Часлав Клонимировић — разлика између измена

нема резимеа измене
| опис_грба =
}}
'''Часлав Клонимировић''' је био [[српски владари|српски владар]] који је, највероватније са титулом [[кнез]]а,{{efn|Константин Порфирогенит као титулу српских владара користи [[старогрчки језик|старогрчки]] термин ''[[архонт]]'', за који се сматра да у случају српских владара одговара титули кнеза.{{sfn|Ферјанчић|1959|p={{где}}}} У ''„Летопису Попа Дукљанина“'' се наводи да је Часлав носио титулу [[краљ]]а, али историчари одбацују тај податак као измишљен.}} владао [[Кнежевина Србија (средњи век)|Србијом]] током друге четвртине [[10. век|X века]]. Он је последњи познати владар из династије [[властимировићи|Властимировића]], која је [[Насељавање Срба на Балканско полуострво|Србе довела на Балканско полуострво]]<ref name="ДАИ">{{КП-ДАИ|Део=[[:s:32. О Србима и земљи у којој сада станују|глава 32.]]}}</ref> и један од њених најзначајнијих представника{{efn|Историчари ([[Станоје Станојевић|Станојевић]], [[Тибор Живковић|Живковић]]) на основу тога да му је у ''„Летопису Попа Дукљанина“'' посвећено највише простора од свих раних владара сматрају да је Часлављева владавина оставила дубоког трага у српском народу, пошто се успомена на њу очувала до [[12. век|XII века]] када је Летопис писан, као и то да су тек успеси Немањића успели да потисну у заборав доба његове власти.}}. Током своје владавине, успео је да, уз подршку [[Византијско царство|Византије]], обнови српску државу коју су опустошили [[Бугари]] и претвори је у јаку државу која је могла да парира [[Прво бугарско царство|тадашњој Бугарској]]<ref name="ODB">{{harvnb|Kazhdan|1991|pp=}}</ref>, а сматра се да је погинуо у борбама против [[Мађари|Мађара]] на реци [[саваСава|Сави]]. Подаци о његовом животу познати су на основу дела византијског цара и његовог савременика [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] (913—959) ''„[[De administrando imperio|О управљању Царством]]“'', као и неких делова списа [[летопис попа Дукљанина|''„Летописа Попа Дукљанина“'']], за које се сматра да поседују већу аутентичност.
 
== Порекло и младост ==
== Младост ==
Чаславов деда [[Стројимир Властимировић|Стројимир]], који је био је средњи син кнеза [[Властимир]]а,<ref name="ДАИ"/> познат и по једном недавно нађеном [[Печат кнеза Стројимира|печату]],{{sfn|Живковић|2006|p=}} а најстарији брат [[Мутимир]] протерао је у Бугарску Стројимира заједно са најмлађим братом Гојником.<ref name="ДАИ" /> У Бугарској, Стројимировом сину, [[Клонимир Стројимировић|Клонимиру]] бугарски владар „Борис даде Бугарку за жену”, а из тог брака родио се Часлав (Τζεέσθλαβος).<ref name="ДАИ" /> Претпоставља се да је Часлав рођен између [[875]]. и [[880]]. године<ref name="Тиб">{{ТЖ-ПСВ}}</ref>, највероватније у тадашњој [[Престонице Бугарске|престоници Бугарске]] [[Плиска (град)|Плисци]]<ref name="Тиб" /> Када је [[893]]. Симеон променио престоницу у Преслав, највероватније је да је и Часлав променио пребивалиште. У борбама око власти над Србијом, које су настале после Мутимирове смрти до око [[891]]. године,{{sfn|Логос|2017|p=94. Мутимирова владавина завршила се 890, 891. или 892}} Чаславов отац Клонимир је покушао да освоји власт око [[897]]. године.{{sfn|Логос|2017|p=94-95 “ … избегне из Бугарске и стигне и Клонимир (Κλονίμηρος), отац Часлава, са војском уђе у Достиник (ή Δοστινίκα), један од српских градова, са циљем да преотме власт. Њега нападне и убије Петар, и он владаше даљих двадесет година.”}} Клонимир је успео да заузме [[Достиника|Достинику]], претпоставља се да је то била [[Престонице Србије|престоница Србије]], али погинуо је у даљим борбама против свог брата од стрица [[Петар Гојниковић|Петра]].<ref name="ДАИ" />
 
