Њемачка — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м clean up користећи AWB
мНема описа измене
Ред 239:
У августу 1939. године, Хитлерова влада је потписала [[Споразум Рибентроп—Молотов]], којим је Европа подијељена на њемачку и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетску]] сферу утицаја. На основу споразума, Њемачка је 1. септембра 1939. године извршила [[Инвазија на Пољску (1939)|инвазију на Пољску]], намећући почетак [[Други светски рат|Другог свјетског рата]].{{sfn|Fulbrook|1994|pp=190—195}}{{sfn|Axelrod|Kingston|2007|p=659}}
 
Као одговор на Хитлерово дјеловање, два дана касније (3. септембра) — након што је Њемачка игнорисала ултиматум Уједињеног Краљевства, УК и Француска објавиле су рат Њемачкој.{{sfn|Hiden|Lane|2002|pp=143—144}} У прољеће 1940. године, Њемачка је [[Операција Везерибунг|освојила Данску и Норвешку]], [[Битка за Холандију|Холандију]], [[Битка за Белгију|Белгију]], [[Битка за Луксембург|Луксембург]] и [[Битка за Француску|Француску]], приморавајући француску владу да потпише примирје након што су њемачке снаге окупирале већину земље. Уједињено Краљевство је одбило њемачке ваздушне нападе током [[Битка за Британију|Битке за Британију]] исте године. Године 1941, Њемачка је извршила [[Априлски рат|инвазију на Југославију]], [[Битка за Грчку|Грчку]] и [[Операција Барбароса|Совјетски Савез]]. Године 1942, Њемачка и Силе Осовине имали су контролу над већином континенталне Европе и сјеверне Африке; међутим, након совјетске побједе у [[Битка за Стаљинград|Стаљинградској бици]], [[Северноафрички фронт|савезничког освајања сјеверне Африке]] и [[Италијански фронт (Други светски рат)|инвазије на Италију]] 1943. године, њемачке снаге су трпјеле сталне војне поразе.{{sfn|Fulbrook|1994|pp=190—195}} У јуну 1944. године, западни Савезници су се [[Операција Оверлорд|искрцали на француску обалу]], а Совјети су [[Источни фронт (Други светски рат)#Белорусија: лето 1944|напредовали у источној Европи]]. Крајем 1944, Савезници су ушли у Њемачку упркос [[Арденска битка|посљедњој њемачкој контраофанзиви у Арденској шуми]]. Након Хитлеровог самоубиства током [[Битка за Берлин|Битке за Берлин]], [[Дан победе у Европи|њемачке оружане снаге су се предале]] 8. маја 1945. године, чиме се на овом континенту завршио Други свјетски рат.{{sfn|Steinberg|1991|p=}} [[Последице Другог светског рата|Након Другог свјетског рата]], бившим припадницима нацистичког режима је током [[НирнбершкиНирнбершка процессуђења|НирнбершкогНирнбершких процесасуђења]] суђено за [[Ратни злочини Вермахта|ратне злочине]].{{sfn|Kershaw|1997|p=}}<ref>{{cite web| url = http://www.bbc.co.uk/history/worldwars/wwtwo/nuremberg_article_01.shtml| title = Nuremberg: Nazis on Trial| last = Overy| first = Richard| date = 17. 2. 2011| publisher = BBC History| accessdate = 25. 3. 2011}}</ref>
 
У ономе што је касније постало познато као [[Холокауст]], њемачка влада је прогонила мањине и користила мрежу [[сабирни логор|сабирних логора]] и [[логор смрти|логора смрти]] широм Европе да би извршила [[геноцид]] над онима које је сматрала [[Комплекс ниже вредности|инфериорним]] народима. Укупно, преко 10 милиона цивила је систематски убијено — укључујући 6 милиона Јевреја, између 220.000 и 1.500.000 [[Нацистички злочини против Рома|Рома]], 275.000 [[Акција Т4|особа са инвалидитетом]], хиљаде [[Јеховини сведоци|Јеховиних свједока]], хиљаде [[хомосексуалност|хомосексуалаца]] и стотине хиљада припадника политичких и вјерских опозиција из Њемачке и окупираних земаља ([[Ноћ и магла]]).{{sfn|Niewyk|Nicosia|2012|pp=45—52}} Нацистичка политика у окупираним земљама довела је до смрти 2,7 милиона [[Пољаци|Пољака]],{{sfn|Materskiego|Szarota|2009|p=9| loc = Total Polish population losses under German occupation are currently calculated at about 2 770 000}} 1,3 милиона [[Украјинци|Украјинаца]]<ref name="Soviet deaths">{{cite journal| last1 = Ellman| first1 = M| last2 = Maksudov| first2 = S| title = Soviet deaths in the Great Patriotic War: a note.| journal = Europe-Asia studies| year = 1994| volume = 46| issue = 4| pages = 671-680| pmid = 12288331| url = http://sovietinfo.tripod.com/ELM-War_Deaths.pdf| accessdate = 13. 8. 2017}}</ref> и према процјенама 2,8 милиона [[ратни заробљеници|совјетских заробљеника]].<ref name="Soviet deaths"/>{{sfn|Kershaw|1997|p=}} Додатно, нацистички режим је у [[Европа под немачком окупацијом|Европу под њемачком окупацијом]] присилно довео 12 милиона људи ради [[Присилни рад под немачком владавином током Другог светског рата|робовског рада у њемачкој индустрији]].{{sfn|Beyer|Schneider|1999|p=}} [[Немачки губици у Другом светском рату|Њемачки губици у рату]] процјењују се на око 5,3 милиона војника{{sfn|Overmans|2000|p=}} и око 900.000 цивила; 500.000 је умрло током совјетске инвазије са истока и 400.000 од савезничког бомбардовања.{{sfn|Kershaw|2011|p=279}} Око 12 милиона [[Прогон Нијемаца након Другог свјетског рата|Нијемаца је протјерано широм Европе]]. Око [[Прогон Немаца након Другог светског рата|12 милиона етничких Нијемаца је протјерано и расељено]] широм источне Европе ({{јез-њем|Heimatvertriebene}}). Њемачка је изгубила [[Бивше источне области Њемачке|отприлике четвртину]] предратне територије.{{sfn|Demshuk|2012|p=}} [[Стратешко бомбардовање|Стратешким бомбардовањем]] и борбама на копну уништени су многи градови и споменици културе.