Унутрашња македонска револуционарна организација — разлика између измена

[[Датотека:IMRO bands at the Skopje assembly, 1905.jpg|мини|250п|Војводе [[Унутрашња македонскомакедоно-једренска револуционарна организација|ВМОРО]] 1905. (претеча организације ВМРО)]]

'''Унутрашња македонска револуционарна организација''' ({{јез-буг|Вътрешна македонска революционна организация}}, {{јез-мк|Внатрешна македонска револуционерна организација}}), позната по свом [[акроним]]у '''ВМРО''' (од [[бугарски језик|буг.]] и [[македонски језик|мкд.]] ''-{ВМРО}-''), је била [[МакедонциБугари|македонскабугарска]] терористичка организација чија је активност крајем 19. и почетком 20. века била инструмент [[Политика Македоније|великомакедонскевеликобугарске политике]].<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/290546/Internal-Macedonian-Revolutionary-Organization Енциклопедија Британика], Приступљено 27. 4. 2013.</ref>

| yeardate = 2002.

| archivedate = | quote = Унутрашња македонска револуционарна организација основана је у солуну 1893. године као организација, чији је званичан циљ био добијање аутономије за македонску и једренску област.

Македонија је 1912. године ослобођена од Турске[[Отоманско царство|Отоманског царства]] у [[Балкански ратови|Првом балканском рату]]. Подељена је између [[Краљевина Србија|Србије]], [[Краљевина Грчка|Грчке]] и [[Краљевина Бугарска|Бугарске]] одредбама [[Лондонски мир (1913)|Лондонског мира]] потписаног [[30. мај]]а [[1913]]. Након [[Балкански ратови|Балканских ратова]] и [[Први светски рат|Првог светског рата]], незадовољна великобугарска ВМРО наставила је оружану борбу, чиме је стекла репутацију терористичке организације.<ref>[http://www.watsoninstitute.org/project_detail.cfm?id=74 Terrorist Transformations: IMRO and the Politics of Violence. Keith Brown. Brown University, The Watson Institute for International Studies.]{{Мртва веза| date = 9. 2018 | bot = InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 27. 4. 2013.</ref>

Организација је више пута мењала име и делила се на разне огранке. Такође, данас у [[Бугарска|Бугарској]] и [[Република Македонија|БЈРМРепублици Македонији]] постоје политичке партије под тим именом.{{чињеница| date = 01. 2016.}}

Организација је основана [[5. новембар|5. новембра]] [[1893]]. у кући солунског [[Бугари|бугарског]] библиотекара [[Иван Хаџи Николов|Ивана Хаџи Николова]] у [[Солун]]у, под називом ''Бугарски македонскомакедоно-одрински револуционарни комитети'' (скраћено ''БМОРК'').{{sfn|Banac|1988|p=458}}{{sfn|Hodge|2008|p=441}}{{sfn|Poulton|2000|p=53}}<ref>Пандевски, Манол. "Националното прашанье во македонското ослободително движенье (1893-1903)". Скопје, Култура, 1974 г. pp. 71-76.</ref><ref>Ванчо Ѓорѓиев, "Петар Поп Арсов - прилог кон проучувањето на македонското националноослободително движење", Скопје, 1997 г. pp. 44.</ref><ref>Битоски, Крсте, сп. "Македонско Време", Скопје - март 1997 г. „...''Дилеми како се викала револуционерната организација при нејзиното формирање и дали познатиот, меѓутоа недатиран Устав кој Организацијата го нарекува „Бугарски македоно-одрински револуционерни комитети“ е прв, не постојат. Со определена задршка, се смета дека е тој прв Устав на Организацијата. Патем, тој не треба да се бара во Бугарија - го има и во нашата библиотека''..."</ref><ref>Акад. Иван Катарџиев, Кон спомените на И. Х. Николов... Скопје 1995. ...''Постоечките документи говорат дека таа била наречена „Бугарски македоно-одрински револуционерни комитети“. Оваа име Организацијата го добила на својот прв Конгрес одржан во летото (15. август 1894) во Ресен...'' pp. 8-9.</ref><ref>{{harvnb|Perry|1988|pp=40–41}}</ref>{{sfn|Rossos|2008|p=300}}{{sfn|Banac|1988|p=315}}<ref>Пандев, К. "Устави и правилници на ВМОРО преди Илинденско-Преображенското въстание", Исторически преглед, 1969, кн. I. pp. 68—80.</ref>{{sfn|Hodge|2007|p=442}}<ref>{{cite book| author = R. J. Crampton| publisher = East European Monographs| year = 1983| isbn = 978-0-88033-029-9| pages = 236}}</ref>{{sfn|Poulton|2000|p=53}}{{sfn|Perry|1988|pp=40-41}}<ref>Fikret Adanir, Die Makedonische Frage: ihre entestehung und etwicklung bis 1908, Wiessbaden. 1979. pp. 112.</ref> ОсивачиОснивачи су били [[Христо Татарчев]] (лекар), [[Дамјан Груев]] (учитељ), [[Петар Поп Арсов]] (учитељ), [[Иван Хаџи Николов]] (књижар), [[Андон Димитров]] (учитељ) и [[Христо Батаниџев]] (учитељ).{{чињеница| date = 01. 2016.}}

