Клод Бернар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
{{Научник
| име = Клод Бернар
| слика = Claude Bernard 2.jpg
| ширина_слике = 150px
| опис_слике = Клод Бернар
| датум_рођења = {{Датум рођења|1813|7|12}}
| место_рођења = [[Сен Жилијен]]
Ред 10:
| место_смрти = [[Париз]]
| држава_смрти = [[Француска]]
| поље = [[Физиологија]]
| институције = [[Национални музеј историје природе]]
| школа =
| ментор =
| студенти =
| познат_по = Експерименталној медицинској физиологији
| награде =
| напомене =
}}
'''Клод Бернар''' ({{јез-фр|Claude Bernard}}; [[Сен Жилијен]], [[12. јул]] [[1813]] — [[Париз]], [[10. фебруар]] [[1878]]) је био француски [[физиологија|физиолог]] и [[љекар|лекар]] који се бавио истраживањем, секреције (излучивања) органа за варење, улогом јетре у метаболизму гликогена, дејства [[угљен-моноксид]]а и [[кураре]]а на живе организме, поремећаја у организу код [[шећерна болест|дијабетеса]].... Сва своја истраживања заснивао је на примени метода експерименталне медицинске физиологије. Познат је и по Клод Бернар-Хорнеовом синдрому. Радио је на [[Сорбона|Сорбони]] и у Националном [[музеј]]у за историју природе -[[Francuska|Француске]],({{јез-фр|Muséum d’Histoire Naturelle}}). На његов рад утицао је [[Артур де Бретањ]]. Сматра се и оснивачем експерименталне медицинске физиологије.<ref>Claude Bernard », dans Marie-Nicolas Bouillet et Alexis Chassang, Dictionnaire universel d’histoire et de géographie, 1878</ref>
Ред 28:
Клод Бернар је у току својих истраживања много примењивао методу експерименталног рада и открио је;
* Улогу секреције [[гуштерача|панкреаса]] у [[варење|варењу]] [[масти]] ([[1848]].),
* Улогу [[јетра|јетре]] у лучењу сокова за варење и метаболизму [[шећер]]а у [[крв]]и (1848
* Повећање температуре коже након дејства [[аутономни нервни систем|симпатикуса]] ([[1851]].),
* Улогу јетре у метаболизму [[глукагон]]а ([[1855]].)
Ред 34:
Његово истраживање у области индукције [[шећерна болест|дијабетеса]] путем инјекције кроз под лобање у област 4. коморе, била су значајна за истраживања везана за његову хипотезу о утицају психичких и нервних чинилаца на лучење сокова за варење и настанак дијабетеса. Касније се испоставило да толеранција на глукозе није одржива, што је био резултат ослобађање [[адреналин]]а услед стимулације симпатичког нервног система
Бернар изолује [[гликоген]] из јетре ([[1857]].), открива специфичности дејства [[Кураре]]а на појаву парализе неуро-мишићних завршетака ([[1856]].) и доказује да [[угљен-моноксид]] блокира дисање у еритроцитама, и помера криву засићења хемоглобина улево 1857
Клод Бернар даје и основне поставке [[хомеостаза|хомеостазе]] (механизма успостављања нарушеног склада у организму) око [[1860]]. и улогу вегетативног нервног система у њеној регулацији.
Ред 52:
* Alain Prochiantz. ''Claude Bernard : La Révolution physiologique''. {{page|year=|isbn=978-2-13-042909-8|pages=}}
* Pierre Lamy, ''L'Introduction à l'étude de la médecine expérimentale, le naturalisme et le positivisme'', 1928
* {{Cite book | ref = harv |author=Pierre Debray-Ritzen |title = Claude Bernard ou un nouvel état de l'humaine raison|url=|publisher=Albin Michel |location=Paris| year = 1992|isbn=978-2-226-05896-6|pages=235}}
* Mirko Grmek, "Le legs de Claude Bernard", Fayard, 1997.
| |||