Манастир Раваница — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
мНема описа измене
Ред 22:
[[Датотека:Ravanica_man.jpg‎|мини|десно|290п|<center>Основа Манастира Раваница: 1. црква, 2. пирг, 3. трпезарија, 4. лазарет, 5. кула Милоша Обилића, 6. економија, 7. улазна капија, 8. гостопријемница, 9. данашњи конак.]]
'''Манастир Раваница''' је манастир у [[Србија|Србији]] и налази се у подножју [[Кучајске планине|Кучајских планина]], поред села [[Сење (Ћуприја)|Сење]] код [[Ћуприја (град)|Ћуприје]]. Раваница је задужбина кнеза [[Лазар Хребељановић|Лазара]], који је погинуо у [[Косовска битка|бици на Косову]] на [[Видовдан]], [[15. јун]]а [[1389]].
После Косовске битке и Лазареве погибије, његовe мошти пренешене су из приштинске цркве Вазнесења у Раваницу 1392. године. Манастир тада постаје место ходочашћа и жижа око које се ствара култ кнеза Лазара, косовског мученика, а затим и његових сабораца.<ref>[http://www.zaduzbine-nemanjica.rs/Ravanica/index.htm]</ref>
 
Црква је посвећена Вазнесењу Господњем и ограђена је чврстим одбрамбеним зидом са седам кула. Раваница је саграђена између [[1375]]. и [[1377]]. године, а [[фреска|фреске]] су осликане неколико година пред Косовску битку. На ктиторској композицији се, поред кнеза Лазара налази и [[милица Хребељановић|књегиња Милица]] и њихови синови [[Стефан Лазаревић|Стефан]] и [[Вук Лазаревић|Вук]].<ref>[http://www.sv-luka.org/monasteries/ravanicasr.htm Слике манастира Раванице и његових икона]</ref>
Линија 30 ⟶ 31:
 
Као значајно средиште духовног, културног, књижевног и уметничког живота Раваница је утицала на настанак више цркава и манастира, међу којима се истичу оближњи [[манастир Сисојевац]] и цркве у Петрушкој области.
 
Стубови који носе куполу украшени су богато мотивом везаних ланчаних медаљона. Кругови су у богатим оквирима, на плавој позадини, украшеној раскошним орнаментима изведеним златом, пењу се ка небу, и ритмом линија, колористичким односима и раскошном, новом применом орнамената дају специфичан печат живопису Раванице.
 
 
До данас су сачуване три [[куле]] и део [[север]]ног [[бедем]]а, али је за потребе одбране манастира подигнутог у [[Долина|долини]] сигурно било неопходно велико и јако [[тврђава|утврђење]]. У старим изворима се помиње да је манастирска утврда имала 7 [[куле|пиргова]], док је један путописац [[1568]]. године видео свега 4 очуване куле. У првој половини [[19. век]]а, [[1829]]. године, је унутар манастирског комплекса још увек постојала велика трпезарија из средњег века, али ње данас више нема.
 
== Живопис ==
Живопис у Раваници је веома оштећен. Читави делови зидова данас су без фресака.
На фрескама, које су остале очуване у [[олтар]]ском и главном унутрашњем простору цркве, запажају се извесне новине везане за шеме у избору тема и циклуса (Велики празници, Христова страдања, Чуда и параболе), које ће постати правило у осликавању потоњих храмова [[Моравска Србија|Моравске Србије]]. У куполама су фреске Христа, Богородице, Анђела и пророка, у олтару су представе Христовог страдања и оваплоћења, док су у [[наос]]у циклуси Великих празника, Чуда и јеванђелских приповести као и свети ратници и монаси. У самој цркви данас се налазе [[мошти]] кнеза Лазара.
 
 
На фрескама, које су остале очуване у [[олтар]]ском и главном унутрашњем простору цркве, запажају се извесне новине везане за шеме у избору тема и циклуса (Велики празници, Христова страдања, Чуда и параболе), које ће постати правило у осликавању потоњих храмова [[Моравска Србија|Моравске Србије]]. У куполама су фреске Христа, Богородице, Анђела и пророка, у олтару су представе Христовог страдања и оваплоћења, док су у [[наос]]у циклуси Великих празника, Чуда и јеванђелских приповести као и свети ратници и монаси. У самој цркви данас се налазе [[мошти]] кнеза Лазара.
 
У целом западном делу цркве и на свим стубовима присутни су само пустињаци који се одричу свега Христа ради, свети мученици за веру и активни борци за Христа. Свети ратници представљени су у најнижој зони. Овако замишљено и доследно спроведено украшавање Раванице везује се за црквене кругове са којима је кнез Лазар био тесно повезан, посебно са монасима и испосницима.
 
У самој цркви данас се налазе [[мошти]] кнеза Лазара.
 
== Галерија ==