Васко да Гама — разлика између измена

Да Гама је предводио две португалске [[Portuguese India Armadas|индијске армаде]], прву и четврту. Четврта је била највећа и отпутовала је за Индију четири године након повратка од прве. За своје доприносе, да Гама је 1524. године именован [[List of governors of Portuguese India|гувернером Индије]], са титулом [[вицекраљ]], и био је оплемењен као [[Count of Vidigueira|гроф Видигуеира]] 1519. године. Васко да Гама је остао водећа фигура у историји експлорације. Бројни видови одавања поште су се временом одвили широм света како би се прославила његова истраживања и достигнућа. Португалску националну епску песму, ''[[Лузијаде|Лузијаду]]'', је написао у његову част [[Луис де Камоис|Камоис]] (преминуо 1580. године). Његово прво путовање у Индију широко се сматра прекретницом у светској историји, пошто је обележило почетак на мору засноване фазе глобалног мултикултурализма.<ref>{{cite book| first = Cliff| last = Nigel| title = Holy War: How Vasco da Gama's Epic Voyages Turned the Tide in a Centuries-Old Clash of Civilizations| publisher = Harper| date=September 2011}}.</ref>

| year = 1977

| url = https://books.google.com/books?id=vtZtMBLJ7GgC&pg=PA184 | first1 = Bailey W.

| last1 = Diffie | first2 = George D. | last2 = Winius

Експедиција је отпловила из Лисабона 8. јула 1497. године. Пратила је пут којим су ранији истраживачи ишли дуж обале Африке поред [[Тенерифе|Тенерифа]] и [[Зеленортска Острва|Зеленортских]] острва. Након што су стигли до данашње обале [[Сијера Леоне]], да Гама је кренуо ка југу преко отвореног океана, прелазећи [[Екватор]] и тражећи Јужно Атланске [[westerlies|западне]] ветрове које је [[Бартоломео Дијас]] открио 1487. године.<ref>[[Gago Coutinho]], C.V. (1951–52) ''A Nautica dos Descobrimentos: os descobrimentos maritimos visitos por um navegador'', Lisbon: Agencia Geral do Ultramar; pp. 319–363; Axelson, E. (1988) "The Dias Voyage, 1487–1488: toponymy and padrões", ''Revista da Universidade de Coimbra'', Vol. 34, pp. 29–55 [https://books.google.com/books?id=hcMp9hZ_8yAC&lpg=PA25&pg=PA29#v=onepage&q&f=false offprint]; Waters, D.W. (1988) "Reflections Upon Some Navigational and Hydrographic Problems of the XVth Century Related to the voyage of Bartolomeu Dias", ''Revista da Universidade de Coimbra'', Vol. 34, pp. 275–347. [https://books.google.com/books?id=UKK-b3If-78C&lpg=PA333&dq=rota%20entre%20santiago&pg=PA333#v=onepage&q&f=false offprint].</ref> Овај курс се показао успешним, и 4. новембра 1497. године експедиција се искрцала на афричкој обали. За нешто више од три месеца бродови су препловили више {{convert|6000|mi|km| sigfig = 1| order = flip}} отвореног океана, што је далеко најдуже путовање без копна на видику до тог времена.<ref name="Foundations"/><ref>{{cite book | last = Fernandez-Armesto | first = Felipe | title = Pathfinders: A Global History of Exploration | year = 2006 | publisher = [[W. W. Norton & Company]] | isbn = 0-393-06259-7 | pages = 177–178}}</ref>

Васко да Гама је провео 2. до 29. марта 1498 у близини острва Мозамбик. Територија који су контролисали [[Арапи]] на Источно Афричкој обали била је интегрални део трговачке мреже у Индијском океану. Бојећи се да ће локално становништво било би непријатељски настројено према хришћанима, да Гама је имперсонирао [[муслимани|муслимана]] и задобио аудијенцију код султана [[Мозамбик]]а. Са тричавом робом коју је могао да понуди, истраживач није био у стању да обезбеди одговарајући поклон владару. Ускоро је локално становништво постало сумњичаво у да Гаму и његове људе. Присиљен непријатељском гомилом да побегне из Мозамбика, да Гама је отпловио из луке, испаљујући своје топове на град у одмазди.<ref>[http://www.oldnewspublishing.com/dagamma.htm "Vasco da Gamma Seeks Sea Route to India"] {{webarchive| url = https://web.archive.org/web/20111222043247/http://www.oldnewspublishing.com/dagamma.htm | date = 22. December 2011 }}, Old News Publishing, Retrieved 8 July 2006.</ref>