== Долазак на власт ==
Часлав је рођен између [[875]]. и [[880]]. године<ref name="Тиб">{{ТЖ-ПСВ}}</ref>, највероватније у тадашњој [[Престонице Бугарске|престоници Бугарске]] [[Плиска (град)|Плисци]]<ref name="Тиб" />, у браку српског принца [[Клонимир Стројимировић|Клонимира]] и бугарске племкиње. Дошло је до браке између Часлава и Бугарке када је највероватније дошао у Бугарску. Његов деда [[Стројимир Властимировић|Стројимир]], познат по [[Печат кнеза Стројимира|свом печату]], био је средњи син кнеза [[Властимир]]а, кога је старији брат [[Мутимир]] протерао у Бугарску. У борбама око власти, који су захватили Србију после Мутимирове смрти [[891]]/[[892]]. године, Чаславов отац Клонимир је [[897]]. године покушао да из Бугарске освоји власт. Када је [[893]]. Симеон променио престоницу у Преслав, највероватније је да је и Часлав промнио пребивалиште. Иако је успео да заузме [[Престонице Србије|престоницу]] [[Достиника|Достинику]], погинуо је у даљим борбама против свог брата од стрица [[Петар Гојниковић|Петра]].
 
== Владавина ==
[[Датотека:Časlav's Serbia, map by Stanoje Stanojević.jpg|мини|десно|270п|Чаславова Србија према Станојевићу {{sfn|ИСН I|1981|p={{где}}}}]]
[[Бугарско-византијски сукоби]] почетком [[10. век|X века]], утицали су и на политичке прилике у тадашњој Србији. [[Списак бугарских владара|Бугарски цар]] [[Симеон I|Симеон Велики]] (893—927) је збацио [[917]]/[[918]].{{sfn|Острогорски|1949|p=26}} године свог кума Петра Гојниковића са власти, због његових наводних веза са Византијом, иа на његово место поставио [[Павле Брановић|Павла Брановића]], у покушају да осигура свој утицај у Србији.<ref name="ДАИ" /> Међутим, Павле је започео вођење провизантијске политике, што је Симеона приморало да са војском поново интервенише у Србији и доведе [[921Захарија Прибислављевић|Захарију]] на власт [[920]]/[[924921]]. године, или [[923]]/[[924]].{{efn|Историчари различито тумаче значење Порфирогенитових речи, пошто он, пишући о Павловој владавини, два пута помиње да је прошло три године, не појашњавајући да ли је у питању један исти период или два различита.}} [[ЗахаријаКако Прибислављевић|Захарију]]постоји опште слагање да је Павле дошао на власт од августа 917. или у 918. години, а владао је три, или шест, непуних, или пуних година, његова владавина се завршила 920/921. године, или 923/924}} Он се, такође, није дуго држао пробугарске политике, због чега је Симеон послао нову војну експедицију против Србије, са намером да је трајно покори. Борба је окончана српском победом, а Захарија је главе и оружје двојице бугарских војсковођа послао у [[Истанбул|Цариград]], као ратне трофеје.<ref name="ДАИ" />.
 
