Отворите главни мени

Промене

м
Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
| напомене =
}}
'''Иван Петрович Павлов''' ({{јез-ру|Иван Петрович Павлов}}; [[14. септембар]] [[1849]] — [[27. фебруар]] [[1936]]) био је [[русија|руски]] лекар и научник, оснивач Института за експерименталну медицину, добитник [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелове награде за медицину]] [[1904]]. године. Његова теорија о [[условни рефлекс|условним рефлексима]] снажно је утицала на многе научне дисциплине, посебно на [[психологија|психологију]], [[психијатрија|психијатрију]] и [[медицина|медицину]]. Од детињства је показивао своју сјајну интелигенцију, заједно са необичном енергијом коју је називао “инстинкт за истраживањем”.<ref name="cavendish9">{{Cite journal | last =Cavendish, Richard. | year = 2011| title = Death of Ivan Pavlov | url = http://www.historytoday.com/richard-cavendish/death-ivan-pavlov | journal = History Today | volume = 61 | issue = 2 | pages = 9}}</ref> Инспирисан од стране идеја [[Дмитриј Писарев|Писарева]], најистакнутијег књижевног критичара 1860-их, и [[Иван Сеченов|Сеченова]], оца руске физиологије, Павлов је напустио верску каријеру и одлучио да свој живот посвети науци. 1870. године уписао је физику и математику на Универзитету у [[Санкт Петербург]]у.<ref name="frs">{{cite doi|10.1098/rsbm.1936.0001}}</ref> Иван Павлов посветио је живот проучавању физиологије и наука и дошао до неколико запажених открића и идеја које су преношене из генерације у генерацију.<ref name="nobelbio">{{Cite web | url = http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1904/pavlov-bio.html | title = The Nobel Prize in Physiology and Medicine 1904 Ivan Pavlov | publisher = Nobelmedia |access-date accessdate = 2. 2. 2012}}</ref> Добио је [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелову награду за физиологију или медицину]] 1904. године<ref name="cavendish9" /><ref>{{Cite web | url = http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1904/ | title = The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1904 | publisher = nobelprize.org |access-date accessdate = 28. 1. 2013}}</ref>, чиме је постао први руски нобеловац.
 
== Биографија ==
1921. чланак Моргулиса у часопису ''[[Сајенс]]'' написан је као критика Павловог рада у коме је он изразио забринутост због окружења у ком су извршавани експерименти. На основу извештаја Велса, који је тврдио да Павлов у лабораторији узгаја кромпир и шаргарепу, у чланку је писало: „Радује ме што сам се уверио да професор Павлов у својој лабораторији узгаја кромпир само из разбибриге и и даље даје све најбоље од своје генијалности за научно истраживање“.<ref>{{Cite journal | last = Morgulis| first = S. | year = 1921| title = PROFESSOR PAVLOV | journal = Science | volume = 53 | issue = 1360 | bibcode = 1921Sci....53Q..74M | doi = 10.1126/science.53.1360.74| pages = 74}}</ref> Такође, Павлов је од 1921. почео да одржава лабораторијске састанке познате као “окупљања средом” где је отворено говорио о многим темама, укључујући и своје ставове о психологији. Ови састанци су трајали све док није умро, до 1936. године.<ref name="Credo Reference" />
 
Павлов је био високо цењен од стране совјетске владе и могао је неометано да истраживања све док није ушао у озбиљне године. Похвалио га је и [[Лењин]].<ref>{{Cite web | url = http://www.marxists.org/archive/lenin/works/1921/jan/24.htm | title = Concerning The Conditions Ensuring The Research Work Of Academician I. P. Pavlov and his associates | last =Lenin, V.I. | date = 24. 1. 1921 | publisher = Marxists.org}}</ref> Међутим, упркос похвали од стране совјетске владе, новац који му је био потребан да финансира своју лабораторију, и који му је и дат, он није презао да изрази незадовољство и презир према совјетском комунизму.<ref>{{cite web | url = http://wwwa.britannica.com/eb/article-5560 | title = Ivan Petrovich Pavlov :: Opposition to Communism – Britannica Online Encyclopedia | work = Encyclopædia Britannica | date = 27. 2. 1936 | accessdate = 15. 4. 2012 |archive-url=https://archive.is/20120628221243/http://wwwa.britannica.com/eb/article-5560 |archive-date = 28. 6. 2012 |dead-url=yes |df= }}</ref> На пример, 1923. тврдио је да не би жртвовао ни задњу ногу жабе за такву врсту друштвеног експеримента као што је режим који влада у Русији. Такође, 1927. је писао [[Стаљин]]у протестујући због онога што је урађено Руским интелектуалцима и рекао да га је срамота што је Рус.<ref name="cavendish9" /> Након убиства [[сергеј Киров|Сергеја Кирова]] 1934, Павлов је написао [[Молотов]]у критикујући масовне прогоне и тражећи преиспитивање случајева који се односе на неколико људи које је лично познавао.<ref name="cavendish9" />
 
Свестан до последњег тренутка, Павлов је упитао једног од својих ученика да седне поред његовог кревета и забележи околности под којима ће он умрети. Желео је да створи јединствене доказе о субјективним искуствима ове фазе живота.{{sfn|Chance|1988|p=48}} Павлов је умро од двоструке упале плућа у 86. години. Грандиозно је сахрањен, а његове студије и лабораторија су сачуване као музеј у његову част.<ref name="cavendish9" />
1.506.851

измена