Краљевина Црна Гора — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м pravopis |
||
Ред 101:
Повод за рат био је атентат на аустроугарског престолонасљедника, надвојводу [[Франц Фердинанд|Франца Фердинанда]], у [[Сарајево|Сарајеву]] 15/28. јуна 1914. године. [[Аустроугарска|Аустроугарски]] надвојвода [[Франц Фердинанд]] боравио је у Босни и Херцеговини током јуна 1914. године да би, као генерални инспектор њених оружаних снага присуствао маневрима. Посљедни дан боравка, 28. јун, био је предвиђен за посјету [[Сарајево|Сарајеву]]. Тог дана око 11 часова, док се након посјете Градској вијећници возио са супругом у отвореном аутомобилу, [[Гаврило Принцип]], припадник револуционарне организације [[Млада Босна]] испалио је према њима неколико хитаца из пиштоља. Меци су погодили аустриског престолодасљедника и његову супругу и за мање од петанаестак минута обоје су издахнули.
Вијест о сарајевском атентату стигла је на [[Цетиње]] истог дана ок 17 сати. У вријеме када је на [[Цетиње]] стигла вијест о сарајевском атентату, краљ [[Никола I Петровић|
На страну [[Краљевина Србија|Србије]] одмах је стала [[Руска Империја|Русија]], која је два дана касније нардеила општу мобилизацију. Услиједила је реакција [[Немачко царство|Њемачке]], која објављује рат [[Руска Империја|Русији]]. За само неколико дана [[Немачко царство|Њемачка]] је објавила рат [[Француска|Француској]], напала [[Белгија|Белгију]], [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Британија]] је објавила рат [[Немачко царство|Њемачкој]], а [[Аустроугарска]] [[Руска Империја|Русији]], Tako je sukob između Srbije i Austrougarske prerastao u svjetski rat. Crnoj Gori ljeta 1914. godine nije bilo do rata, поготово не до сукоба са својим моћним сусједом-Аустроугарском. Али, када је дошло до сукоба између Србије и Аустроугарске, те када се у тај рат укључила и Русија, она другог избора, осим уласка у рат, није имала. Краљ Никола је истог дана када је Аустроугарска објавила рат Србији, наредио мобилизацију црногорске војске. Тиме је већ било јасно да ће се и Црна Гора ускоро наћи у рату. Услиједило је неколико формалних потеза: Црногорска народна скупштина је затражила од Владе да објави рат Аустроугарској, а краљ и Влада су 6. августа, уважавајући молбу Скупштине, донијели одлуко о објави рата. На почетку тог великог сукоба 1914. године, Краљевина Црна Гора је једна од осам ратујућих земаља. На једној страни, савезничке државе су биле: Русија, Француска, Велика Британија, Србија, Белгија и Црна Гора, а на другој: Аустроугарска и Њемачка
|