Овај пораз приморао је Симеона да пошаље нову војску на Србију, која је са собом водила Часлава као претендента на српски престо. Захарија је, пред Бугарима, или, можда, Чаславом, побегао у [[Историја Хрватске у средњем веку|Хрватску]], а за њим је отишао део Срба.<ref name="ДАИ" />{{efn|Занимљиво је приметити да су напади Симеонових Бугара на Србију, а и пре напади кнеза Бориса, били успешни само када је са Бугарима вођен и неки члан српског владарског рода. Насупрот томе, напади на Србију у којима Симеон није успео добити подршку дела Срба били су неуспешни}} Одбеглог кнеза, вероватно је пратио део српске властеле, а можда и значајан део српске популације.{{sfn|Логос|2017|p=97-98}} Бугарске војсковође су позвале српске жупане да дођу у њихов табор и закуну се на верност Чаславу, као новом кнезу, али уместо постављања новог кнеза, Бугари су жупане заробили, након чега су опустошили Србију, а Часлава су вратили у Бугарску.<ref name="ДАИ" /> Међу историчарима постоји неслагање када се ово освајање Србије догодило, [[924]]. године,<ref name="Станоје">{{СС-ИСН|Део=III Прве српске државе|Број=3}}</ref><ref name="ГО">{{ГО-ИВ}}</ref>{{sfn|Острогорски|1949|p=28}}<ref name="Андрија">{{АВРЉ-СД}}</ref> или [[926]]. године<ref name="Тиб" />
 
У време Захаријиног бега у Хрватску, забележен је нагли успон хрватске државе, иа уобично овомсе периодунаводи хрватскеда историјеје Константин Порфирогенит забележаваписао Хрватскуда је у Хрватској била војску од 60 хиљада коњаника и 100 хиљада пешака.<ref name="ДАИ" />{{sfn|Логос|2018|p=19-20. Постоји претпоставка да су направљене две грешке у критичком издању DAI и преводу, а Живковић и Логос претпостављају да је Порфирогенит писао o 3.000 коњаника и 40.000 пешадинаца}} Такође, уследилауследио је и победапотпуни Хрватапораз надБугара, бугарскомкоји су напали Хрватску, војскомможда у [[Босни]].<ref name="ДАИ" /> Сасвим је рационално ово нагло јачање хрватске државе, и потпуни пораз Бугара 926. или почетком 927. године, приписати Захарији и његовим одбеглим војницима.{{sfn|Логос|2017|p=97-98 са напоменом 459}}{{sfn|Логос|2018|p=18-21}}
Овај пораз приморао је Симеона да 924. године<ref name="Станоје">{{СС-ИСН|Део=III Прве српске државе|Број=3}}</ref><ref name="Андрија">{{АВРЉ-СД}}</ref>{{sfn|Ферјанчић|1959|p={{где}}}}<ref name="ГО">{{ГО-ИВ}}</ref> ([[926]].<ref name="Тиб" />) пошаље нову војску на Србију, која је са собом водила Часлава као претендента на српски престо. Захарија је са српском властелом и вероватно великим делом српске популације, пред Бугарима побегао у [[Историја Хрватске у средњем веку|Хрватску]], а њихове војсковође су позвале српске жупане да дођу у њихов табор и закуну се на верност Чаславу, као новом кнезу. Уместо постављања новог кнеза, Бугари су жупане заробили, након чега су опустошили Србију, а Часлава су вратили у Бугарску.{{sfn|Логос|2017|p=97-98}}
 
Према неким мишљењима у [[Летопис попа Дукљанина|Летопису Попа Дукљанина]], наописано тронје Србијепостављање постављенна јетрон други човек,Србије [[Љутомир]]а, који је владао као бугарски вазал. Љутомира је у биткама код Лима и Ибра победио [[Павлимир (краљ)|Бели Павлимир]], наследник прогнане српске владарске лозе<ref>Мавро Орбин "Краљевство Словена", Ганеша клуб, 2016, Београд</ref>, кога поједини историчари поистовећују са Чаславом. Могуће је да је Часлав, након бега од Бугара, уз помоћ Ромеја ударио на Љутомирове бугарске снаге и победио их у ове две битке.
У време Захаријиног бега у Хрватску, забележен је нагли успон хрватске државе, и у овом периоду хрватске историје Константин Порфирогенит забележава Хрватску војску од 60 хиљада коњаника и 100 хиљада пешака. Такође, уследила је и победа Хрвата над бугарском војском у Босни. Сасвим је рационално ово нагло јачање хрватске државе приписати Захарији и његовим одбеглим војницима.{{sfn|Логос|2017|p=97-98 са напоменом 459}}
Према [[Летопис попа Дукљанина|Летопису Попа Дукљанина]], на трон Србије постављен је други човек, [[Љутомир]], који је владао као бугарски вазал. Љутомира је у биткама код Лима и Ибра победио [[Павлимир (краљ)|Бели Павлимир]], наследник прогнане српске владарске лозе<ref>Мавро Орбин "Краљевство Словена", Ганеша клуб, 2016, Београд</ref>, кога поједини историчари поистовећују са Чаславом. Могуће је да је Часлав, након бега од Бугара, уз помоћ Ромеја ударио на Љутомирове бугарске снаге и победио их у ове две битке.
 
