Википедија

Живац — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м datumi; козметичке измене
Ред 28:
== Развиће ==
 
Раст нерва се обично завршава у адолесценцији, али се може поново стимулисати помоћу молекуларног механизма познатог као „[[Notch signaling pathway|Ноч сигнализација]]”.<ref>[https://www.sciencedaily.com/releases/1999/10/991022005127.htm Yale Study Shows Way To Re-Stimulate Brain Cell Growth ScienceDaily] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20170707062502/https://www.sciencedaily.com/releases/1999/10/991022005127.htm | date =2017- 07-. 07. 2017 }} (Oct. 22, 1999) — Results Could Boost Understanding Of Alzheimer's, Other Brain Disorders</ref>
 
=== Регенерација ===
Ред 49:
[[Нервни систем]] је део [[Животиња|животиње]] који координира своје дејство путем трансмитовања [[Акциони потенцијал|сигнала]] до и од различитих делова тела.<ref>{{Cite book |title= Principles of Anatomy and Physiology |edition= 15th |author= Tortora, G.J. |author2= Derrickson, B. |publisher=J. Wiley. |year=2016 |isbn=978-1-119-34373-8 |location= |pages=}}</ref> Код кичмењака он се састоји од два главна дела, [[Централни нервни систем|централног нервног система]] (ЦНС) и [[Периферни нервни систем|периферног нервног система]] (ПНС). ЦНС се састоји од [[мозак|мозга]] и [[Кичмена мождина|кичмене мождине]]. ПНС се углавном састоји од нерва, који су обмотани свежњеви дугих влакана или [[аксон]]а, који повезују ЦНС са свим другим деловма тела.
 
Нерви који преносе сигнале од мозга се називају ''[[аксон|моторним]]'' or ''[[Efferent nerve fiber|силазнм]]'' нервима, док они нерви који преносе информације од тела до ЦНС се називају ''сензорним'' или ''узлазним''. [[Кичмени нерви]] врше обе функције и стога се називају ''мешовитим'' нервима. ПНС је подељен у три засебна подсистема, [[somatic nervous system|соматски]], [[Аутономни нервни систем|аутономни]], и [[enteric nervous system|ентерични]] нервни систем. Соматски нерви посредују добровољне покрете.
 
Аутономни нервни систем се даље дели у [[Симпатички нервни систем|симпатички]] и [[Парасимпатички нервни систем|парасимпатички]] нервни систем. Симпатички нервни систем се активира у хитним случајевима ради мобилизације енергије, док се парасимпатетички нервни систем активира кад су организми у релаксираном стању. Ентерички нервни систем контролише [[Crevo (zoologija)|гастроинтестинални]] систем. Аутономни и ентерички нервни систем функционишу без свесне контроле. Нерви који излазе из лобање се зову [[Мождани живци|можданим нервима]], док су они који излазе из кичмене мождине [[кичмени нерви]].
Ред 57:
[[Канцер]] се може раширити путем упада у просторе око живаца. До овога нарочито често долази код рака главе и врата, као и рака простате и дебелог црева.
 
