на простору средње [[Волга|Волге]] настаје несловенска држава [[Поволшка Бугарска]]. Убрзо након тога њени становници примају [[ислам]]. Након [[Монголи|монголске]] инвазије постаје део [[Златна хорда|Златне хорде]], а од њих су настали данашњи [[Чуваши]] и [[Татари|Казањски Татари]].
 
Монголи су владали Русијом из своје западне престонице у [[Сарај (тврђава)|Сарају]] на [[Волга|реци Волги]], у близини данашњег [[Волгоград]]а, који је у то време био један од највећих градова на свету.<ref name = "history world">{{cite web| url = http://www.historyworld.net/wrldhis/PlainTextHistories.asp?historyid=aa76
| url = http://www.historyworld.net/wrldhis/PlainTextHistories.asp?historyid=aa76
| title = History of the Mongols
| accessdate = 26. 7. 2007.
Линија 230 ⟶ 229:
| first = Sheldon
| year = 1981
| title = War Communism to NEP: The Road to Serfdom| url = http://www.mises.org/journals/jls/5_1/5_1_5.pdf
| url = http://www.mises.org/journals/jls/5_1/5_1_5.pdf
| format=PDF
| journal = The Journal of Libertarian Studies