Убрзо тог пораза, Симеон је умро [[27. мај]]а 927. године, што је довело до великих политичких промена на Балкану<ref, name="ГО" /><ref name="Андрија" /><ref name="Станоје" />.а Новинови бугарски цар [[Петар I Бугарски|Петар I]] (927—969) закључио је мир са Византијом, чиме је окончан вишедеценијски сукоб две државе.<ref name="ГО" />
 
== Обнова самосталности Србије ==
Након Симеонове смрти, Часлав се вратио Србију. иПорфирогенит узје византијскунаписао подршку<refда name="ДАИ"је />Часлав почеоса дачетворицом обнављапратилаца какопобегао државу,из тако[[Велики иПреслав|Преслава]] врховнуод властБугара наду Србију и обновио [[српске земље у раном средњем веку|српскимсрпску кнежевинамакнежевину]] уз помоћ Византије.<ref name="СтанојеДАИ" />.{{sfn|Ферјанчић|1959|p={{где}}}} ДокТо прихвата већина српских историчара,<ref name="Станоје" /><ref name="АндријаГО" />{{sfn|Ферјанчић|1959|p={{где}}}}<ref name="ГО" />{{sfn|ИСН I|1981|p={{где}}}}<ref прихватаname="Андрија" Порфирогенитову/> вест да је он са четворицом пратилаца побегао из [[Велики Преслав|Преслава]] у Србију{{sfn|Ферјанчић|1959|p={{где}}}},али има оних који сматрају да је он враћен у Србију у договору новог бугарског цара Петра са византијским владарем и дедом његове супруге [[Роман I Лакапин|Романом I]] (919—949920-949), да би организовао државу која би се супротставила продору Мађара из [[Панонска низија|Паноније]].<ref name="Тиб" />.{{sfn|Логос|2018|p=21-22}} Такође, мишљења историчара су подељена и око тачне године његовог повратка у Србију, тако да једни сматрају да се вратио још 927. односно [[928]]. године{{sfn|Ферјанчић|1959|p={{где}}}}<ref name="ГО" />, други да је у питању [[931]]. година<ref name="Станоје" />{{sfn|Ћоровић|1997}}, а трећи сматрају да је у питању [[933]]/[[934|934. година]]<ref name="Тиб" /><ref>[http://www.kroraina.com/knigi/en/sr/sr_3_2.htm Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. стр. 185], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>.
 
Порфирогенит наводи да је Часлав у Србији затекао само педесетак мушкараца без жена и деце, који су преживљавали [[лов]]ећи,<ref name="ДАИ" /> али историчари одбацују овакав опис прилика као нереалан.<ref name="Реља">{{РН-ГСНС}}</ref>.{{sfn|Живковић|2012|p=331}} ОнПрема наводидаљем да суопису, српске избеглице из околних земаља ([[Бугарска]], [[Хрватска]] и друге) почеле да се враћају у земљу након Чаславовог повратка, посебно истичући да је део Срба побегао из Бугарске у Цариград.<ref name="ДАИ" /> Њих је пишчев таст и савладар Роман Лакапин ''заоденуо и обдарио''<ref name="ДАИ" />, након чега их је послао у Србију.<ref name="ДАИ" /> Поред тога, византијски цар је Чаславу пружио и финансијску подршку, што му је олакшало обнављање и јачање Србије. Србија је обновљена, вероватно, у границама које су личиле са оне из времена пре бугарског освајања.
 
