Kardiovaskularna bolest — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м datumi |
Нема описа измене |
||
Ред 14:
}}
'''Kardiovaskularne bolesti''' (''srčane bolesti'') su klasa oboljenja koje obuhvataju [[srce]] ili [[krvni sud|krvne sudova]] ([[arterija|arterije]] i [[Вена|vene]]).<ref>{{Cite book | author = Maton Anthea | title = Human Biology and Health | publisher = Prentice Hall |year=1993| location = Englewood Cliffs, New Jersey |pages=| url = | doi = | id = |isbn=978-0-13-981176-0}}</ref> Mada se ovaj termin tehnički odnosi na bilo koje oboljenje sa uticajem na [[циркулаторни систем човека|kardiovaskularni sistem]] (kako ga primenjuje [[MeSH|-{MeSH C14}-]]), on se obično koristi za oboljenja koja se odnose na [[Ateroskleroza|aterosklerozu]] (arterijske bolesti). Ta oboljenja često imaju slične uzroke, mehanizme, i tretmane.
== Epidemiologija ==
Kardiovaskularne bolesti ostaju najveći uzrok smrtnih slučajeva širom sveta. Mada su tokom zadnje dve dekade, stope kardiovaskularnog mortaliteta opale u mnogim razvijenim zemljama, one su porasle zapanjujućom brzinom u zemljama sa niskim i srednjim nivoom prihoda. Procenat preranih smrtnih slučajeva uzrokovanih kardiovaskularnim oboljenjima je u opsegu od 4% u razvijenim zemljama do 42% u nerazvijenim zemljama. Više od 17 miliona ljudi je podleglo kardiovaskularnim bolestima tokom [[2008]].<ref>{{Cite book | title = Global Atlas on cardiovascular disease prevention and control |year=2011|isbn=978924 156437 3 | author = Mendis S., Puska P., Norrving B. (editors)}}</ref> Svake godine bolesti srca su uzrok smrti većeg broja ljudi od [[kancer]]a. Zadnjih godina, kardiovaskularni rizik žena je porastao.<ref>{{cite web | author = United States | title = Chronic Disease Overview | publisher = United States Government |year=1999}}</ref> Poznato je da se vaskularne povrede akumuliraju od [[Адолесценција|adolescentnog]] doba, te su neophodni primarni preventivni napori od detinjstva.<ref>{{cite journal |author1=Rainwater DL |author2=McMahan CA |author3=Malcom GT |author4=''et al.'' |title=Lipid and apolipoprotein predictors of atherosclerosis in youth: apolipoprotein concentrations do not materially improve prediction of arterial lesions in PDAY subjects. The PDAY Research Group |journal=Arterioscler Thromb Vasc Biol. |volume=19 |issue=3 |year=1999 |pmid=10073983 |doi=10.1161/01.ATV.19.3.753 |url=http://atvb.ahajournals.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=10073983 |pages=753–61 }}{{Мртва веза| date = 09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref name="McGill HC, McMahan CA, Zieske AW, et al. 2000 1998–2004">{{cite journal |author1=McGill HC |author2=McMahan CA |author3=Zieske AW |author4=''et al.'' |title=Associations of coronary heart disease risk factors with the intermediate lesion of atherosclerosis in youth. The Pathobiological Determinants of Atherosclerosis in Youth (PDAY) Research Group |journal=Arterioscler Thromb Vasc Biol. |volume=20 |issue=8 |year=2000 |pmid=10938023 |doi=10.1161/01.ATV.20.8.1998 |url=http://atvb.ahajournals.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=10938023 |pages=1998–2004 }}{{Мртва веза| date = 09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
Do vremena kad se problemi ustanove, osnovni uzročnici ([[ateroskleroza|ateroskleroze]]) su obično u poodmaklom stupnju, jer su se razvijali decenijama. Iz tog razloga je neophodno posvetiti pažnju prevenciji ateroskleroze putem modifikovanja faktora rizika, kao što su [[Здрава дијета|zdrava ishrana]], [[fizička vežba|vežbanje]], i izbegavanje [[Pušenje duvana|pušenja]].
Ključne činjenice
CVD su globalni broj uzroka smrti: više ljudi umre godišnje od CVD-a nego iz bilo kog drugog uzroka.
Oko 17,9 miliona ljudi je umrlo od CVD-a 2016. godine, što predstavlja 31% ukupnih smrtnih slučajeva. Od ovih smrtnih slučajeva, 85% su zbog srčanog udara i moždanog udara.
Preko tri četvrtine smrti CVD-a se odvijaju u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
Od 17 miliona preuranjenih smrtnih slučajeva (ispod 70 godina starosti) zbog ne-zaraznih bolesti u 2015. godini, 82% su u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, a 37% su uzrokovane CVD-ima.
Većina kardiovaskularnih bolesti može se sprečiti adresiranjem faktora rizika ponašanja, kao što su upotreba duvana, nezdravu ishranu i gojaznost, fizička neaktivnost i štetna upotreba alkohola koristeći strategije u celoj populaciji.
Ljudi sa kardiovaskularnim oboljenjima ili koji imaju visok kardiovaskularni rizik (zbog prisustva jednog ili više faktora rizika kao što su hipertenzija, dijabetes, hiperlipidemija ili već utvrđena bolest) trebaju rano otkrivanje i upravljanje pomoću savetovanja i lijekova, po potrebi.
== Vrste kardiovaskularnih bolesti ==
U grupu kardiovaskularne bolesti (CVD) ili bolesti srca i krvnih sudova spadaju:
* '''[[Koronarna bolest srca]]''' - bolest krvnih sudova koji snabdijevaju srčani mišić;
* '''Cerebrovaskularne bolesti''' - bolesti krvnih sudova koje snabdevaju mozak;
* '''Periferna arterijska bolest''' - bolesti krvnih sudova koje snabdevaju ruke i noge;
* '''Reumatska bolest srca''' - oštećenje srčanog mišića i srčanih valbula izazvano reumatskom groznicom, uzrokovane streptokoknim bakterijama;
* Kongenitalna bolest srca - malformacije srčane strukture koja postoje na rođenju;
* Duboka venska tromboza i plućna embolija - krvni ugrušci u veama nogu, koji mogu da se presele u srce i pluća.
== Etiopatogeneza ==
Srčani napadi i srčani udar su obično akutni događaji i uglavnom su uzrokovani blokadom koja sprečava krv da teče do srca ili mozga. Najčešći razlog za ovo je stvaranje masnih naslaga na unutrašnjim zidovima krvnih sudova koji krvlju snabdecvaju srce ili mozak. Zstoji u cirkulaciji takođe mogu biti uzrokovane krvarenjem iz krvnog suda u mozgu ili krvnim ugrušaka.
;Faktori rizika
Srčanogm i moždanom udara obično prethodi prisustvo brojnihe faktora rizika, kao što su upotreba duvana, nezdravaishranu i gojaznost, fizička neaktivnost, štetna upotreba alkohola, hipertenzije, šećerna bolest i hiperlipidemija.
== Reference ==
{{reflist}}
| |||