Стефан Драгутин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
м Враћене измене 178.79.2.117 (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot
ознака: враћање
Ред 62:
 
== Сукоб са братом ==
[[Датотека:Fresco of young Stefan Dragutin and Stefan Milutin, Sopoćani.jpg|280px|мини|Драгутин и Милутин на фресци у [[Сопоћани]]ма]]
Након победе над видинским кнезом Шишманом, између браће је дошло до захлађења односа. Разлог за то је Милутинова одлука да се ожени византијском принцезом [[Симонида Немањић|Симонидом]], ћерком цара [[Андроник II Палеолог|Андроника]]. Савез са Византијом имао је значајну опозицију у Србији. Пре свега, против савеза су били краљева мајка Јелена и краљев брат Драгутин. Драгутинов став може се извести из догађаја који су уследили и белешке византијског писца Георгија Пахимера који каже да је Андроник своме зету пружио савезничку помоћ због које је Драгутин морао да одустане од планираног напада. Драгутин је имао разлога да се узнемири. На Дежевском сабору је одређено да Милутина наследи његов син Владислав. Међутим, Милутинова ташта [[Ирина од Монферата|Ирина]] покушавала је да за престолонаследнике наметне двојицу својих синова [[Теодор I Монфератски|Теодора]] и [[Димитрије Монфератски|Димитрија]]. Обојица нису били заинтересовани за српски престо<ref>Историја српског народа 1. стр. 455.</ref>. Поред тога, напуштање политике пружања подршке Анжујцима довело је до неповерења према Милутину. И поред тога, Драгутин је изгледа помагао Милутинову акцију против Дубровника из 1301. године. Дубровачки кнез се склања на Мљет и августа 1301. године закључен је мир по коме је утврђено пређашње стање уз ратну одштету Дубровника од 4000 перпера. Повељом Милутин потврђује права дубровачких трговаца у Србији. У повељи се помиње и [[Рудник]] што значи да је овај град већ био у Милутиновим рукама (септембра 1301). Међутим, по завршетку рата Рудник је поново у рукама Драгутина што је доказ да по завршетку грађанског рата није било већих територијалних промена<ref>Историја српског народа 1. стр. 457.</ref>.