Унутрашњи сукоби две струје су пратили организацију од њеног оснивања. ''Једну струју'' су чинили '''врховисти''' који су од [[1895]]. године били окупљени у оквиру организације [[Врховни македонскимакедонско-једренски комитет|Врховни македоно-једренски комитет]] (ВМОК) и чија је делатност сматрана покушајем [[Кнежевина Бугарска|Бугарске]] да створи [[Велика Бугарска|Велику Бугарску]] асимилацијом становника [[Македонија (област)|Македоније]]. ''Другу струју'' су чинили '''централисти''' чија је активност тумачена као аутономистичка. Бројним ликвидацијама припадника супарничке струје су не бирајући средства врховисти потиснули централисте и спроводили утицај [[КраљевинаКнежевина Бугарска|Бугарскогбугарског двора]] на организацију и њене активности.<ref>{{Cite web

| archivedate = | quote = Врховисти су временом успели да потисну централисте. То су успели не бирајући средства и начине. Након бројних ликвидација, ВМРО пада под директан утицај Бугарскогбугарског двора и његове аустрофилске политике.

Крајем [[19. век]]а становнике[[Словени|словенско]] становништво [[Македонија|македонске]] области хришћанскеу вероисповести појединци у[[Кнежевина Бугарска|Бугарској углавном]] су сматрали [[Бугари]]ма.<ref>Етнография на Македония (Извори и материали в два тома), Автор: Колектив под редакцията на доц. Маргарита Василева, Обем: 853 стр. Издател: Българска Академия на Науките, Година: 1992.</ref><ref>Sources of Bulgarian Ethnography. Volume 3. Ethnography of Macedonia. Materials from the Archive Heritage. Sofia, 1998

Основни узрок става да су хришћани[[Словени]] у [[Македонија|Македонији]] по националној припадности Бугари, била је јурисдикција [[Бугарска егзархија|Бугарске егзархије]] над Македонијом и [[бугаризација]] спровођена у црквама и школама које су похађали хришћаниСловени из Македоније, а које је на територији Македоније основала [[Бугарска егзархија]]. Многи истакнути чланови ВМРО су себе сматрали Бугарима и организација је у почетку била углавном [[Бугараши|бугарашки]]про-бугарски оријентисана. Иако се ВМРО званично борила за аутономију, односно независност обједињене Македоније и [[Једренски вилајет]], многи од њених бораца су се залагали за припајање Македоније Бугарској. Скоро све најистакнутије припаднике ВМРО су, још у школским клупама, врбовали учитељи које је плаћала Бугарска егзархија.{{чињеница| date = 01. 2016.}}

