Питка вода — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м datumi
м clean up користећи AWB
Ред 5:
[[Датотека:H2O (water molecule).jpg|мини|Молекул воде]]
 
[[Вода]] је у природи јако распрострањена, покрива око три четвртине [[Земља|земљине]] површине. Укупна запремина воде на Земљиној површини износи 1 360 000 000 километара кубних, и то 98 процената у [[Океан|океанимаокеан]]има и морима, 1.96 процената у ледницима и снегу и 0.04 процената у рекама, језерима, подземној и атмосферској води. Према томе, за човека је ова последња ставка (0.04 процената) најважнија, а њој одговара укупна количина ''слатке'' воде на Земљи 544 000 километара кубних.
Потпуно чиста вода не налази се у природи; најчистија је [[Атмосфера|атмсоферска]] вода (природно дестилована вода), мада и она садржи, поред честица прашине и следеће састојке: [[угљен-диоксид]], [[амонијум-нитрат]], [[водоник-пероксид]], [[Mikroorganizam|микроорганизме]] итд. [[pH вредност]] [[Кишница|кишнице]] је око 5,7 (због угљене киселине), али може бити и мања (3,5-5), у зависности од [[Оксид|оксидаоксид]]а у [[Ваздух|ваздухуваздух]]у који су растворни у води (на пример SO2).
 
Пролазећи кроз разне слојеве Земљине коре, вода раствара многе супстанце; зато се у речној, бунарској и [[изворска вода|изворској води]] налази око 0.01 – 0.2 чврстих супстанци,највећим делом [[Калцијум|калцијумовихкалцијум]]ових и [[магнезијумова једињења|магнезијумових једињења]]. Морска вода садржи око 3.6 процената растворених супстанци, од чега на кухињску со отпада највећи део. Природне оде које садрже већу количину калцијумових и магнезијумових једињењ, зову се ''тврде воде'', за разлику од ''[[мека вода|меких вода]]'', које садрже малу количину поменутих једињења. Тврде воде су незгодне за употребу, у њима се тешко пере, нису погодне за кување намирница, не смејуу да се употребе за парне котлове, јер се на њиховим зидовима ствара каменац, итд.
Оне [[изворске воде]] које садрже у себи већу количину растворених неких чврстих и гасовитих супстанци, које не сажи обична вода, могу да се употребе за лечење разних обољења. Такве воде зову се минералне воде Према супстанцама које се у њима налазе растворене, деле се на слане (oд NaCl), горке (од магнезијумових соли), киселе (од угљен-оксида), гвожђевите (од растворених соли гвожђа) итд.
 
Вода за пиће мора да буде чиста, без [[бактерија]], да има температуру од 12 – 15 степени целзијуса и да је свежег укуса, који једним делом долази од раствореног угљен-диоксида и [[Кисеоник|кисеоникакисеоник]]а, а делом од растворених чврстих супстанци. Пошто већа насеља и градови не могу да се обезбеде изворском водом, људи су приморани да употребљавају речну или језерску воду. Да би ова вода била употребљива за пиће, мора да се очости механички и хемијски.
Несумњиво најважнији од свих оксида, а можда и најважнија од свих једињења уопште јесте вода.<ref>{{cite web|url=https://www.svetmedicine.com/bolesti-i-stanja/ostale-bolesti-i-stanja/14-higijenski-pregled-vode-za-pice|website=свет медицине|accessdate = 31. 3. 2018}}</ref>
 
Молекул воде је угловни молекул са углом 104.5 степени између две OH везе. Због велике разлике у [[Електронегативност|електронегативностиелектронегативност]]и између водоника и кисеоника, молекул воде је изразито диполног карактера што је приказано на слици 1. Тиме позитиван крај једног молекула привлачи негативан крај другог, што посредством водоничних веза доводи до асоцијације молекула и у течном и у чврстом агрегатном стању.
Физичке особине воде.
 
Ред 21:
 
== Хемијске особине воде ==
Вода спада у врло реактивне супстанце, реагује са најреактивнијим [[Метал|металимаметал]]има (калијум, натријум) на собној температури и гради одговарајуће базе. Са мање активним металима, на вишој температури,издваја се водоник из водоник из водене паре. Са [[Неметал|неметалиманеметал]]има [[Флуор|флуоромфлуор]]ом, [[Хлор|хлоромхлор]]ом и бромом реагује на обичној температури, а на високој температури реагује са угљеником. Са металним оксидима вода гради [[базе]],а са неметалним [[оксиди киселина|оксидима киселине]].
 
== [[Загађивање вода|Загађивање воде]] ==