=== Границе државе ===
[[Константин VII Порфирогенит|Константин Порфирогенит]] за Часлава каже да је "ујединио све српске земље".<ref name=":1">Константин Порфирогенит "О Управљању Царством"</ref>. Иако је ово помало непрецизна одредница, за тачне границе Чаславове државе, потребно је само одредити границе српског етничког простора и земље које се означавају као "српске" у овом периоду историје да би се одредиле границе Чаславове државе.
[[Датотека:Границе Србије за време Часлава Клонимировића према различитим историчарима.png|мини|433x433пискел|Границе Чаславове државе према различитим историчарима]]
Порфирогенит и [[Ајнхард|Ајнхард Франачки]] у својим "[[Франачки Анали|Франачким Аналима]]" (Annales Regni Francorum) кажу да Срби настањују римску Далмацију, чију западну границу Тацит позиционира негде на "истарском горју", тако да она укључује Лику, Крбаву и Гацку<ref name=":2">Einchard, "Carolingian chronicles: Royal Frankish annals and Nithard's Histories." trans.Scholz, Rogers, Ann Arbor, University of Michigan Press [1972]</ref>. Порфирогенит такође за хрватску кнежевину наводи:<blockquote>"Њихова је земља била подијељена у 11 жупанија а то су: Хлебиана, Тзензена, Емота, Плеба, Песента, Паратхалассиа, Бребере, Нона, Тнена, Сидрага, Нина, а њихов бан (боанос) има (у власти) Крибасан, Литзан, Гоутзеска."<ref name=":1" /></blockquote>Дакле, Крибасан (Крбава), Лицан (Лика) и Гуцеска не спадају у 11 хрватских жупанија, већ хрватски бан само има власт над њима, чиме се јасно имплицира да у њима не живе Хрвати, већ Срби. Ово доказује да је граница српског етничког простора била на граници Лике и Либурније, што је, дакле, била и вероватна западна граница Чаславове Србије. <ref name=":3">Др. Борислав Влајић (1999) "Срби староседеоци Балкана и Паноније", "Стручна Књига", Београд</ref>
 
Међутим, неки историчари су померали српску западну границу према истоку, те је Ђорђе Јанковић налази на Уни,<ref>Ђорђе Јанковић (2007) "Српско Поморје" Српско Археолошко Друштво, Београд</ref>{{sfn|Логос|2018|p=17, 24-27. са напоменома 57 и 85}} а Станојевић на Врбасу и Босни.<ref name=":4">Станоје Станојевић (1910) "Историја Српског Народа" Отворена Књига, Београд</ref>.
 
Српска источна граница традиционално се лоцирала негде око [[Стари Рас|Старог Раса]] или [[Расина|Расине]]<ref name=":3" />, где Порфирогенит помиње окупациону границу Бугарске и Србије за време [[Мутимир]]а.<ref name=":4" /><ref>Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ.</ref> Неки претпостављају да је источна граница била ближе долинама [[Велика Морава|Велике]] и [[Јужна Морава|Јужне Мораве]], то јест на реци [[Расина|Расини]].{{sfn|Логос|2018|p=26-27}} Међутим, неки попут Борислава Влајића позиционирају је знатно источније, код [[Видинска област|Видинског краја]]<ref name=":3" />, услед чињенице да су и племена Морављана и Тимочана припадала српском народу у том периоду (не зна се да ли су Срби наметнули своје име овим племенима или су она једна од оригиналних српских племена). Доказ за ово налази се у Франачким Аналима:<blockquote>"Кнез Борна, који јесте отпао из заједнице са Бугарима" и затим са својим племеном '''Гудушчана и Тимочана''' постао кнез Далмације [и Либурније] [...]"</blockquote>Кнез Славонаца Људевит Посавски, према истом документу, склонио се код "''Срба, који контролишу велики део провинције Далмације''", и ту међ њима беше убијен од Борниног ујака (мајка Борне стога Српкиња).<ref name=":2" />
 
