Меиђи обнова — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
Autobot (разговор | доприноси)
м datumi; козметичке измене
Ред 1:
{{Историја Јапана}}
 
'''Меиџи обнова''' ({{јез-јап|明治維新}}, ''Меиџи изин''), још познато и као '''Меиџи рестаурација''' или '''Меиџи револуција''', је комплекс политичких, војних и социјално-економских реформи у [[Јапанско царство|Јапану]] од [[1868]]. до [[1889]]. године,<ref>[http://interpretive.ru/dictionary/960/word/myeidzi-restavracija Мэйдзи реставрация. Оксфордская Иллюстрированная Энциклопедия Всемирная история] {{Wayback|url=http://interpretive.ru/dictionary/960/word/myeidzi-restavracija | date = 20150721143607 }} «Чаще всего периодом М.р. считается время с момента свержения сёгуна-та до офиц. ввода в действие новой конституции (Мэйдзи конституция) в 1889 г.»</ref> које су претвориле назадну аграну [[земља (геополитика)|земљу]] у једну од водећих земаља на свијету. Обнова је прелазак са [[самурај]]ског система са [[шогун]]ом на челу на непосредну царску власт на челу са [[цар Јапана|царем]] [[Муцухито]]м и његовом [[Кабинет Јапана|владом]]. Политика обнове је значајно утицала на политички систем, законодавство, царски двор, покрајинску администрацију, финансије, индустрију, дипломатију, образовање, религију и друге сфере живота обичних [[Јапанци|Јапанаца]]. Са Меиџи обновом почело је формирање нововјековне јапанске националне државе, као и јапанског националног идентитета.<ref>{{Cite journal |first=Chih-yu |last=Shih|jstor=23462195 |title=A Rising Unknown: Rediscovering China in Japan's East Asia | date = Spring 2011 |issue=1 |volume=11 |journal=China Review|publisher=Chinese University Press |pages=2}}</ref> За године обнове карактеристично је разбијање јапанског традиционалног начина живота и убрзано прихватање западњачког начина живота. Због тога, обнова се понекад назива „Меиџи револуција“.<ref>Hunt, Lynn, Thomas R. Martin, Barbara H. Rosenwein, R. Po-chia Hsia et al.. The Making of the West, Peoples and Cultures. Vol. C. 3rd ed. Boston: Bedford/ St. Martin's, 2009. 712-13.</ref><ref>Henry Kissinger On China. 2011 pp. 79.</ref>
 
== Страни утицај ==
Ред 50:
{{quote|Јапански цар објављује суверенима свих страних земаља и њиховим субјектима да је одобрено "[[шогун]]у" Токугави Јошиноби да врати владајућу власт у складу са својим захтевом. Ми ћемо убудуће вршити врховну власт по свим унутрашњим и спољним пословима земље. Сходно томе, наслов цара мора бити замењен за [[тајкун]]а, при склопању споразума. Му постављамо службенике за вођење спољних послова. Пожељно је да представници уговорних овлашћења поштују ову објаву.|[[Муцухито]], 3. јануар 1868<ref>Quoted and translated in ''A Diplomat In Japan'', [[Sir Ernest Satow]], p. 353, {{ISBN|978-1-933330-16-7}}</ref>}}
 
Сви Токугавини поседи су били заплењени и стављени под „царску контролу”, чиме су стављени под управу нове [[Government of Meiji Japan|Меиџи владе]]. Путем [[Fuhanken sanchisei|Фуханкен санчисеја]], области су подељене у три типа: {{nihongo|урбане [[Префектуре Јапана|префектурепрефектуреs]]s|府|fu}}, {{nihongo|сеоске префектуре|県|ken}} и већ постојеће домене.
 
Године 1869, ''[[даимјо]]и'' [[Тоса (феудална област)|Тоса]], [[Saga Domain|Хизен]], Сацума и [[Чошу (феудална област)|Чошу]], који су били најистрајнији у борби против шогуната, били су убеђени да „врате своје домене цару”. Други даимиои су били накнадно исто тако убеђени да то учине, чиме је по први пут створена централна влада у Јапану која је остваривала директну моћ кроз читаво „царство” ([[Tianxia#Japan|天下]]).
Ред 56:
Неке шогунате снаге су побегле на [[Хокаидо]], где су покушали да направе отцепљењеничку [[Република Езо|Републику Езо]]; међутим, снаге лојалне цару су окончале тај покушај у мају 1869. године са [[Battle of Hakodate|битком код Ходакоте]] на Хокаиду. Пораз армија бивших ''шогуна'' (које су предводили [[Еномото Такеаки]] и [[Хиџиката Тошизо]]) означио је коначни крај Токугава шогуната, с целокупном обновом царске моћи.
 
Коначно, до 1872, ''даимјос'', бивши и садашњи, били су сазвани пред цара, где је декларисано да су [[abolition of the han system|сви домени сад морају бити враћени цару]]. Око 280 домена је било претворено у 72 префектуре, свака од којих под контролом гувернера именованог од стране државе. Оним даимјоима који су се мирно придржавали, дато је проминентно учешће у новој Меиџи влади.<ref>[[David "Race" Bannon]], “Redefining Traditional Feudal Ethics in Japan during the Meiji Restoration,” Asian Pacific Quarterly, Vol. 26, No. 1 (1994): 27-35.</ref> Касније су њихови дугови и исплате самурајских стипендија били или тешко опорезовани или претворени у обвезнице што је довело до великог губитка богатства међу бившим самурајима.<ref name="polsy">{{cite book|last1=Gordon|first1=Andrew|title=A Modern History of Japan From Tokugawa Times to the Present.| date = 2003|publisher=Oxford University Press|location=New York|isbn=9780198027089|pages=61–62}}</ref>
 
== Војна реформа ==