Уплашени успесима српске дипломатије у [[Османско царство|ТурскојОтоманском царству]] ([[1896]]. [[Срби]]н владика добио је катедру скопске митрополије, а [[1897]]. Срби су добили привилегију да отварају школе у [[Битољски вилајет|Битољском]] и [[Солунски вилајет|Солунском вилајету)]], челници ВМРО-а решили су да се обрачунају са Србима у [[Македонија|Македонији]]. ИистакнутиИстакнути чланови ВМРО су 1897. године у [[Солун]]у основали подкомитет Централног комитета организације који је колоквијално назван „Друштво против Срба“. Вођа овог друштва био је [[Дамјан Груев]], један од оснивача ВМРО, а постављени циљ је био да {{цитат|.... огњем и мачем искорени Србе из Македоније.|„Народна права“ Бугарска}}.<ref>Владимир Илић, ''Српска четничка акција 1903-1912'', Београд 2006, 15.</ref> Између 1897. и [[1902]]. године ВМРО је извршио 95. атентата над виђенијим Србима у Македонији од којих су 42. за резултат имали смртни исход жртве. На мети су се нашли српски учитељи, свештеници, управници школа и народни прваци.<ref>Иван Иванић, ''Из Црквене Историје Срба у Турској у 18. и 19. веку'', Београд-Нови Сад 1902, 114-118. Иванић даје имена 33. жртве ВМРО-а, зато што је његово дело писано крајем 1901. а почетком 1902. осталих 12. пало је током 1902.</ref><ref>Јован Хаџи Васиљевић, ''Четничка акција'', Београд 1928, 15.</ref>

Устав Унутрашње македонскомакедоно-одринске револуционарне организације је донет на генералном конгресу [[1905]]. године.{{чињеница| date = 01. 2016.}}

''Члан 1. - Циљ Унутрашње македонскомакедоно-одринске револуционарне организације је да уједини све незадовољно становништво Македоније и ОдринскогЈедренског вилајета, без обзира на њихову националну припадност, како би се могла добити политичка аутономија за ове две области.''

Прво велико јавно разоткривање организације се десило [[1897]]. године. У [[Виница (Македонија)|Виници]] је током ноћи [[27. новембар|27. новембра]] 1897. године (по грегоријанском календару) група разбојника (арамија) која је дошла из [[КраљевинаКнежевина Бугарска|Бугарске]], предвођена познатим разбојником познатим под именом Коте Голчев, убила богатог турчина[[Турци|Турчина]] Казим-агу и опљачкала око 800 лира из његове куће. Приликом повлачење убили су и једног становника који је био припадник ВМРО. Његова жена је, мислећи да су њеног мужа убили чланови ВМРО, пријавила [[Османско царство|османским]] жандармима оружје које је било сакривено у њеној кући, што је било повод за претрес целог села и разбијање ћелија организације у читавом региону. Они код којих је пронађено [[оружје]] су под мукама одавали и остале чланове организације. Постоје и наводи о постојању доушника у самој организацији, као што је био ГоргиГeорги Јованов који је потказао османским властима чланове организације, између остали и учитеља Христа Поп Коцева и Тодора Лазарова. Османска жандармерија под командом Дервиша Ефендија је у [[Штип]]у поставила свој штаб за саслушавање и мучење ухапшених чланова организације и успела је у потпуности да открије читаву мрежу организације у Штипској, Кратовској, Паланечкој, Радовишкој, Кумановској и Малешевској [[каза|кази]]. Заплењено је наоружање, муниција и пропагандни материјал. Ухапшено је око 600 људи, 200 је мучено а тројица су убијена. Око 300 чланова организације је спас пронашло бежећи у Бугарску. Неколико десетина ухапшених чланова организације је осуђено на [[затвор]]ске казне од 10 година до доживотног затвора. Сви су били заточени у тврђави Бодрум кале и издржавали су казну до 1902. године када су сви [[амнестија|амнестирани]] .<ref>[http://www.scribd.com/doc/31614246/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B8-%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B2%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0] {{Wayback|url=http://www.scribd.com/doc/31614246/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B8-%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B2%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0 |date=20100523104425 }} Предавствата и атентатите во македонската историја, Виолета Аковска и Никола Жежов, Скопље 2004. године. pp. 55–56</ref>

