Приморци (Срби) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознака: додавање потенцијално проблематичних линкова |
|||
Ред 14:
[[Василије Петровић]] [[1757]]. године Приморце не сматра Црногорцима јер их одваја у писму млетачком дужду (Montenegrini, Primorschi, Esexhi e Bergiani...) <ref>{{Cite book|last= Петровић|first= Василије|authorlink= |coauthors= |title= Старине, књига 10., pp. 32 |year=1878|url=https://www.scribd.com/document/292356980/Časopis-Starine-knjiga-X-JAZU-Zagreb-1878 |publisher=ЈАЗУ |location=Загреб |id=}}</ref>
[[Александар Пишчевић]] у својим мемоaрима пише о српској националности [[Паштровићи|Паштровића]] као и о далматинском [[Хусари|хусарском]] пуку у [[Нова Србија (област)|Новој Србији]] <ref>{{Cite book|last= Пишчевић|first= Александар|authorlink= |coauthors= |title=Мој живот (1746.-1805.), стр. 25.,31. и 30.|year=2003.|url= |publisher= Матица српска и Српско-украјинско друштво|location= Нови Сад |id=}}</ref> : {{цитат|Породица Пишчевић је племићка, српске националности. Она потиче из Далмације, из провинције Паштровића. То доказују многи породични документи који су ми остали после очеве смрти... Тада је Русија намеравала да предузме нешто са Србима који живе на обалама Дунава и Јадранског мора... И мом је оцу поверено да оснује Далматински хусарски пук у Новој Србији }}▼
[[Сава Петровић Његош]] се Приморцима Дубровчанима у три своја писма, обраћао као Србима:
"...да учините нашој церкви и народу черногорскому једном сумом од асприх како Сербли Сербима и својима сусједима..." <ref>{{Cite book|last= Петровић Његош|first= Сава|authorlink= |coauthors= |title=Вјесник, бр. 16., Писма црногорских поглавица из друге половине 18. столећа, писмо Саве Петровића Дубровчанима од 1. септембра 1763. стр. 225. |year=1941|url= https://library.hungaricana.hu/en/view/CroatianStateArchives_AV_I_16_1914/?pg=230&layout=s |publisher=ЈАЗУ |location=Загреб |id=}}</ref> , "...који се ви још од нашега србскога језика находите..." <ref>{{Cite book|last= Петровић Његош|first= Сава|authorlink= |coauthors= |title=Вјесник, бр. 16., Писма црногорских поглавица из друге половине 18. столећа, писмо Саве Петровића Дубровчанима од 15. јуна 1767. стр. 226. |year=1914.|url=https://library.hungaricana.hu/en/view/CroatianStateArchives_AV_I_16_1914/?pg=231&layout=s |publisher=ЈАЗУ |location=Загреб |id=}}</ref> <ref>{{Cite book|last= Ђерић|first=Василије |authorlink= |coauthors= |title= О српском имену по западнијем крајевима нашег народа, стр. 34.|year=1914.|url= https://www.scribd.com/document/168225005/O-srpskom-imenu-po-zapadnijem-krajevima-nasega-naroda-1914-Vasilije-Djeric?fbclid=IwAR3wq---PotrNoLvX0SNPGEdW0N0JgK8s0SuCOdKd6m9zcp6Rh03QeESj94 |publisher= |location=Биоград |id=}}</ref> , "Ваша славна република зна, да је све господство и слава сербска пала и ништа није остало до вас... може се сербска земља с вама похвалити." <ref>{{Cite book|last= Петровић Његош|first= Сава|authorlink= |coauthors= |title= Писма црногорских поглавица из друге половине 18. столећа, писмо Саве Петровића Дубровчанима од 25. јула 1775. стр. 227.|year=1914.|url=https://library.hungaricana.hu/en/view/CroatianStateArchives_AV_I_16_1914/?pg=232&layout=s |publisher=ЈАЗУ |location=Загреб |id=}}</ref> <ref>{{Cite book|last= Ђерић|first=Василије |authorlink= |coauthors= |title= Вјесник, бр. 16., О српском имену по западнијем крајевима нашег народа, стр. 34.|year=1914.|url= https://www.scribd.com/document/168225005/O-srpskom-imenu-po-zapadnijem-krajevima-nasega-naroda-1914-Vasilije-Djeric?fbclid=IwAR3wq---PotrNoLvX0SNPGEdW0N0JgK8s0SuCOdKd6m9zcp6Rh03QeESj94 |publisher= |location=Биоград |id=}}</ref>
▲[[Александар Пишчевић]] у својим мемоaрима пише о српској националности [[Паштровићи|Паштровића]] као и о далматинском [[Хусари|хусарском]] пуку у [[Нова Србија (област)|Новој Србији]] <ref>{{Cite book|last= Пишчевић|first= Александар|authorlink= |coauthors= |title=Мој живот (1746.-1805.), стр. 25.,31. и 30.|year=2003.|url= |publisher= Матица српска и Српско-украјинско друштво|location= Нови Сад |id=}}</ref> : {{цитат|Породица Пишчевић је племићка, српске националности. Она потиче из Далмације, из провинције Паштровића. То доказују многи породични документи који су ми остали после очеве смрти... Тада је Русија намеравала да предузме нешто са Србима који живе на обалама Дунава и Јадранског мора... И мом је оцу поверено да оснује Далматински хусарски пук у Новој Србији }}
[[Петар I Петровић Његош]] их спомиње у бројним посланицама и писмима <ref>{{Cite book|last= Петровић Његош|first= Петар I|authorlink= |coauthors= |title= Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Петар Први Јовану Радоњићу, стр.239., писмо бр. 81. од 11.10.1799.|year=2015|url= |publisher= Светигора|location= Цетиње |id=}}</ref>. {{цитат|Међутијем пазите да Цетињане, ако дођоше, с Паштровићима умирите... и за све ствари које су међу Церногорцима и Приморцима.}}
| |||