Нерви могу да буду оштећени физичком повредом, као и околностима при [[carpal tunnel syndrome|синдрому карпалног канала]]<ref name=Padua2016>{{cite journal |last1=Padua |first1=L |last2=Coraci|first2=D |last3=Erra|first3=C |last4=Pazzaglia|first4=C|last5=Paolasso|first5=I|last6=Loreti|first6=C |last7=Caliandro|first7=P|last8=Hobson-Webb|first8=LD|title=Carpal tunnel syndrome: clinical features, diagnosis, and management|journal=Lancet Neurology |date= 2016|volume=15 |issue=12|pages=1273–84 |doi=10.1016/S1474-4422(16)30231-9 |pmid=27751557 |type=Review}}</ref><ref name=Bur2014>{{cite journal |last1=Burton|first1=C |last2=Chesterton|first2=LS |last3=Davenport|first3=G|title=Diagnosing and managing carpal tunnel syndrome in primary care|journal=The British Journal of General Practice : The Journal of the Royal College of General Practitioners| date = May 2014|volume=64|issue=622 |pages=262–3|pmid=24771836 |doi=10.3399/bjgp14x679903|pmc=4001168}}</ref><ref name=NIH2016>{{cite web|title=Carpal Tunnel Syndrome Fact Sheet|url=http://www.ninds.nih.gov/disorders/carpal_tunnel/detail_carpal_tunnel.htm#227043049|website=National Institute of Neurological Disorders and Stroke|accessdate=4 March 2016| date =January 28,. 1. 2016|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160303181005/http://www.ninds.nih.gov/disorders/carpal_tunnel/detail_carpal_tunnel.htm#227043049|archivedate=3 March 2016|df=}}</ref> и [[repetitive strain injury|повреди услед понављајућег напрезања]].<ref>{{Cite web|url = http://www.mountsinai.org/static_files/MSMC/Files/Patient%20Care/Occupational%20Health/RSI_12_with%20monroe.pdf|title = Repetitive Strain Injury: What is it and how is it caused?|date = |access-date = 12. February2. 2016|website = |publisher = Selikoff Centers for Occupational Health}}</ref><ref name=vanTulder2007>{{cite journal |vauthors=van Tulder M, Malmivaara A, Koes B |title=Repetitive strain injury |journal=Lancet |volume=369 |issue=9575 |pages=1815–22 | date = May 2007 |pmid=17531890 |doi=10.1016/S0140-6736(07)60820-4 |url=https://www.researchgate.net/publication/6303661_Repetitive_strain_injury/file/d912f50c5ef67d0b27.pdf}}</ref><ref>{{Cite journal|title = Conservative interventions for treating work-related complaints of the arm, neck or shoulder in adults|journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews|date = 2013|issn = 1469-493X|pmid = 24338903|pages = CD008742|volume = 12|doi = 10.1002/14651858.CD008742.pub2|first = Arianne P.|last = Verhagen|first2 = Sita M. A.|last2 = Bierma-Zeinstra|first3 = Alex|last3 = Burdorf|first4 = Siobhán M.|last4 = Stynes|first5 = Henrica C. W.|last5 = de Vet|first6 = Bart W.|last6 = Koes}}</ref> [[Аутоимуне болести]] као што су [[Гијен-Бареов синдром]], [[Неуродегенерација|неуродегенеративне болести|]], [[polyneuropathy|полинеуропатија]], инфекције, [[неуритис]], [[дијабетес]], или отказивање крвних судова који окружују живце, сви узрокују оштећења нерва, која могу да варирају по озбиљности.
 
[[Мултипла склероза]] је болест асоцирана са обимним оштећењем нерва. Она се јавља кад [[макрофаг]]ови имунског система саме особе оштећују мијелинске облоге којима су изоловани аксони нерва.
Ред 100:
* {{Cite book|ref= harv|author=Gardner, H. |title=The Shattered Mind: The Person After Brain Damage. |location=|publisher=New York, [[Random House|Vintage Books]]|year=1976|isbn=978-0-394-71946-7|pages=}}
* {{Cite book|ref= harv|author=Goldstein, K. |title=The Organism. |location=|publisher=New York, Zone Books|year=|isbn=978-0-942299-96-0|pages=}} (Hardcover). {{page|year=2000|isbn=978-0-942299-97-7|pages=}} (Paperback)
* {{cite book| last =Lauwereyns | first =Jan | authorlink =Jan_Lauwereyns | title =The Anatomy of Bias: How Neural Circuits Weigh the Options | publisher =The MIT Press | dateyear = 2010 | location = Cambridge, Massachusetts | url =https://mitpress.mit.edu/9780262123105 | isbn = 978-0-262-12310-5 }}
{{Refend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Живац”