Васко да Гама је наставио да плови на север, стижући 14. априла 1498. године у пријатељски настројену луку [[Малинди]], чије су вође имале конфликт с онима из [[Момбаса|Момбасе]]. Тада је експедиција по први пут приметила доказе о активности индијских трговаца. Да Гама и његова посада су изнајмили услуге водича који је користио своје познање [[монсун]]а да упућује експедицију до краја пута до [[Кожикоде|Каликута]], лоцираног на југозападној обали Индије. Извори се разликују у погледу идентитета водича, назвајући га различито хришћанином, муслиманом и [[Gujarati people|гујаратом]]. Једна традиционална прича описује водича као познатог арапског навигатора [[Ahmad ibn Mājid|Ибн Маџида]], али други извори из тог времена стављају Маџида другде, и указују да он у то време није могао бити у близини.<ref>{{cite book | last = Fernandez-Armesto | first = Felipe | title = Pathfinders: A Global History of Exploration | year = 2006 | publisher = W. W. Norton & Company | isbn = 0-393-06259-7 | pages = 178–179}}</ref> Ни један од португалских историчара не помиње Маџида. Васко да Гама је отпловио из Малиндија за Индију 24. априла 1498.

Флота је стигла у [[Kappad|Капад]] близо [[Кожикоде]] (Каликат), на [[Malabar Coast|Малабарску обалу]] (данашња држава [[Керала]] у Индији), дана 20. маја 1498. Краљ Каликута, [[Zamorin of Calicut|Самудири]] (Заморин), који је у то време боравио у својој другој престоници у [[Ponnani|Понани]], вратио се у Каликут чувши о доспећу стране флоте. Навигатор је примљен са традиционалним гостопримством, укључујући и велику поворку од најмање 3.000 наоружаних [[Наир]]а, али интервју са Заморином није успео да произведе било какве конкретне резултате. Када су локалне власти питале да Гамину флоту: „Шта вас је довело овде?”, они су одговорили да су дошли „у потрази за хришћанима и зачинама”.<ref>{{Cite book| title = Vasco da Gama: Renaissance Crusader| last = Ames| first = Glenn J.| publisher = Pearson/Longman| year = 2005| location = New York| page = 50}}</ref> Поклони које је да Гама послао Заморину као поклоне од Дом Мануела - четири огртача од гримизан тканине, шест шешира, четири гране корала, дванаест -{''almasares''}-, кутију са седам месинганих посуда, сандук шећера, две бачве уља и буре меда - били су тривијални, и нису успели да импресионирају владара. Док су се Заморини званичници питали зашто није било злата или сребра, муслимански трговци који су сматрали да Гаму својим ривалом сугерисали су да је он био само обичан пират, а не краљевски амбасадор.<ref>Castaneda, Herman Lopes de, The First Book of the Historie of the Discoveries and Conquests of the East India by the Portingals, London, 1582, in Kerr, Robert (ed.) A General History and Collection of Voyages and Travels Vol. II, London, 1811.</ref> Молба Васка да Гаме за дозволу да остави представника иза себе задуженог за робу коју није могао продати је одбијен од стране краља, који је инсистирао да да Гама плати царину - по могућности у злату - као и сваки други трговац, што је додатно затегло односе између њих. Узнемирен због овога, да Гама отео неколико војника и шеснаест рибара (мукува) и одвео на брод са собом.<ref>[[M.G.S. Narayanan]], ''Calicut: The City of Truth'' (2006) Calicut University Publications (The incident is mentioned by [[Luís de Camões|Camoes]] in [[The Lusiads]], wherein it is stated that the Zamorin "showed no signs of treachery" and that "on the other hand, da Gama's conduct in carrying off the five men he had entrapped on board his ships is indefensible.").</ref> Упркос тога, експедиција да Гама била је успешна изван разумних очекивања, доносећи карго који је вредео 60 пута више од трошка експедиције.