Душа — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м uklanjanje mrtve veze |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 20:
[[Датотека:Souls of Pe and Nekhen towing at Ramses' Temple in Abydos c.jpg|thumb|десно|250п|[[souls of Pe and Nekhen|Душе Пеа и Нехена]] вуку краљевску баржу на рељефу храма [[Рамзес II|Рамзеса -{II}-]] у [[Абидос (Египат)|Абидосу]].]]
У [[Египатска религија|древној египатској религији]], веровало се да је појединац састављен од различитих елемената, неки од којих су физичких и неки духовни. Сличне идеје налазе се у древној асирској и вавилонској религији. [[Kuttamuwa|Кутамува]], један краљевски званичник из [[Sam'al|Самала]] у 8. веку п. н. е., наручио је да се подигне [[стела]] са натписом након његове смрти. У натпису је затражено да његови ожалошћени обожавају његов живот и [[afterlife|загробни живот]] путем гозби „за моју душу која је у овој стели”. То је једна од најранијих референци на душу као засебан ентитет од тела. [[Базалт]]на стела је {{convert|800|lb| adj = on}} тешка, {{convert|3|ft| abbr = on}} висока и {{convert|2|ft| abbr = on}} широка. Откривена је у трећој сезони ископавања Нојбауерове експедиције [[University of Chicago Oriental Institute|Орјенталног института]] у [[Чикаго|Чикагу]], [[Илиноис]].<ref>{{cite news | title = Found: An Ancient Monument to the Soul | url = https://www.nytimes.com/2008/11/18/science/18soul.html?8dpc=&_r=1&pagewanted=all | quote = In a mountainous kingdom in what is now southeastern Turkey, there lived in the eighth century B.C. a royal official, Kuttamuwa, who oversaw the completion of an inscribed stone monument, or stele, to be erected upon his death. The words instructed mourners to commemorate his life and afterlife with feasts "for my soul that is in this stele." | work = The New York Times | date = 17. 11. 2008. | accessdate = 18. 11. 2008. | deadurl = no | archiveurl = https://web.archive.org/web/20090424210754/http://www.nytimes.com/2008/11/18/science/18soul.html?8dpc=&_r=1&pagewanted=all | archivedate = 24.
=== Бахаи вера ===
[[Бахаи вера]] тврди да је „душа знак Бога, небески драгуљ чију реалност ни најцењенији међу људима нисе успели да докуче, и чија мистерија колико год да је акутна, неће никада моћи да буде разоткривена”.<ref>{{cite book | author = Bahá'u'lláh | authorlink = Bahá'u'lláh | year = 1976 | title = Gleanings from the Writings of Bahá'u'lláh | publisher = Bahá'í Publishing Trust | location = Wilmette, Illinois, USA | id = ISBN 0-87743-187-6 | pages = 158–163 | url = http://reference.bahai.org/en/t/b/GWB/gwb-82.html#gr1 | accessdate = 23.
=== Будизам ===
Ред 34:
Будистичко учење сматра да је појам перманентног, сталног себе заблуда, која је један од узрока људских сукоба на емоционалним, друштвеним и политичким нивоима.<ref>{{cite book| last = Conze | first = Edward | authorlink = Edward Conze | title = A Short History of Buddhism | year = 1993 | publisher = Oneworld | id = ISBN 1-85168-066-7 | page = 14}}</ref><ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' (NY: Grove, 1962), p. 51</ref> Они додају да разумевање ''анате'' даје тачан опис људског стања, и да нам то разумевање омогућава да усмеримо наше свакодневне [[Philosophy of desire|жеље]].
Разне школе будизма имају различите идеје о томе шта се наставља након смрти.<ref>{{cite web| url = http://ccbs.ntu.edu.tw/FULLTEXT/JR-MAG/45144_2.htm | title = 六朝神滅不滅論與佛教輪迴主體之研究 | publisher = Ccbs.ntu.edu.tw | accessdate = 13. 11. 2011. | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20120313160542/http://ccbs.ntu.edu.tw/FULLTEXT/JR-MAG/45144_2.htm | archivedate = 13.
Сматра се да су биљке неосетне (無情),<ref>{{cite web | url = http://www.bskk.com/viewthread.php?tid=96608 | title = 植物、草木、山石是无情众生吗?有佛性吗? | publisher = Bskk.com | accessdate = 13. 11. 2011. | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20111009012544/http://www.bskk.com/viewthread.php?tid=96608 | archivedate = 9. 10. 2011. |df=dmy-all }}</ref> мада су будистички монаси обавезни да не пресецају, нити пале дрвеће, јер су нека осетна бића зависна од њих.<ref>{{cite web| url = http://www.awker.com/hongshi/mag/82/82-10.htm| archiveurl = https://web.archive.org/web/20111121031406/http://www.awker.com/hongshi/mag/82/82-10.htm| archivedate = 21. 11. 2011. | title = 從律典探索佛教對動物的態度(中) | publisher = Awker.com | accessdate = 13. 11. 2011.}}</ref> Неки махајански монаси сматрају да неосетна бића као што су биљке и камење имају [[Buddha-nature|Будину]] природу.<ref>{{cite web | url = http://www.dharma.com.tw/x1chinese/d33sprob/P4-215.htm | title = 無情眾生現今是不具有神識,但具有佛性! | publisher = Dharma.com.tw | accessdate = 13. 11. 2011. | deadurl = no | archiveurl = https://web.archive.org/web/20111230085532/http://www.dharma.com.tw/x1chinese/d33sprob/P4-215.htm | archivedate = 30. 12. 2011. |df=dmy-all }}</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20020918192322/http://www.buddhism.com.cn/fjwh/9904/05.htm 无情有佛性]</ref>
|