Клуж-Напока — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 29:
[[Датотека:Biserica romano-catolica sf. Mihai.jpg|мини|280|д|Католичка катедрала Светог Михаила]]
Град Клуж-Напока је град у северној половини данашње [[Румунија|Румуније]]. Град се развио у северозападном делу [[Трансилванија|Трансилваније]] према [[Марамуреш]]у. Клуж-Напока се образован на месту где где река [[Самош]], која данас протиче кроз његово језгро, излази из планинских крајева [[Бихор (планина)|Бихора]] на западу, улази у средишњу, долинску [[Трансилванија|Трансилванију]], при чему мења смер и скреће ка северу. Јужно од града налази се благо развође од такође блиског [[Мориш (река)|Мориша]], што даје Клужу изузетно повољан стратешко-саобраћајни положај и што је допринело развоју града у један од највећих градова данашње
== Историја ==
У време римског цара [[Трајан]]а и рата против [[Дачани|Дачана]], [[Римско царство|Римљани]] су доградили дачко утврђење ''Напока'' ({{јез-лат|Napoca}}) тако да им служи као логор [[Римска легија|легије]]. Око логора је убрзо никло мање насеље. У време цара [[Хадријан]]а
Град ''Колошвар'' ({{јез-мађ|Kolozsvár}}) је настао као насеље немачких досељеника [[Саси|Саса]] и [[Мађари|Мађара]] у 13. веку на обалама реке [[Самош]]. Краљ жигмунд га је учинио слободним градом, у којем се 1409. године кују новци.<ref>"Застава", Нови Сад 1903. године</ref> У Клужу је [[1443]]. године рођен и потом одрастао [[Матија Корвин]], угарски краљ. Јанош Хуњади се са породицом преселио 1443. године из Колошвара, у [[Темишвар]], где је подигао тврђаву. Дана 28. јуна 1607. године у Клужу је краљ Сигисмунд (Жигмунд) издао даровницу, по којој српском православном владици [[епископ Сава|Сави]] даје неке читаве "миљкове" тј. четири места у Арадској жупанији.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1875. године</ref> Од 1790. до 1848. и од 1861. до 1867. године Клуж је био престоница Великог војводства Трансилваније у Хабзбуршкој монархији. Војводство Ердељ је имало средиште у Колошвару (1827), у којем је био гувернер.<ref>"Банатски алманах", Будим 1827-1828. године</ref> Клуж је 1852. године био седиште земаљског суда "Велике Војводовине Ердељске". После [[Аустро-угарска нагодба|Аустроугарске нагодбе]] из [[1867]], Трансилванија је постала део [[Краљевина Угарска|Угарске]]. Већи део Немаца се стопио са Мађарима у 17. и раном 18. веку. Разлог је била хомогенизација становништва у време [[Протестантска реформација|реформације]] и удаљеност од других немачких територија.
| |||