Отворите главни мени

Промене

м
Бот: исправљена преусмерења
| Религија = [[Православље]]
| Валута = [[Црногорски перпер]]
| Законодавна_власт = [[Народна скупштина (ЦрнаКраљевине Гора)Црне Горе|Народна Скупштина]]
| Тип_владавине = [[Уставна монархија]]
| Титула_владара = [[Списак владара Црне Горе|Краљ Црне Горе]]
| Догађај1 = Проглашење Николе I за краља
| Датум_догађај1 = [[28. август]] [[1910]].
| Догађај2 = [[Лондонски мирспоразум (1913)|Лондонски мир]]
| Датум_догађај2 = [[30. мај]] [[1913]].
| Догађај3 = Окупација од стране [[Аустроугарска|Аустроугарске]]
| Претходник2 =
| Застава_Следбеник2 = Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg
| Следбеник2 = [[Црна Гора (1918—1922)|Црна Гора (покрајина)]] ([[Краљевина Срба, Хрвата и СловенацаЈугославија|Краљевина СХС]])
| Застава_Претходник3 =
| Претходник3 =
| Застава_Следбеник3 = Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg
| Следбеник3 = [[Јужна Србија (1919—1922)|Јужна Србија (провинција)]] ([[Краљевина Срба, Хрвата и СловенацаЈугославија|Краљевина СХС]])
| Портал = Историја
}}
Очекивани резултат сагласности балканских држава, био је дипломатска акција на склапању војно-политичког савеза за рат против [[Османско царство|Османлија]]. Најприје су се договориле и [[Краљевина Бугарска|Бугарска]] и [[Краљевина Грчка|Грчке]]. Потписивањем споразума са [[Краљевина Србија|Србијом везе]] , септембра [[1912]]. године, овом савезу је приступила и Црна Гора. Према споразуму Црногорска војска је требало да главнином снага дејствује према [[скадар|Скадру]], Сјеверној Албанији и Македонији, док је њен мањи усмјерен према Новопазарском Санџаку. Између чланица савеза постигнут је споразум да, до 15. октобра, објаве рат [[Османско царство|Османлијском царству]]. Црна Гора је прихватила да прва ступи у рат. Сходно договору, Црна гора је, 26. септембра 1912. године, објавила рат [[Османско царство|Османлијском царству]]. У врјеме објаве рата, Црногорска војска имала је нешто више од 35000 војника. Била је подијељена у три оперативне групе: Приморску, Зетску и Источну. Приморски одред имао је 8000 војника, Зетски око 15000, а Источни одред око 13000 војника. За команданта Приморског одреда постављен је бригадир [[Митар Мартиновић]], за команданта Зетског-престолонасљедик [[Данило Петровић (принц)|Данило]], а за команданта Источног одреда сердар [[Јанко Вукотић]]. Задатак Приморског и Зетског одреда био је да заузму [[Скадар]], што је био најважнији ратни циљ Црне Горе, док је Источни одред требало да спријечи продор османлијских снага преко [[Тара (река)|Таре]] и заузме Полимље и Метохију.
 
Ратна дејства против Османлијског царства започела су истог дана кад је објављена прокламација о објави рата. Ујутро, 26. септембра, са брда Горице, Краљев син Петар испалио је први топовски метак према турском утврђењу. Овом чину присуствовао је и [[Никола I Петровић|Краљ Никола]]. Усљедио је напад Зетског одреда на утврђење око [[Тузи]], и њихово освајање. Пут црногорској војсци према [[Скадар|Скадру]] био је отворен. Крајем октобра 1912. године започела је опсада града. Готово у исто врјеме и Приморски одред је из рејона [[Бар]]а кренуо према Тарабошу и Бојани. Након заузимања Османлијских утврђења одред је посљедних дана октобра опсјео [[Скадар]] и заузео [[Љеш]] и [[МедоваСвети Јован (Медовски)|Медову]].
 
Док су трајале операције Зетског и Приморског одреда за опкољавање Скадра, Источни одред је кренуо према Пољимљу и Метохији. За нешто мање од тридесте дана од 26. септембра до 22. октобра Црногорска војска заузела је [[Мојковац]], [[Беране]], [[Бијело Поље]], [[Рожаје]], [[Пљевља]], [[Плав]], [[Гусиње]], [[Пећ]] и [[Ђаковица|Ђаковицу]]. До краја октобра (почетка новембра по новом календар) у сви новоослобођеним крајевима успостављена је црногорска власт. Након завршетка операција већи дио Источног одреда пребачен је у [[Скадар]].
Стварањем ове „нова” Црне Горе, нијесу се само стекли услови да се она за кратко вријеме кострујише као другачија друштвена, културолошка и политичка заједница од оне која је створена 1878. године, већ и да се у потпуности маргинализује друштвено, културолошко и политичко биће које је представљало историско језгро црногорске државе. Она традиционална, „херојска” или нахијска Црна Гора, Црна Гора између [[Скадарско језеро|Скадарског језера]] и [[Ловћен]]а, ријеке [[Морача|Мораче]] и Паштровачке горе, која је стекла независност у XВIII вијеку и створила независну државу, постала је 1914. године друштвена и културолаошка мањина. У цјелини гледано, добици Црне Горе у Балканским ратовима нијесу били за превелико радовање. Сирмомашна и исцрпљена држава добила је велики простор, који је, ако хоће да јој буде од користи, најприје морала да администраткивног уреди, комуникацијски повеже са државним средиштем и социјалног култивише. Ни за један од тих подухвата, црногорска држава није ималал снаге. Још је већи проблем за црногорску државу био како да код 180000 нових поданика, који [[Османско царство|Османлиско царство]] сматрали својом државом, развије осјећај лојалности. Велика насиља, која су према, развије осјећај лојалности. Велика насиља, која су према неправославном становништву током рата чињена, учинила су тај задатак још тежим, а понегдје чак и немогућим.
 
