Отворите главни мени

Промене

17 бајтова уклоњено ,  пре 11 месеци
м
pravopis; козметичке измене
Слику „Женидба херцога Ферија IV с Јелисаветом Хабзбуршком“ је радио у поентилистичком маниру, пратећи тада актуелне ликовне токове, што се није свидело наручиоцу надвојводи Фернинанду Хабзбуршком. Слика је била одбијена и на крају се нашла у Дубровачкој галерији.
 
'''Таковски устанак''' ради по порџбини краља [[Милан Обреновић|краља Милана Обреновића]]. Ова слика, која се данас налази у [[Народни музеј (Београд)|Народном музеју]] у [[Београд]]у, толико пута је репродукована, да је у свест народа урезана као аутентични приказ тог значајног историјског догађаја за српски народ.
 
Веома значајна историјска слика уследила је око 1900. као поруџбина владе Краљевине Србије за Светску изложбу у Паризу (1900). Било је то „[[Проглашење Душановог законика|Крунисање цара Душана у Скопљу за цара Срба, Грка и Бугара]]“[https://web.archive.org/web/20070210114509/http://www.mgb.org.yu/srp/legati/lgpaja/lpj307_z.htm]. Изузетан труд и рад уметника био је награђен златном медаљом на изложби у Паризу, али и дивљењем критике, колега сликара и публике.
По окончању Првог светског рата, Паја Јовановић неко време борави у Београду, када слика портрете чланова владајуће куће Карађорђевића ('''краља Александра Карађорђевића''', „краљицу Марију Карађорђевић“[https://web.archive.org/web/20070210114522/http://www.mgb.org.yu/srp/legati/lgpaja/lpj15_z.htm]) и декорише капелу на Дедињу.
 
Током 1921-1922. године борави у [[Букурешт|Букурешту]]у, где ради портрете румунског краља Фердинанда и краљице Марије (мајке). Због успеха показаног портретисањем принцезе Марије, имао је посла током целе 1921. године у Букурешту, где овековечава на платну представнике тамошње елите.<ref>"Политика", Београд 1922. године</ref> Убрзо се враћа у Беч где највише времена проводи у свом атељеу.
 
=== Београд ===
1.506.851

измена