[[Виничка афер]]а је утицала на појачану будност [[Османско царство|османских власти]] власти и интензивирање рада доушника на провалама у остатку организације у [[Македонија|Македонији]]. Провале су биле најбројније и са највећим последицама у оним регионима у којима је ВМРО имао највећи број присталица и најдубље корење. У региону града [[Костур (град)|Костур]] је у периоду [[1899]]—[[1903]]. било 14 провала организације и 230 људи је подвргнуто мучењу. У периоду [[1897]]—[[1901]]. је у региону града [[Струмица]] било 5 провала и око 740 ухапшених .<ref>[http://www.scribd.com/doc/31614246/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B8-%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B2%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0] {{Wayback|url=http://www.scribd.com/doc/31614246/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B8-%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B2%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0 |date=20100523104425 }} Предавствата и атентатите во македонската историја, Виолета Аковска и Никола Жежов, Скопље 2004. године. pp. 57.</ref> Нарочито велике последице је имала провала у [[Битољ]]у [[1900]]. године када је због тога што га је ВМРО присилио да учествује у финансирању организације, егзархијски свештеник поп Ставра пријавио ову „комитску уцену“ властима Битољског вилајета. Због овог чина га је окружни комитет ВМРО осудио на смрт и ујутро, 17. августа 1900. године су припадници ВМРО убили попа Ставру хицима из револвера.{{чињеница| date = 01. 2016.}}

Током јуна и јула 1901. године се десила провала позната као [[Солунска афера]], која је обухватила 16 каза у [[Солунски вилајет|Солунском вијалету]] и веома велики број ухапшених, а највише у [[Ђевђелијска каза|Ђевђелијској]], [[Кукушка каза|Кукушкој]] и Тиквешкој [[Тиквешка казаКаза|Тиквешкој кази]].<ref>Тодор Камчев, тиквешки војвода и револуционар, Петре Камчевски издавач Музеј-галерија Кавадарци, страна бр. 62, Кавадарци, године. {{page| year = 2002| isbn = 978-9989-9562-4-9| pages = }}</ref> Сви ухапшени су били ослобођени пре истека казни на које су били осуђени, током тзв. [[Падарске реформе|Падарских реформи]] и неке од бројних амнестија у Османском царству.{{чињеница| date = 01. 2016.}}

[[Илиндански устанак]] је почео [[2. август]]а [[1903]]. године, на [[православље|православни]] верски празник [[Илиндан]]. Устанак је организовала Тајна македонскамакедоно-одринска револуционарна организација. За време Илинданског устанака формирана је [[Крушевска република]], прва република на [[Балканско полуострво|Балкану]]. Власт устаника трајала је 10 дана - од [[3. август|3.]] до [[13. август]]а 1903. године и сматра се највећим успехом [[Македонија|македонских]] устаника против турске власти. Главни град у коме је било седиште владе било је [[Крушево]], по чему је и цела република добила име. Иако је завршен неуспехом, илиндански устанак се сматра једним од највећих и најзначајнијих догађаја у историји [[Република Македонија|Македоније]].{{чињеница| date = 01. 2016.}}

* Централни одбор ([[ПераПере Тошев]], [[Георги Поп-Христов]])

* ревизори ([[Никола Пушкаров]], [[Борис Сарафов]], [[Иван Гарванов]])

* званичнизадгранични представници (Гјорче[[Ђорче Петров]], [[Димитар Стефанов]], [[Петар Поп Арсов|Поп-Арсов]])