Крај Балканских ратова донио је Црној Гори још један проблем, можда и највећи. С протјеривањем Османлијског царства са Балкана, нестао је и разлог који је Црну Гору чинио важним за велике силе, првенствено за [[Руска империјаИмперија|Русију]]. Због тога је руска политика послије 1913. године, све отвореније заступала становништво да је Црна Гора завршила своју државну мисију и да је послије уклапања Османлијског царства са Балкана, треба припојити Србији.
<gallery>
Датотека:Montenegro1913 sr.png|Краљевина Црна Гора 1913.
Повод за рат био је атентат на аустроугарског престолонасљедника, надвојводу [[Франц Фердинанд|Франца Фердинанда]], у [[Сарајево|Сарајеву]] 15/28. јуна 1914. године. [[Аустроугарска|Аустроугарски]] надвојвода [[Франц Фердинанд]] боравио је у Босни и Херцеговини током јуна 1914. године да би, као генерални инспектор њених оружаних снага присуствао маневрима. Посљедни дан боравка, 28. јун, био је предвиђен за посјету [[Сарајево|Сарајеву]]. Тог дана око 11 часова, док се након посјете Градској вијећници возио са супругом у отвореном аутомобилу, [[Гаврило Принцип]], припадник револуционарне организације [[Млада Босна]] испалио је према њима неколико хитаца из пиштоља. Меци су погодили аустриског престолодасљедника и његову супругу и за мање од петанаестак минута обоје су издахнули.
 
Вијест о сарајевском атентату стигла је на [[Цетиње]] истог дана ок 17 сати. У вријеме када је на [[Цетиње]] стигла вијест о сарајевском атентату, [[Никола I Петровић|краљ Никола]] је био у возу, на путу између [[Салцбург]]а и [[Трст]]а. Црногорски краљ се вратио у земљу два дана након атентата и одмах по доласку је упутио телеграм саучешћа аустроугарском цару [[Франц ЈосифЈозеф|Францу Јосифу]]. Прогласио је и петнаестодневну дворску жалост. Одговорним за атентат [[Аустроугарска|Хабсбуршка монархија]] сматрала је владу [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]], којој је доставила Ноту са захтјевом да се кривица казне и да њени органи учествују у истрази. Будући да је оцијењено да захтјеви аустроугарске владе угрожавају државни интегритет [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]], српска влада их је одбила. То је монарихи послужило ка повод да јој 28. јула 1914. објави рат. Краљ Никола је истог дана када је Аустроугарска објавила рат Србији, наредио мобилизацију црногорске војске. Услиједило је неколико формалних потеза: Црногорска народна скупштина је затражила од Владе да објави рат Аустроугарској, а краљ и Влада су 6. августа, уважавајући молбу Скупштине, донијели одлуко о објави рата. На почетку тог великог сукоба 1914. године, Краљевина Црна Гора је једна од осам ратујућих земаља. На једној страни, савезничке државе су биле: Русија, Француска, Велика Британија, Србија, Белгија и Црна Гора, а на другој: Аустроугарска и Њемачка.
 
На страну [[Краљевина Србија|Србије]] одмах је стала [[Руска Империја|Русија]], која је два дана касније нардеила општу мобилизацију. Услиједила је реакција [[Немачко царство|Њемачке]], која објављује рат [[Руска Империја|Русији]]. За само неколико дана [[Немачко царство|Њемачка]] је објавила рат [[Француска|Француској]], напала [[Белгија|Белгију]], [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Британија]] је објавила рат [[Немачко царство|Њемачкој]], а [[Аустроугарска]] [[Руска Империја|Русији]], Tako je sukob između Srbije i Austrougarske prerastao u svjetski rat. Crnoj Gori ljeta 1914. godine nije bilo do rata, поготово не до сукоба са својим моћним сусједом-Аустроугарском. Али, када је дошло до сукоба између Србије и Аустроугарске, те када се у тај рат укључила и Русија, она другог избора, осим уласка у рат, није имала. Краљ Никола је истог дана када је Аустроугарска објавила рат Србији, наредио мобилизацију црногорске војске. Тиме је већ било јасно да ће се и Црна Гора ускоро наћи у рату. Услиједило је неколико формалних потеза: Црногорска народна скупштина је затражила од Владе да објави рат Аустроугарској, а краљ и Влада су 6. августа, уважавајући молбу Скупштине, донијели одлуко о објави рата. На почетку тог великог сукоба 1914. године, Краљевина Црна Гора је једна од осам ратујућих земаља. На једној страни, савезничке државе су биле: Русија, Француска, Велика Британија, Србија, Белгија и Црна Гора, а на другој: Аустроугарска и Њемачка
1.506.851

измена