Краљевина Црна Гора — разлика између измена

| Религија = [[Православље]]

| Валута = [[Црногорски перпер]]

| Тип_владавине = [[Уставна монархија]]

| Титула_владара = [[Списак владара Црне Горе|Краљ Црне Горе]]

| Догађај1 = Проглашење Николе I за краља

| Датум_догађај1 = [[28. август]] [[1910]].

| Датум_догађај2 = [[30. мај]] [[1913]].

| Догађај3 = Окупација од стране [[Аустроугарска|Аустроугарске]]

| Претходник2 =

| Застава_Следбеник2 = Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg

| Застава_Претходник3 =

| Претходник3 =

| Застава_Следбеник3 = Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg

| Портал = Историја

}}

Очекивани резултат сагласности балканских држава, био је дипломатска акција на склапању војно-политичког савеза за рат против [[Османско царство|Османлија]]. Најприје су се договориле и [[Краљевина Бугарска|Бугарска]] и [[Краљевина Грчка|Грчке]]. Потписивањем споразума са [[Краљевина Србија|Србијом везе]] , септембра [[1912]]. године, овом савезу је приступила и Црна Гора. Према споразуму Црногорска војска је требало да главнином снага дејствује према [[скадар|Скадру]], Сјеверној Албанији и Македонији, док је њен мањи усмјерен према Новопазарском Санџаку. Између чланица савеза постигнут је споразум да, до 15. октобра, објаве рат [[Османско царство|Османлијском царству]]. Црна Гора је прихватила да прва ступи у рат. Сходно договору, Црна гора је, 26. септембра 1912. године, објавила рат [[Османско царство|Османлијском царству]]. У врјеме објаве рата, Црногорска војска имала је нешто више од 35000 војника. Била је подијељена у три оперативне групе: Приморску, Зетску и Источну. Приморски одред имао је 8000 војника, Зетски око 15000, а Источни одред око 13000 војника. За команданта Приморског одреда постављен је бригадир [[Митар Мартиновић]], за команданта Зетског-престолонасљедик [[Данило Петровић (принц)|Данило]], а за команданта Источног одреда сердар [[Јанко Вукотић]]. Задатак Приморског и Зетског одреда био је да заузму [[Скадар]], што је био најважнији ратни циљ Црне Горе, док је Источни одред требало да спријечи продор османлијских снага преко [[Тара (река)|Таре]] и заузме Полимље и Метохију.

 

 

Док су трајале операције Зетског и Приморског одреда за опкољавање Скадра, Источни одред је кренуо према Пољимљу и Метохији. За нешто мање од тридесте дана од 26. септембра до 22. октобра Црногорска војска заузела је [[Мојковац]], [[Беране]], [[Бијело Поље]], [[Рожаје]], [[Пљевља]], [[Плав]], [[Гусиње]], [[Пећ]] и [[Ђаковица|Ђаковицу]]. До краја октобра (почетка новембра по новом календар) у сви новоослобођеним крајевима успостављена је црногорска власт. Након завршетка операција већи дио Источног одреда пребачен је у [[Скадар]].

Стварањем ове „нова” Црне Горе, нијесу се само стекли услови да се она за кратко вријеме кострујише као другачија друштвена, културолошка и политичка заједница од оне која је створена 1878. године, већ и да се у потпуности маргинализује друштвено, културолошко и политичко биће које је представљало историско језгро црногорске државе. Она традиционална, „херојска” или нахијска Црна Гора, Црна Гора између [[Скадарско језеро|Скадарског језера]] и [[Ловћен]]а, ријеке [[Морача|Мораче]] и Паштровачке горе, која је стекла независност у XВIII вијеку и створила независну државу, постала је 1914. године друштвена и културолаошка мањина. У цјелини гледано, добици Црне Горе у Балканским ратовима нијесу били за превелико радовање. Сирмомашна и исцрпљена држава добила је велики простор, који је, ако хоће да јој буде од користи, најприје морала да администраткивног уреди, комуникацијски повеже са државним средиштем и социјалног култивише. Ни за један од тих подухвата, црногорска држава није ималал снаге. Још је већи проблем за црногорску државу био како да код 180000 нових поданика, који [[Османско царство|Османлиско царство]] сматрали својом државом, развије осјећај лојалности. Велика насиља, која су према, развије осјећај лојалности. Велика насиља, која су према неправославном становништву током рата чињена, учинила су тај задатак још тежим, а понегдје чак и немогућим.

 

<gallery>

Датотека:Montenegro1913 sr.png|Краљевина Црна Гора 1913.

Повод за рат био је атентат на аустроугарског престолонасљедника, надвојводу [[Франц Фердинанд|Франца Фердинанда]], у [[Сарајево|Сарајеву]] 15/28. јуна 1914. године. [[Аустроугарска|Аустроугарски]] надвојвода [[Франц Фердинанд]] боравио је у Босни и Херцеговини током јуна 1914. године да би, као генерални инспектор њених оружаних снага присуствао маневрима. Посљедни дан боравка, 28. јун, био је предвиђен за посјету [[Сарајево|Сарајеву]]. Тог дана око 11 часова, док се након посјете Градској вијећници возио са супругом у отвореном аутомобилу, [[Гаврило Принцип]], припадник револуционарне организације [[Млада Босна]] испалио је према њима неколико хитаца из пиштоља. Меци су погодили аустриског престолодасљедника и његову супругу и за мање од петанаестак минута обоје су издахнули.

 

 

На страну [[Краљевина Србија|Србије]] одмах је стала [[Руска Империја|Русија]], која је два дана касније нардеила општу мобилизацију. Услиједила је реакција [[Немачко царство|Њемачке]], која објављује рат [[Руска Империја|Русији]]. За само неколико дана [[Немачко царство|Њемачка]] је објавила рат [[Француска|Француској]], напала [[Белгија|Белгију]], [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Британија]] је објавила рат [[Немачко царство|Њемачкој]], а [[Аустроугарска]] [[Руска Империја|Русији]], Tako je sukob između Srbije i Austrougarske prerastao u svjetski rat. Crnoj Gori ljeta 1914. godine nije bilo do rata, поготово не до сукоба са својим моћним сусједом-Аустроугарском. Али, када је дошло до сукоба између Србије и Аустроугарске, те када се у тај рат укључила и Русија, она другог избора, осим уласка у рат, није имала. Краљ Никола је истог дана када је Аустроугарска објавила рат Србији, наредио мобилизацију црногорске војске. Тиме је већ било јасно да ће се и Црна Гора ускоро наћи у рату. Услиједило је неколико формалних потеза: Црногорска народна скупштина је затражила од Владе да објави рат Аустроугарској, а краљ и Влада су 6. августа, уважавајући молбу Скупштине, донијели одлуко о објави рата. На почетку тог великог сукоба 1914. године, Краљевина Црна Гора је једна од осам ратујућих земаља. На једној страни, савезничке државе су биле: Русија, Француска, Велика Британија, Србија, Белгија и Црна Гора, а на другој: Аустроугарска и Њемачка