Северна граница била је на реци [[Сава|Сави]], а из описа сукоба са Мађарима види се да је и [[Мачва]] била део Србије и да је Часлав у њој боравио са својим двором и сродницима.<ref name="ЛПД">{{ЛПД}}</ref>
== Смрт ==
 
== Крај владавине ==
[[Датотека:Велики жупан Часлав бачен у Саву (око 950. године).jpg|220п|мини|десно|Смрт Часлава.]]
[[Датотека:HeFGz.jpg|220п|мини|десно|Романтичарска представа кнеза Часлава (19. век)]]
Византијски цар не помиње крај његове владавине, што већину историчара наводи на закључак да је он умро након завршетка списа, (делоа обично се мисли да је дело настало у периоду од [[948]]. до [[952]]. године{{sfn|Ферјанчић|1959|p={{где}}}},. док суЗа поглавља о Јужним Словенима мисли се да су завршена [[949]]. године{{sfn|ИСН I|1981|p={{где}}}}), или око [[950]]. године<ref name="Андрија" />. илиНеки наконисторичари мисле да дело није завршено, то јест да је дописивано до царевеПорфирогенитове смрти [[959]]. године, тј.а из тога се може претпоставити да је Часлав био жив око [[960]]. године.<ref name="Станоје" /><ref name="ODB" />{{sfn|Ћоровић|1997}}<ref>Група аутора{{sfn|Логос|2018|p=17, ''„Историја24-26. Мађара“'',са [[Београд]].напоменома 57 и 85}}{{pagesfn|year=2002Щавелев|2018|isbnp=978296-86-7102-035-0|pages=298, 306}}</ref>, али имаПостоји и другихпретпоставка мишљењада којаје његовуЧаслав смрт смештају уумро [[943]]. годину<ref name="Тиб" />.
 
Последње године Чаславове владавине, његове борбе са Мађарима и погибија, описане су у ''„Летопису Попа Дукљанина“''. Иако се историчари слажу да је то дело непоуздано<ref name="Андрија" /><ref name="Тиб" /> и [[Фантастика|фантастично]]{{sfn|ИСН I|1981|p={{где}}}}, поготово у деловима који се односе на време пре средине [[11. век|XI века]] (тј. [[1040]]. године<ref name="Тиб" />), сматра се да би ови делови могли бити историјски тачни{{sfn|ИСН I|1981|p={{где}}}}, пошто одговарају тадашњем стању на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]].
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћоровић|first=Владимир|authorlink=Владимир Ћоровић|title=Хисторија Босне|location=Београд|publisher=Српска краљевска академија|year=1940|url=https://books.google.com/books?id=AQWAQwAACAAJ}}
* Ферјанчић, Б., ''Византија и Јужни Словени'', Београд 2009.
* {{Cite book|ref=harv|last=Щавелев|first =Алексей С|title =Трактат византийского императора Константина VII Багрянородного «Об управлении империей»: О датировках оригинала рукописи и его копии XI в. писца Михаила Роизаита (Paris. gr. 2009)|location=Москва|year=2018|url=https://www.academia.edu/36079269/The_Treatise_of_the_Byzantine_Emperor_Constantine_VII_Porphyrogenitus_De_Administrando_Imperio_The_Date_of_the_Original_Manuscript_and_its_Copy_of_the_11th_Century_by_a_scribe_Michael_Ro%C3%AFza%C3%AFtes_Paris_gr._2009_}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Логос|first =Александар А.|title =Историја Срба I|location=Београд|year=2017|isbn=978-86-85117-37-4|url = https://www.academia.edu/35327198/ISTORIJA_SRBA_I_Beograd_2017.pdf}}
* {{Cite|ref =harv|last =Логос|first =Александар А.|title=Границе и војска код Срба и Хрвата у Х веку према De administrando imperio и две исправке превода|year=2018|url=https://www.academia.edu/36598759/Granice_i_vojska_kod_Srba_i_Hrvata_u_10._veku_prema_DAI_Bijeljina_2018.pdf}}
 
{{refend}}
 
Анониман корисник