Сима Катић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
ознака: уређивање извора (2017)
Hronoloski poredak paragrafa
ознака: уређивање извора (2017)
Ред 4:
 
=== Црква у Глоговцу ===
Када је [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] после [[Битка на Мишару|Мишарске битке]] 1806. зашао у Мачву, нашао је свега три цркве: цркву у Црној Бари, цркву између Белотића и Метковића и цркву у Глушцима. Свакој од њих поклонио је по звоно.
 
После ослобођења 1815. године народ је довукао грађу да начини нову цркву. Међутим, спречио га је у томе Мачванин буљубаша Сима Катић, који је своје седиште имао у Глоговцу па је желео да цркву ту и премести.<ref>{{Cite web|url=http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/11/article-16.html|title=СВЕТИ ЂОРЂЕ У ХАЈДУК СТАНКОВОМ СЕЛУ|last=Милошевић|first=Зоран|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> Цркви су припадала села:
* Црна Бара,
Линија 13 ⟶ 15:
Ниједно од набројаних села није хтело да пристане да се црква премести у Глоговац. Катић обећа Бадовинчанима да ће им озидати цркву у њиховом селу ако му за ноћ превуку грађу намењену цркви до његовог чардака у Глоговцу. Бадовинчани то учине и тако је Црна Бара остала без своје цркве.
 
Када је [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] после [[Битка на Мишару|Мишарске битке]] 1806. зашао у Мачву, нашао је свега три цркве: цркву у Црној Бари, цркву између Белотића и Метковића и цркву у Глушцима. Свакој од њих поклонио је по звоно. ТоЦрквено звоно и двери са црнобарске цркве Катић је поклонио Бадовинчанима као награду што су га послушали и пренели грађу у Глоговац. Звоно је доцније пало са звоника бадовиначке цркве и разбило се. [[Александар Карађорђевић (кнез)|Кнез Александар Карађорђевић]] наредио је да се разбијено звоно прелије, што је и учињено у Крагујевцу 1848. и враћено је цркви. После аустроугарске окупације Србије њихове власти су наредиле да се покупе сва звона и тада му се губи сваки траг. Двери су и данас на бадовиначкој цркви и на њима стоји уклесана 1741. година.
 
=== Референце ===