Јован Шевић — разлика између измена

м (Разне исправке; козметичке измене)
Шевић је био начелу групе од 3000 Срба који су се населили у долини реке [[Северски Доњец]]. Група коју је Шевић предводио била је друга група српских емиграната у Русију. Прву је предводио [[Јован Хорват]] и она се населила на просторе који су једно време називани Новом Србијом. Друга група, на челу са Шевићем, успоставила је територију која је названа Славеносрбијом. Име је предложио Шевић. Мигранти су стигли у Кијев децембра 1752. године. Одбили су да се населе у "[[Нова Србија (област)|Новој Србији]]". Шевић је у пратњи [[Рајко Прерадовић|Рајка Прерадовића]], команданта славонског Хусарског пука, поднео захтев у Москви Сенату да им додели другу територију за насељавање. Јелисавета је 17. маја 1753. године потписала одлуку да се мигрантима из Поморишја под Шевићем и Прерадовићем дозволи да населе територију између Бахмута и Луганска. Поред Срба, са Шевићем су дошли и Бугари, Аромуни, Власи и Грци. Хорват је покушао да их убеди да се населе у Новој Србији, али његови покушаји нису успели.
 
Шевић и његови људи били су укључени у српски Хусарски пук. Борили су се у војсци Руског царства у ратном периоду, а у периоду мира обрађивали су земљу. Учествовали су у [[Седмогодишњи рат|Седмогодишњем рату]] под командом [[Стефан Апраксин|Стјепана Фјодоровича Апраксина]]. Славеносрбија је укинута 1764. године, убрзо након Шевићеве смрти. [[Милош Црњански]] је описао миграцију у Русију 1752. године у роману "[[Сеобе]]". Територија некадашње Славеносрбије данас је у саставу украјинске [[Луганска област|Луганске]] и [[Доњечка област|Доњечке области]]. [[Александар Пишчевић]] у својим мемоарима детељно описује та насељавања и разлоге сукоба Хорвата и Шевића, око првенства.
 
== Извори ==
Анониман корисник