ВМРО је организовала устанак који је познат под називом [[Тиквешки устанак]] ({{јез-мак|Тиквешко востание}}) [[15. јун]]а [[1913]].<ref>[http://www.scribd.com/doc/7555670/balkanski-ratovi-1912-1913] {{Wayback|url=http://www.scribd.com/doc/7555670/balkanski-ratovi-1912-1913 |date=20100107170829 }} Балкански ратови 1912—1913, Издавачи: Просведни преглед, Београд и Центар за демократију и помирење у југоисточној Европи, Солун 2005. pp. 19], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> године (или [[19. јун]]а 1913.<ref name=autogenerated1>[http://www.focus-news.net/?id=f9561] Интервју који је директор Музеја у Кавадарцима дао агенцији Фокус поводом 95 година Тиквешког устанка, објављен 6. јула 2008. године на интернет сајту агенције „Фокус“</ref><ref>[http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=05C18A386ABA844BA3F6ED860B8EB9F8] {{Wayback|url=http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=05C18A386ABA844BA3F6ED860B8EB9F8 |date=20110614015409 }} Фељтон објављен 3. августа 2007. године на интернет сајту „Утрински весник“</ref>) против [[AlbanijaКраљевина tokom balkanskih ratovaСрбија|српских]] власти]] на територији места [[Кавадарци]], [[Неготино]] и [[Ваташа]] на територији [[Македонија (област)|Македоније]]. Српске власти су овај устанак брзо угушиле и том приликом ликвидирале 363 устаника.{{чињеница| date = 01. 2016.}}

Сви устаници и чланови њиховог командног штаба су били чланови ВМРО. Организатори устанка, углавном некадашње војводе из доба [[Илиндански устанак|Илинданског устанка]], су планирали да изведу синхронизовани напад на [[Војска Краљевине Србије|војску Краљевине Србије]] у сарадњи са [[Војска Бугарске|бугарском војском]]. Због тога што су припреме за устанак откривене ВМРО је започео оружане акције пре договореног рока. Током устанка су биле формиране две велике групе наоружаних устаника. Једну је предводио Дончо Лазаров, а другу Мише Шкартов. Први напад је изведен на јединице војске [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] које су биле стациониране у месту Неготино. Устаници су потиснули војску Краљевине Србије из града Неготино, а убрзо и из Кавадараца и Ваташе.{{чињеница| date = 01. 2016.}}

У нападима које су [[качаци]] извршавали током септембра [[1913]]. године на територију [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] активну улогу су имале комите ВМРО који су у [[Кнежевина Албанија|Албанији]] обучавали косовскометохијске качаке [[Иса Бољетинац|Исе Бољетинца]] и [[Хасан Приштина|Хасана Приштине]] и наоружавали их захваљујући финансијској помоћи [[Аустроугарска|Аустроугарске]].<ref>[http://balkania.tripod.com/resources/history/kosovo_chronicles/kc_part2e.html] Душан Т. Батаковић, Књига о Косову</ref>

[[Охридско-дебарски устанак]] је израз који се у одређеним историјским изворима употребљава као назив за масовни упад наоружаних албанаца[[Албанци|Албанаца]] и комита ВМРО са територије [[Кнежевина Албанија|Кнежевине Албаније]] на територију [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] започет [[11. септембар|11. септембра]] [[1913]]. године. Овај упад су подржали војска [[Аустроугарска војска на Балкану (1914—1918)|Аустроугарске]] и [[Краљевина Бугарска|Краљевине Бугарске]]<ref>{{Cite web

}}</ref> уз одређено учешће и становника западне [[Македонија (област)|Македоније]] (припадника ВМРО и [[Албанци|становника албанске националности]] из [[Охрид]]а, [[Струга|Струге]], [[Дебар|Дебра]] и [[Кичево (град)|Кичева]] које су организовали чланови ВМРО, комитске војводе [[Петар Чаулев]] и [[Милан Матов]] (брат члана централног комитета ВМРО [[Христо Матов|Христе Матова]]) .<ref>[http://www.mn.mk/istorija/147-ohridsko-debarsko-vostanie-1913] Текст под називом „Охридско-дебарски устанак“ објављен на сајту Македонска нација, аутор Љупчо Зорески</ref>

