Бој на Равњу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
→Припреме: Linkovi ознака: уређивање извора (2017) |
||
Ред 28:
[[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] је успоставио одбрамбену линију на западу, која иде линијом [[Цер (планина)|Цер]]-[[Китог]]-[[Равње (Сремска Митровица)|Равње]] на [[Засавица I|Засавици]]. Такође, утврђује и [[Шабачко поље]].
У току августа [[1813]]. године, устаничке снаге у [[Мачва|Мачви]] које су предводили [[Прота Матија Ненадовић|Прота Матеја Ненадовић]], [[Стојан Чупић]], [[Зека Буљубаша]] и други, успешно су задржавали турске продоре који су ишли поред [[Сава|Саве]]. Устаници су ту ископали низ малих шанчева и ту дочекивали турску војску. Када је ту стигао и [[Милош Обреновић]] са рудничком војском и [[Петроније Шишо]] са својим момцима, устаници граде и добро утврђују огроман [[Шанац (пољско утврђење)|шанац]], између Саве и [[Засавица|Засавице]] у Равњу, који је у продуженој линији имао 560 корака између Саве и Засавице. Зека Буљубаша се са својим хајдуцима сместио на десном крилу шанца, а до њега Петроније Шишо. На овом шанцу први се нашао [[Сима Катић|војвода Сима Катић - Прекодринац]]. После њега су дошле војводе Милош Обреновић са Рудничанима, прота Матеја са Ваљевцима, Лука Лазаревић, Стојан Чупић са Мачванима и Зека Буљубаша са својим голаћима из Парашнице.
Тако се на Равњу окупило око 3000 устаника са око пет топова, док је Турска војска бројала око 15000 људи на челу са везиром Али-пашом Деренделијом и његовим замјеником Сулејман- пашом Скопљаком, командантом турске коњице.
| |||