Каменко Суботић — разлика између измена

м
Додати линкови за библиографију
Нема описа измене
м (Додати линкови за библиографију)
Основну школу завршио је у [[Лединци]]ма, а гимназију у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]]. Студирао је на Филозофском факултету у [[Загреб]]у, [[Праг]]у и [[Грац]]у, где је и докторирао.
 
У свеучилишној[[Национална и универзитетска библиотека у Загребу|Свеучилишној библиотеци]] у Загребу био асистент (1894-1895), а као земаљски стипендиста радио у библиотекама и царскојЦарском архивиархиву у [[Беч]]у (1895-1896), па је. потомПотом постављен за суплента у Реалној гимназији у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]] (1896-1899), где је предавао историју, географију и српски језик. Потом се сели код оца у [[Батајница|Батајницу]], где ради као дописник загребачког ''Србобрана''.
[[Датотека:Kamenko Subotić.jpg|мини|Фотографија Каменка Суботића са групом пријатеља. Суботић носи тамни шешир и наочаре (око 1930).]]
За време [[Влада Владана Ђорђевића|владе Владана Ђорђевића]] радио у Пресбироу Министарства иностраних дела [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] (1900-1901)<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15986|title=Биографија Каменка Суботића на сајту Енциклопедије Српског народног позоришта|last=|first=|date=|website=www.snp.org.rs|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> и био је библиотекар [[Велика школа|Велике школе]] (1901-1902). У Београду је уредио библиотеку Цвијићевог Географског завода и почео да уређује библиотеку [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правног факултета]].
 
Од младости се бавио новинарством. У Загребу уређивао ''Омладину'' (1894-1895), а током студија у Прагу издавао је ''Српско цвеће'' (1904-1905). У периоду 1904-1906. године уређивао забавни месечник ''Илустровани гласник'', испрва у Прагу, а потом у Новом Саду. Из Чешке се преселио у Нови Сад 1905. године. За кратко време покренуо два листа: ''Новости (1905-1906)'' и ''Новосадске новине'' (март-септембар 1907). У октобру 1907. се селипрелази у Београд, где је сарађивао у ''Београдским новинама'' и био дописник немачких и чешких листова: (''Die Zeit'', ''Wochige Zeitung)'', и чешких (''LidoveLidové noviny,'', и ''NarodniNárodní politika)'' листова. У Војводину се враћа 1912. године. За време [[Балкански ратови|Балканских ратова]] објављивао ''Илустровану ратну хронику''. Потом сарађује са листом радикалских дисидената ''Српство'' и оснива ''Српски свет'' (1913-1914).
 
Након завршетка [[Први светски рат|Првог светског рата]] био је један од обновитеља и организатора [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]] у Новом Саду. У овој установи обављао је дужност драматурга, секретара (у два наврата, 1918-1919. и 1925-1926.) и председника (1924-1925.) Друштва за СНП.<ref name=":0" />
 
Од 1920. до 1922. уређивао је недељни лист ''Дунав''<ref name=":0" />, у којемкoме је као дисидент [[Народна радикална странка|Радикалне странке]] заступао идеје [[Стојан Протић|Стојана Протића]] о државном уређењу.
 
Последњу деценију живота провео на функцији библиотекара [[Матица српска|Матице српске]] (1922-1932). Обављао је и послове секретара Матичиног Књижевног и Научног одељења, а 1923. му је поверено уређивање 101. књиге ''[[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]''.
 
Као библиотекар је покренуо је Културни пресбиро, обавештавајући јавност о културним догађањима у Војводини, а нарочито у Матици српској.
 
Био ожењен Даринком, библиотекарском помоћницом у Матичиној библиотеци.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/33983881|title=Енциклопедија Новог Сада. Књига 27, Сто-Тао|last=|first=|date=2006|publisher=Новосадски клуб "Добра вест"|others=|year=|isbn=9788676392728|location=Нови Сад|pages=202–205|oclc=33983881}}</ref>
* ''О главној сеоби Срба под Арсенијем III Чарнојевићем и првим српским Привилегијама 1689-90''
* ''Цртице из лепе књижевности, науке и уметности'' (1898)
*''[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Bibliotekarstvo_i_stamparstvo/II_361452#page/0/mode/1up Преустројство Народне библиотеке]'' (1900)
* ''Политичка историја Буне'' (1902)
* ''О уређењу (београдске) Народне библиотеке'' (1903)
* ''Легија смрти'', роман
* ''Краљевић Марко у Балканском рату'' (1913)
* ''[http://velikirat.nb.rs/items/show/7417 Слобода]'' (1918)
* ''О позоришном језику'' (1919)
* ''Јован Цвијић'', оглед (1924)