Припадници ВМРО су током [[Први светски рат|Првог светског рата]] у периоду када је [[Краљевина Бугарска]] окупирала значајан део територије [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] (1915—1918) били постављени на положаје начелника појединих окупационих области ([[Александар Протогеров]] у [[Ниш]]у, [[Тодор Александров]] и [[Петар Чаулев]] у [[Скопље|Скопљу]]...). Учитељи који су на [[српски језик|српском језику]] изводили наставу и свештеници [[српска православна црква|српскеСрпске православне цркве]] су били прогањани и убијани, а уместо њих постављани бугарски учитељи и свештеници. Познате комитске војводе ВМРО ([[Тане Николов]], [[Гаврил Кроилов]], [[Крум Зографов]]...) су учествовале у гушењу [[Топлички устанак|Топличког устанка]].<ref name="arhivyu2002"/>

[[Македонија]] је подељена између [[Краљевина Србија|Србије]], [[Краљевина Грчка|Грчке]] и [[Краљевина Бугарска|Бугарске]] одредбама [[Лондонски мир (1913)|Лондонског мира]] потписаног [[30. мај]]а [[1913]]. Подела Македоније је извршена тако што је део под називом [[РепубликаВардарска Македонија|Вардарска]] припао Србији, [[Егејска Македонија|Егејска]] Грчкој, а [[Пиринска Македонија|Пиринска]] Бугарској.{{чињеница| date = 01. 2016.}}

Бугарске комите су и након Првог светског рата, у миру биле организоване; међусобно повезане радиле су "уз скуте" бугарске државе. Велика Бугарска још није била заокружена, и они нису бирали средства да остваре циљ. Конгрес македонских братстава одржан је у Софији, 18. фебруара 1925. године. Пре закључка, конгрес "македонствујушћих" је усвојио десет резолуција. У неким од њих, које су упућене [[Друштво народа|Друштву народа]] и великим светским силама протестује се "'''против угњетавања Бугара''', под Србима и Грцима". Тако су Бугари манипулисали пред светском јавношћу са тобожњим (измишљеним) "Македонским питањем". Бугарској влади је замерено то "што није довољно обратила пажњу", на избеглички проблем у Бугарској. У новоизабрани Централни одбор ушли су прваци: др Станишев, В. Думев, Д. Јанев, С. Константинов, Л. Киселинчев, Наум Екимов, Г. Кондев, Христо Антов, М. Димитров, П. Ачков и К. Теодосиев.<ref>"Политика", Београд 20. фебруар 1925. године</ref>

Споразумом је Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца омогућено да се бори против комита ВМРО и на бугарској територији, с обзиром да премијер Бугарске [[Александар Стамболијски]] није могао да се ослони на [[Војска Бугарске|бугарску војску]].{{sfn|Turnock|2004|p=467}} Споразум је подразумевао заједничко патролирање на граници како би се погранична подручја довела у ред.{{чињеница| date = 01. 2016.}}

Због деловања [[Бугарска егзархија|Бугарске егзархије]], за чије је формирање [[1870]]. године [[Висока порта|Порта]] дала сагласност под пресудним утицајем [[Руска Империја|Русије]], школе на [[српски језик|српском језику]] на територији [[Република Македонија|Вардарске Македоније]] су биле затваране, поготово после [[1885]]. године и припајања [[Источна Румелија|Источне Румелије]] [[Кнежевина Бугарска|Бугарској]], и вршена је систематска [[бугаризација]] хришћанског[[Словени|словенског]] становништва Вардарске Македоније .<ref>[http://www.promacedonia.org/serb/cvijc/cvijic_balkansko_poluostrvo_2.pdf Јован Цвијић, Балканско полуострво и јужнословенске земље. pp. 94], Приступљено 27. 4. 2013.</ref>

}}</ref> Београдска влада је наметала и лингвистичку политику србизације уВардарској Македонији]]<ref>{{cite web

}}</ref>, која је називана „[[Јужна Србија|Јужном Србијом]]“ (неслужбено) или „[[Вардарска бановина|Вардарском бановином]]“ (службено после [[1929]]. године). Говорни језик становника Македоније хришћанскогсловенског порекла је сматран дијалектом [[српскохрватски језик|српско-хрватског језика]].<ref>Friedman, V. (1985) "The sociolinguistics of literary Macedonian" in ''International Journal of the Sociology of Language''. Vol. 52. pp. 31–57</ref> Притом, овај јужни дијалекат је потискиван образовањем, војском и другим средствима, а његова употреба је била кажњива.<ref>{{cite web

