Руски грађански рат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 70:
Позорница је сада била спремна за кључну годину грађанског рата. Бољшевичка влада је чврсто контролисала срце Русије, од Петрограда до Москве и јужно до [[Волгоград]]а. Против ове владе на истоку, адмирал Колчак је имао малу армију и контролу над делом Транссибирске железнице. На југу су козачке армије контролисале велик део Дона и Украјине. На [[Кавкаске планине|Кавказу]] генерал Дењикин је окупио армију. У новооснованој држави [[Естонија|Естонији]], генерал Јуденич је организовао армију. Естонија је била нескривено против бољшевика и борила се против њих од новембра 1918. Французи су заузели [[Одеса|Одесу]], а Британци [[Мурманск]]. Британци и Американци су заузели [[Архангељск|Архангелск]], а Јапанци су заузели Владивосток.
 
Троцки је наредио бољшевицима да прво поврате Украјину. Ово је остварено у краткој кампањи у зиму-пролеће 1919. Козаци су били неспособни да се организују и искористе своје успехе са краја 1917. То је за последицу имало да, када је совјтескасовјетска против-офанзива почекапочела јануара 1919. под бољшевичким командантом [[Владимир Антонов|Владимиром Антоновим]], козачке снаге су се брзо распале. Црвена армија је освојила [[Кијев]] [[3. фебруар]]а [[1919]], а десет дана касније, са својом армијом у расулу, генерал Каљедин је извршио самоубиство. [[Ростов]] је освојен у марту 19181919. Козачка Добровољачка армија се евакуисала у [[Кубањ]], где се придружила [[Кубански козаци|Кубанским козацима]] да би покренули неуспешан напад на [[Краснодар|Јекатеринодар]]. Генерал Корнилов је убијен у борбама [[13. април]]а. Команда над операцијом је прешла генералу Дењикину који је искористио неколико наредних месеци да поново организује своју козачку војску. У октобру је од срчаног удара преминуо генерал Алексејев, а генерал Дењикин је постао (барем теоријски) врховни вођа армија Белих у јужној Русији.
 
Са бољшевичким трупама за које се чинило да су победиле у Украјини, Французи су повукли своје војнике из Одесе [[8. април]]а 1919. Француски војници се скоро нису ни борили – разумљива одлука због конфузије која је трајала годину и по дана. Ипак, када су се они повукли, десетине хиљада људи који су се бојали бољшевика и који су побегли у Одесу, су остављени на милост Црвеној армији.
 
Док се рат водио у Украјини, Троцки је послао другу армију против Колчакових снага. Ова армија, коју је предводио способан командант [[Михаил Тухачевски]], је повратила Јекатеринбург [[27. јануар]]а 1919. и наставила да потискује Беле дуж Транссибирске железнице. Обе стране су имале победе и поразе, али је до средине лета Црвена армија била већа од Беле армије и освајала је земљу коју је изгубила раније. Британци и Американци су повукли своје снаге из Мурманска и Архангелска пре почетка зиме, мало постигавши у рату. Црвена армија је освојила Омск [[14. новембар|14. новембра]] 1919. Адмирал Колчак је изгубио контролу над својом владом након свог пораза и Бела армија у Сибиру је у бити престала да постоји до децембра.
 
Иако је Велика Британија повукла своје војнике, наставила је да пружа уначајнузначајну војну помоћ (новац, оружје, муницију и неке војне саветнике) Белој армији током 1919, посебно генералу Јуденичу. Без њихове помоћи Беле армије би вероватно изгубиле рат много раније због недостатка оружја.
 
У рано лето, КауасускаКавкаска армија (сада под командом генерала Врангела) је напала на север, покушавајући да ослаби притисак на Колчакову армију или чак да се споји са њом. Врангелове трупе су успеле да освоје Волгоград (Царицин) [[17. јун]]а 1919. Троцки је на ову претњу одговорио слањем Тухачевског са новом војском против Врангелових војника. Врангелова војска, суочена са бројнијим непријатељем се повукла на југ, оставивши Волгоград бољшевицима.
 
Касније током лета, друга козачка група звана Донска армија под командом козачког [[хетманатаман]]а [[Петар Краснов|Петра Краснова]] је напала у Украјини. Црвена армија, развучена због борби на свим фронтима, је била приморана да напусти Кијев [[2. септембар|2. септембра]] 1919. Красновљева Донска армија је наставила на север у правцу [[Вороњеж]]а, али је тамо поражена од армије под командом Тухачевског [[24. октобар|24. октобра]]. Армија Михаила Тухачевског се потом обрушила на другу претњу, обновљену козачку Добровољачку армију и уништила ју је код [[Орел]]а у новембру. Црвена армија је поново освојила Кијев [[17. децембар|17. децембра]], а поражени Козаци су побегли према [[Црно море|Црном мору]].
 
Док су Беле армије поражене на југу, у центру и на истоку, постојала је још једна претња за владу бољшевика. Ова претња је долазила од генерала Јуденича који је провео пролеће и лето организујући малу армију у Естонији, уз британску помоћ. У октобру 1919. је покушао да освоји Петроград изненадним нападом са војском од око 20.000 људи. Напад је добро извршен, са ноћним нападима и маневрима да се нападну бокови бранилачке Црвене армијаармије. Јуденич је такође имао 6 британских [[тенк]]ова који су изазивали панику где год суби се појављивалипојавили. До [[19. октобар|19. октобра]], Јуденичове трупе су дошле до предграђа Петрограда. Бољшевичко вођство у Москви је било спремно да преда Петроград, али је Троцки одбио да прихвати губитак и лично је отишао у град да организује одбрану. Троцки је урадио све што је могао да би одбранио град, укључујући наоружавање индустријских радника и наређење да се пребаци војска из Москве. За неколико недеља, Црвена армија која је бранила Петроград се троструко повећала и три пута је била бројнија од Јуденичове војске. У том тренутку је Јуденич прекинуо свој напад и повукао своју војску у Естонију. Након свог повратка у Естонију, његова армија је разоружана према наређењу естонске владе. Бољшевичке снаге које су пратиле Јуденича је одбила естонска војска. Након [[Тартуовски мир|Тартуовског мира]], већина Јуденичових војника је отишлоотишла у изгнанство.
 
Ове победе бољшевика над Красновљевом козачком војском код Вороњежа, Јуденичом код Петрограда и Колчаком код Омска – све у периоду од месец дана – су преокренуле рат. Сасвим случајно је бољшевичка влада победила све своје унутрашње непријатеље; преостало је само да се почисте остаци.