Клуж-Напока — разлика између измена

У време [[Римско царство|римског Цара]]цара [[Трајан]]а и рата против [[Дачани|Дачана]], [[Римско царство|Римљани]] су доградили дачко утврђење ''Напока'' (''-{{јез-лат|Napoca}-''}) тако да им служи као логор [[Римска легија|легије]]. Око логора је убрзо никло мање насеље. У време цара [[Хадријан|Цара Хадријана]]а]] (117-138) место се звало ''-{Municipium Aelium Hadrianum Napoca}-''. У 3. веку Напока је неко време била главни град [[римске провинције]]. Ову тврђаву су заузели и уништили варвари [[250]].

Град "''Колошвар"'' (''{{јез-{мађ|Kolozsvár}-''}) је настао као насеље немачких досељеника [[Саси|Саса]] и [[Мађари|Мађара]] у 13. веку на обалама реке [[Самош]]. Краљ жигмунд га је учинио слободним градом, у којем се 1409. године кују новци.<ref>"Застава", Нови Сад 1903. године</ref> У Клужу је [[1443]]. године рођен и потом одрастао [[Матија Корвин]], угарски краљ. Јанош Хуњади се са породицом преселио 1443. године из Колошвара, у [[Темишвар]], где је подигао тврђаву. Дана 28. јуна 1607. године у Клужу је краљ Сигисмунд (Жигмунд) издао даровницу, по којој српском православном владици [[епископ Сава|Сави]] даје неке читаве "миљкове" тј. четири места у Арадској жупанији.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1875. године</ref> Од 1790. до 1848. и од 1861. до 1867. године Клуж је био престоница Великог војводства Трансилваније у Хабзбуршкој монархији. Војводство Ердељ је имало средиште у Колошвару (1827), у којем је био гувернер.<ref>"Банатски алманах", Будим 1827-1828. године</ref> Клуж је 1852. године био седиште земаљског суда "Велике Војводовине Ердељске". После [[Аустро-угарска нагодба|Аустроугарске нагодбе]] из [[1867]], Трансилванија је постала део [[Краљевина Угарска|Угарске]]. Већи део Немаца се стопио са Мађарима у 17. и раном 18. веку. Разлог је била хомогенизација становништва у време [[Протестантска реформација|реформације]] и удаљеност од других немачких територија.

У граду "Колошвару" је 1867. године било активно Друштво Ердељског музеја на челу са председником грофом Миком, које је сарађивало са Српским ученим друштвом. Друштво је водило бригу и опскрбу тог мађарског народног музеја Ердеља. Оснивач музеја био је мађарски патриота Самуило Кемин (умро 1861).<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1867. године</ref> Ту се 1873. године налазило Народно позориште Колошвар, са 61 чланом ансамбла. То није било случајно, јер су ту управо почеци мађарског позоришног живота. У Колошвару око 1780. године, дилетанти су извели прву представу на мађарском језику у кући грофа Ђерђа Банфија.<ref>"Позоришно уређење", Нови Сад 1874. године</ref>

Године 1839. један претплатник Павловићевог "Српског листа" јавља се из "Коложвара"Колошвара.<ref>"Србски народни лист", Будим 1839. године</ref> Помиње се 1855. године у граду једна самостална "правдословна академија". У Клужу је у другој половини 19. века било ученика Срба који су се у том градићу школовали. Од 1862. године отворена је ту правна академија. Организовали су се као "Српска академска омладина" у Клужу. Послали су 1902. године писмо болесном песнику Јовану Јовановићу Змају. Године 1903. у Клужу је промовисан за доктора права [[Никола Милутиновић]] из Панчева.<ref>"Застава", Нови Сад 1903. године</ref> Један дописник - "Србин ученик" из Клужа описујући у зиму 1903. године то место, примећује: "Срба има мало".<ref>"Застава", Нови Сад 4. јануар 1903. године</ref>

Након [[Први светски рат|Првог светског рата]], 4. јуна [[1920]], област Трансилваније припала је Румунији. Од 1940. до 1944/45. северна Трансилванија, са Клужом, била је поново у саставу Мађарске. И данас је град културни центар [[Мађари|Мађара]] у [[Румунија|Румунији]], који су до 1974. били релативна већина становништва.

[[Николаје Чаушеску|Николае Чаушеску]] је [[1974]]. румунском имену Клуж из идеолошких разлога додао римско име Напока, да би нагласио континуитет дачко-румунске културе. У свакодневном животу се и даље чешће користи краћи назив - Клуж ({{јез-рум|Cluj}}).