Цивилизација — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Поправљене везе: закон → Закон (право), Лебанон → Либан |
||
Ред 8:
Најраније настајење цивилизација генерално је повезано са завршним фазама [[Неолитска револуција|неолитске револуције]], што је довело до релативно брзог процеса [[Урбана револуција|урбане револуције]] и [[Формирање државе|формирања државе]], политичког развоја повезаног са појавом владајуће елита. Ранија неолитска технологија и начин живота први су успостављени на [[Средњи исток|Средњем истоку]] (на пример у [[Гобекли Тепе]], од око 9.130 п. н. е.), а касније на сливовима [[Хуангхе|Жуте реке]] и [[Јангцекјанг]]а у Кини (на пример, [[Пенгдушан култура|Пенгдушанска култура]] од 7.500 п. н. е.), и касније се ширење. Сличне прецивилизацијске „неолитске револуције” су такође независно започеле од 7.000 п. н. е. у таквим местима као што је северозападна [[Јужна Америка]] ([[Норте-Чико цивилизација]])<ref>Haas, Jonathan; Winifred Creamer, Alvaro Ruiz (23 December 2004). "Dating the Late Archaic occupation of the Norte Chico region in Peru," ''Nature'' 432 : 1020–1023. {{doi|10.1038/nature03146}}. {{PMID|15616561}}</ref> и [[Мезоамерика]]. Оне су биле међу [[Колевка цивилизације|шест цивилизација]] широм света које су се независно појавиле.<ref>Kennett, Douglas J.; Winterhalder, Bruce (2006). ''Behavioral Ecology and the Transition to Agriculture''. University of California Press. {{page| year = 7020| isbn=978-0-520-24647-8|pages = 121}} Retrieved 27 December 2010.</ref> [[Месопотамија]] је локација најранијих развоја неолитске револуције од око 10.000 п. н. е, са развојем цивилизације од пре 6.500 година. Ова област је значајна по томе што је „инспирисала неке од најважнијих догађаја у [[Историја света|људске историје]] укључујући проналазак [[Точак|точка]], развој [[писмо|писма]], [[математика|математиек]], [[астрономија|асторномије]] и [[пољопривреда|пољопривреде]]”.<ref name="historyandpolicy">{{cite web| url = http://www.historyandpolicy.org/papers/policy-paper-13.html| title = Iraq, past, present and future: a thoroughly-modern mandate?| last = Milton-Edwards| first = Beverley| year = 2003| work = History & Policy| publisher = History & Policy| accessdate = 9. 12. 2010 | location = [[United Kingdom]]}}</ref>
Цивилизациона урбана револуција заузврат је била зависна од развоја [[седентизам|седентизма]], доместикације житарица и животиња и развоја животног стила који омогућава [[економија обима|економију повећаног обима]] и акумулацију производних вишкова одређених друштвених сектора. Прелаз са ''сложених култура'' на ''цивилизације'', мада је још увек споран, чини се да је повезан са развојем државних структура, у којима је власт додатно монополисана од стране елитне владајуће класе<ref>Carniero, R.L. (Ed) (1967), "The Evolution of Society: Selections from Herbert Spencer’s Principles of Sociology", (Univ. of Chicago Press, Chicago) (1967). стр. 32-47,63-96, 153-165.</ref> која практикује људско жртвовање.<ref name="nature.com">Joseph Watts, Oliver Sheehan, Quentin D. Atkinson, Joseph Bulbulia & Russell D. Gray, (2016), "Ritual human sacrifice promoted and sustained the evolution of stratified societies" (Nature 532, 228–231 (14 April 2016)) From http://www.nature.com/nature/journal/v532/n7598/full/nature17159.html sited 5/5/2016</ref> При крају неолитског периода, разне елитистичке [[Енеолит|халколитне]] цивилизације су почеле да јављају у разним [[Колевка civiliзацiје|„колевкама”]] од периода око 3.300 п. н. е. Халколитне цивилизације, као што су горе дефинисане, су се исто тако развиле у [[Претколумбовска ера|претколумбијским Америкама]] и, упркос раног старта у Египту, [[Аксум]]у и [[Куш]]у, и знатно касније у [[Историја Африке|подсахарској Африци]] [[Гвоздено доба|гвозденог доба]]. [[Колапс бронзаног доба|Колапсу бронзаног доба]] је следило гвоздено доба око 1.200 п. н. е, током којег су се појавиле многе нове цивилизације, кулминирајући у периоду од 8. до 3. века п. н. е. које немачки психијатар и филозоф [[Карл Јасперс]] назива [[осно доба|осним добом]], и које он тврди је било критична транзициона фаза које је водила у [[Антика|класичне цивилизације]]. Велика технолошка и културолошка транзиција у [[Модерна епоха|модерност]] почела је око 1500. године у [[Западна Европа|Западној Европи]], и од тог почетка нови приступи [[наука|науци]] и [[Закон (право)|закон]]у брзо се раширили широм света, инкорпорирајући најраније културе у индустријску и технолошку цивилизацију садашњости.<ref name="nature.com"/><ref>{{citation| title = Civilization| last = Ferguson| first = Niall| authorlink = Niall Ferguson| year = 2011}}</ref>
== Дефиниција цивилизације ==
Ред 28:
<gallery caption="Примери цивилизација" heights="140" mode="packed">
Датотека:Acropolis Athens in 2004.jpg|[[Акропољ (Атина)|Акропољ]] у [[Грчка|Грчкој]], директно је утицао на архитектуру и инжењеринг [[Западни свет|западних]], [[Муслимански свет|исламских]] и [[Источни свет|исторчних]] цивилизација све до данашњег дана, 2400 година након изградње
Датотека:Baalbek-Bacchus.jpg|Храм [[Баалбек]]у у [[
Датотека:Forum Romanum April 05.jpg|[[Римски форум]] у [[Рим]]у, [[Италија]], политички, економски, културни и религиозни центар [[Антички Рим|античке Римске]] цивилизације, током [[Римска република|републике]] и касније [[Римско царство|царства]], његове руине су још увек видне данас у модерном Риму
Датотека:Simatai Great Wall.JPG|Док је [[Кинески зид|Велики кинески зид]] био изграђен ради заштите [[Древне Кинеске државе|древних Кинеских држава]] и [[Imperial China|царстава]] против рација и инвазија номадских група, током хиљада година у [[Историја Кине|региону Кине]] он је исто тако био дом многих утицајних цивилизација
| |||