Незадовољна распарчавањем [[Македонија (област)|македонских области]] области, ВМРО је наставила оружану борбу за независност и уједињење читаве [[Македонија|Македоније]]. У Вардарској Македонији су вођење праве оружане борбе жандармерије са [[комити]]ма, а хиљаде људи је малтретирано од стране југословенских власти под сумњом сарадње са ВМРО.<ref name="Петър Петров"/> У [[1923]]. и [[1924]]. години је у региону Вардарске Македоније деловало 53 чете, од чега 36 из [[Краљевина Бугарска|Бугарске]], 12 локалних и 5 из [[Кнежевина Албанија|Албаније]].<ref name="Петър Петров"/> Укупна бројно стање људства је било 3245 комита, предвођених од 79 војвода. Забележено је 119 битки и 73 терористичка акта.<ref name="Петър Петров"/> Српски губици су били 304 погинула војника и преко 1300 рањених. ВРМО је изгубио 68 бораца, а стотине су биле рањене.<ref name="Петър Петров"/>

Непосредно по завођењу [[шестојануарска диктатура|шестојануарске диктатуре]] у Југославији 1929. године, у [[Софија|Софији]] долази до састанка вођа [[Усташе|УХРО]] (''Усташа - хрватска револуционарна организација'') [[Анте Павелић]]а и ВМРО [[Ванчо Михаилов|Ванча Михајлова]]. Том приликом се договарају о заједничком будућем деловању и потписују “Софијску декларацију” која предвиђа стварање независних држава [[Хрватска|Хрватске]] и Македоније.<ref>[http://www.ceeol.com/aspx/issuedetails.aspx?issueid=b028c2ff-7ede-4c2c-a41c-89ff19c3f8ba&articleId=6088d289-ac68-4afe-bd51-d9e9c973f944 Ivan Vanča Mihajlov: makedonski revolucionar uskraćen za domovinu i korijene], Приступљено 27. 4. 2013.</ref>

[[Државни удар]] војно-политичке организације [[Звено]], маја [[1934]]. године довео је до раскида бугарске државе са ВМРО. Окрећући се сарадњи са [[Француска|Француском]] и Југославијом, звенари су разоружали комитске чете и похапсили политичке вође.

ВМРО је имала [[de facto|де факто]] контролу над читавом области [[Пиринска Македонија|Пиринске Македоније]] и деловала је попут државе у држави. [[Краљевина Бугарска|Бугарска]] влада је прећутно одобравала деловање ВМРО на њеној територији, одакле су вршени напади на пограничне области [[Македонија|Македоније]] које су се нашле у саставу [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]].<ref name="Петър Петров">Петър Петров, „Македония. История и политическа съдба“, том II, Издателство „Знание“, София. 1998. pp. 140–141.</ref>

Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], много борци ВМРО-а су се борили на страни [[Краљевина Бугарска|Бугарске]] и нису доживљавали бугарске трупе у области [[Македонија|Македоније]] као окупаторске.<ref>Palmer, S. and R. King Yugoslav Communism and the Macedonian Question, Archon Books (June ). 1971. pp. 65–67.</ref> Доласком [[Светозар Вукмановић|Светозара Вукмановића Темпа]] у [[Вардарска Македонија|Вардарску Македонију]] [[1943]]. године, многи чланови ВМРО прелазе на страну партизана. [[2. август]]а [[1944]]. године (што у Републици Македонији зову Други Илиндан) у [[Манастир Прохор Пчињски|Манастиру светог Прохора Пчињског]] је [[Антифашистичко собрање народног ослобођења Македоније]] са [[Панко Брашнаров|Панком Брашнаровом]] (револуционаром из Илинданског периода) на челу, прогласило [[Социјалистичка Република Македонија|Републику Македонију]] као федералну јединицу у оквиру [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Титове Југославије]], што је доживело међународно признање {{чињеница| date = 06. 2010.}}.{{чињеница| date = 01. 2016.}}