Димитрије Матић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
||
Ред 29:
Као министар просвете отворио је прву учитељску школу у кнежевини Србији, у Крагујевцу 27. јануара 1871. године.<ref>[http://www.vreme.com/cms/view.php?id=897857 Традиција, смерови, Болоња („Време“, 19. новембар 2009)]</ref>
Редовни члан [[Друштво српске словесности|Друштва српске словесности]] постао је 1. августа 1848. Председник овог друштва био је од 22. октобра 1859. до 29. марта 1860, по положају као министар просвете. Потпредседник је био 1863. Укидањем Друштва српске словесности и оснивањем [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] постао је његов почасни члан од оснивања 29. јула 1864. Редовни члан Српског ученог друштва постао је 6. фебруара 1869.<ref>
Бавио се превођењем, тако су 1844. објављена два његова превода „[[Марко Аурелије]], цар римски“ [[Игнац Аурел Феслер|Игнаца Аурел Феслера]] {{COBISS|ID=149887495}} и „Похвала Марку Аурелију“ [[Тома Кемпијски|Томе Кемпијског]] {{COBISS|ID=149886471}}. Ови преводи су имали друга издања редом 1863. и 1882. године. Превео је „Машатову малу француску граматику“ 1854. године {{COBISS|ID=136992007}}. Осим тога у облику прерађеног превода штампао је „Науку о васпитању“ Густава Адолфа Рикеа у три дела 1866–1868, и „Историју филозофије“ по Алберту Швеглеру у два дела 1865. године. Написао је: „Објашњење Грађанског законика“ у три књиге 1850–1851, укупно 1291 страна {{COBISS|ID=512002406}}, „Јавно право Књажества Србије“ 1851. године {{COBISS|ID=34037255}}, „Начела умног државног права“ 1851. године {{COBISS|ID=33743623}} за коју постоји савремено издање из 1995. године {{COBISS|ID=98201351}}. Дневник из периода студирања у Немачкој објављен је под насловом „Ђачки дневник 1845-1848“ и штампан 1974. године.{{COBISS|ID=25004303}}
| |||