Отворите главни мени

Промене

м
pravopis
Повод за рат био је атентат на аустроугарског престолонасљедника, надвојводу [[Франц Фердинанд|Франца Фердинанда]], у [[Сарајево|Сарајеву]] 15/28. јуна 1914. године. [[Аустроугарска|Аустроугарски]] надвојвода [[Франц Фердинанд]] боравио је у Босни и Херцеговини током јуна 1914. године да би, као генерални инспектор њених оружаних снага присуствао маневрима. Посљедни дан боравка, 28. јун, био је предвиђен за посјету [[Сарајево|Сарајеву]]. Тог дана око 11 часова, док се након посјете Градској вијећници возио са супругом у отвореном аутомобилу, [[Гаврило Принцип]], припадник револуционарне организације [[Млада Босна]] испалио је према њима неколико хитаца из пиштоља. Меци су погодили аустриског престолодасљедника и његову супругу и за мање од петанаестак минута обоје су издахнули.
 
Вијест о сарајевском атентату стигла је на [[Цетиње]] истог дана ок 17 сати. У вријеме када је на [[Цетиње]] стигла вијест о сарајевском атентату, краљ [[Никола I Петровић|краљ Никола]] је био у возу, на путу између [[Салцбург]]а и [[Трст]]а. Црногорски краљ се вратио у земљу два дана након атентата и одмах по доласку је упутио телеграм саучешћа аустроугарском цару [[Франц Јозеф|Францу Јосифу]]. Прогласио је и петнаестодневну дворску жалост. Одговорним за атентат [[Аустроугарска|Хабсбуршка монархија]] сматрала је владу [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]], којој је доставила Ноту са захтјевом да се кривица казне и да њени органи учествују у истрази. Будући да је оцијењено да захтјеви аустроугарске владе угрожавају државни интегритет [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]], српска влада их је одбила. То је монарихи послужило ка повод да јој 28. јула 1914. објави рат. Краљ Никола је истог дана када је Аустроугарска објавила рат Србији, наредио мобилизацију црногорске војске. Услиједило је неколико формалних потеза: Црногорска народна скупштина је затражила од Владе да објави рат Аустроугарској, а краљ и Влада су 6. августа, уважавајући молбу Скупштине, донијели одлуко о објави рата. На почетку тог великог сукоба 1914. године, Краљевина Црна Гора је једна од осам ратујућих земаља. На једној страни, савезничке државе су биле: Русија, Француска, Велика Британија, Србија, Белгија и Црна Гора, а на другој: Аустроугарска и Њемачка.
 
На страну [[Краљевина Србија|Србије]] одмах је стала [[Руска Империја|Русија]], која је два дана касније нардеила општу мобилизацију. Услиједила је реакција [[Немачко царство|Њемачке]], која објављује рат [[Руска Империја|Русији]]. За само неколико дана [[Немачко царство|Њемачка]] је објавила рат [[Француска|Француској]], напала [[Белгија|Белгију]], [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Британија]] је објавила рат [[Немачко царство|Њемачкој]], а [[Аустроугарска]] [[Руска Империја|Русији]], Tako je sukob između Srbije i Austrougarske prerastao u svjetski rat. Crnoj Gori ljeta 1914. godine nije bilo do rata, поготово не до сукоба са својим моћним сусједом-Аустроугарском. Али, када је дошло до сукоба између Србије и Аустроугарске, те када се у тај рат укључила и Русија, она другог избора, осим уласка у рат, није имала. Краљ Никола је истог дана када је Аустроугарска објавила рат Србији, наредио мобилизацију црногорске војске. Тиме је већ било јасно да ће се и Црна Гора ускоро наћи у рату. Услиједило је неколико формалних потеза: Црногорска народна скупштина је затражила од Владе да објави рат Аустроугарској, а краљ и Влада су 6. августа, уважавајући молбу Скупштине, донијели одлуко о објави рата. На почетку тог великог сукоба 1914. године, Краљевина Црна Гора је једна од осам ратујућих земаља. На једној страни, савезничке државе су биле: Русија, Француска, Велика Британија, Србија, Белгија и Црна Гора, а на другој: Аустроугарска и Њемачка
1.506.851

измена